Tri srpska fudbalska tima su prošla u treći krug kvalifikacija za evropska takmičenja. Ako prolaz Zvezde i Partizana nije iznenađenje, podvig Spartaka iz Subotice svakako jeste. Nišlije su se nadale čudu u revanšu protiv Izraelaca ali je Makabi ipak bio prevelik zalogaj. U svakom slučaju, lepe vesti za srpski fudbal.
Crvena Zvezda je još jednom pokazala da uspeh iz prošle sezone nije slučajan. Izgazili su Litvance i u gostima, a Spartak iz Trnave je sledeći. U vreme dok se ovaj broj bude štampao igraće se prvi meč u Beogradu. Trener Vladan Milojević radi odličan posao u Zvezdi. Konačno da se u našem fudbalu pojavio mlad stručnjak koji shvata da se utakmice ne dobijaju za kafanskim stolovima i praznom pričom. Mislim da je svima već muka od raznih legendi, bardova ili kako ih već zovu, koji su sa svojim shvatanjima i metodama rada ostali u prošlom veku. Milojević je prvi trener na ovim prostorima koji na konferencijama za štampu priča o pretrčanim kilometrima i taktici. Ogroman pomak za naš fudbal. Zvezda konačno liči na ekipu.
Partizan se napatio sa drugom ekipom iz Litvanije, nekakvim Trakaiem. Posle minimalca u Beogradu, odigrali su nerešeno u gostima i prošli dalje. Daleko je to od lepote, mučenje je bilo gledati to nešto što treba da se zove fudbal. Bez ideje, koncepcije, Partizan je, što bi se reklo, na guzove prošao litvanske amatere. Najdeblji kraj je izvukao trener Miroslav Đukić, koji je dan posle tekme dobio pedalu od prepoštenog rukovodstva na čelu sa Vučelom. Jebiga, treneri vazda fasuju kad je raja nezadovoljna. Na Đukino mesto je stigao Bata Mirković, posle role u stručnom štabu Ljubiše Tumbakovića u crnogorskoj reprezentaciji. Mlad trener, napaljen sigurno, videćemo šta može da uradi. Ono što je činjenica je, da Partizan i kada ne igra dobro, nekako prolazi i ima kakav-takav kontinuitet u evropskim takmičenjima. Sledeći rival je danski Nordsjeland, ekipa koja je sigurno kvalitetnija i ozbiljnija od Litvanaca.
Spartak iz Subotice je napravio najveće iznenađenje. Eliminisali su Spartu iz Praga. Ruku na srce, u tome su im dosta pomogli sami Česi koji su ličili na sve, samo ne na ekipu u tom dvomeču. Posle očajne prve utakmice, Sparta je u revanšu bila bolja i uspela je da nadoknadi dva gola zaostatka. A onda je na scenu stupio naš Uroš Radaković, insajder u češkim redovima, koji je napravio neshvatljiv penal. Subotičani daju gol i osiguravaju prolaz u sledeću rundu. Bilo je teško biti navijač Sparte te večeri. I dok trener u neverici gleda kako neki tamo tim iz neke tamo Subotice ide ka istorijskom uspehu, nezadovoljni navijači upadaju u teren i prekidaju meč. Moram priznati da mi je sve to delovalo kao neka scena iz Beni Hila. Ovi takozvani navijači stoje zbunjeno, ne znaju ni zašto su upali. Jedan od njih, shvativši valjda da ga gleda pola sveta preko malih ekrana, brže-bolje navlači majicu preko glave. Lice naravno ostaje otkriveno. Urnebesno. Sledeći put, kada budu hteli da prave sranja, neka se obrate našim stručnjacima za pomoć savetodavnog karaktera. Subotičani idu na danski Brondbi, ovog puta igraju na Zvezdinom stadionu, jer je gospoda iz UEFE procenila da Vošin stadion ne zadovoljava kriterijume. Toliko o našem uticaju u fudbalskoj Evropi.
I na kraju, niški Radnički je ispao od Makabija. Ne može se reći da nije očekivano. Borili su se, nisu izgubili na svom terenu i utisak je da se nisu obrukali. Slaba uteha za Meraklije ali šta da se radi. Ako će im biti lakše, neka se osvrnu u komšiluk i sete se da je Atalanta resetovala FK Sarajevo na fabrička podešavanja. Osam komada je završilo u mreži nesretnih Sarajlija. Malo li je?