Piše: Svetlana Cucanić

Kada je pre devet godina (2007. godine) obznanjeno da će se u Laćarku graditi kanalizaciona mreža, Laćarcima je verovatno svanulo. Posebno onima koji žive u delu sela koji se prostire prema Savi, jer je taj teren nizak i uvek je bio podvodan. Doduše, ni u ostalim delovima sela nije ništa bolja situacija. Ako se uzme u obzir da Laćarak ima preko 11.000 stanovnika, nije teško izračunati koliko je to porodica, a samim tim i septičkih jama.
Elem, te 2007. godine tadašnja opštinska garnitura u kojoj je DSS imao glavnu reč, obećala je da će kanalizacija u Laćarku biti gotova do 2011. godine. I krenulo se prilično dobro. Iz budžeta i drugih izvora izdvajana su značajna sredstva. A kad ima novca ima i završenog posla. I ne sumnjam da bi taj veliki posao i bio završen, možda ne baš u zadatom roku, ali sigurno bi do sada Laćarak već imao kanalizaciju, da nije došlo do promena u vrhu opštinske vlasti. A čim dođe do promena u vrhu vlasti, dođe i do promena prioriteta. Sa značajnijim političkim uticajem DS, laćaračka kanalizacija nije više bila prioritet. Definitivno. To se najbolje videlo po novcu koji se opredeljivao za završetak kanalizacije. Svake godine sve manje i manje. Tako da evo, ni posle devet godina Laćarak nema završenu kanalizaciju, a kad će, ne znamo.
Zašto sve ovo pričam. U ovom broju M novina objavljujemo intervju sa predsednikom opštine Stara Pazova Đorđem Radinovićem koji je izneo neka veoma interesantna iskustva ove lokalne samouprave. Stara Pazova je jedna od retkih opština u Srbiji koja se upustila u javno – privatno partnerstvo. To što su primenili u Pazovi, za veliki deo opština i gradova u Srbiji još uvek je čista teorija i to nadrealna. Javno – privatnim partnerstvom su uspeli da asfaltiraju 114 ulica na teritoriji opštine. Izdavanjem municipalnih obveznica izgradili su vrtić, sportsku halu i renovirali centar Nove Pazove. Ja ovde nemam nameru da objašnjavam šta su to municipalne obveznice, ako nekog zanima neka se obrati u lokalnu samoupravu Stara Pazova.
Ono što je važno i zbog čega sam na početku pomenula kanalizaciju u Laćarku je najava predsednika opštine Radinovića, da bi nakon sprovedenog tendera sledeće godine trebalo da krene izgradnja kanalizacije, ali na celoj teritoriji opštine Stara Pazova, što pretpostavlja 20.000 priključaka. Ceo taj posao, finansiran po principima javno – privatnog partnerstva treba da bude završen za tri godine i koštaće oko 35 miliona evra.
E, sad, kad se uporedi devet godina za pola Laćarka i tri godine za celu opštinu Stara Pazova… Šta reći a ne biti nepristojan. U stvari u pitanju su opet na početku pomenuti prioriteti. I naravno glasovi na izborima. Projekat laćaračke kanalizacije je izgubio svoju političku atraktivnost. Na tome se više neće dobijati glasovi u Laćarku. Pola sela je ima i njih malo zanima što se ova druga polovina i dalje davi u fekalijama. Zato se za završetak radova izdvaja sve manje i manje novca. Pa, kad god bude gotovo. Nije više važno. A realno i novca je sve manje i manje. Posebno kad nema ideja kako da se do njega dođe, a da se ne „prosi“ pred republičkom i pokrajinskom vladom ili digne kredit kod neke komercijalne banke.
Zato i navodimo primer Stare Pazove koja je pokupila iskustva nekih gradova iz zapadne Evrope. Ne treba po svaku cenu izmišljati toplu vodu. Neke stvari su davno isprobane, samo treba imati pameti i hrabrosti pa ih primeniti kod nas. Kao u Staroj Pazovi, na primer.