Morate mnogo raditi na sebi, puno čitati, usavrašavati se, puno pisati, brusiti sebe. Jezik je osnova svega, ali se mora imati i talenta, to je polazna osnova – a sve je to potrebno da bi neko bio dobar pesnik.

To je stav Željke Avrić, pesnikinje iz Sremske Mitrovice, koja je imala svoje poetsko veče u Gradskoj biblioteci „Atanasije Stojković“ u Rumi, u okviru Kulturnog leta.

Željka Avrić je do sada objavila devet zbirki pesama, a poslednja je „Nesan“ i za ovaj rukopis je prošle godine dobila nagradu „Gordana Todorović“.

Dobitnica je i ranije brojnih nagrada i priznanja za pojedine pesme ili cikluse pesama, kao i Zlatne značke Kulturno – prosvetne zajednice Srbije, takođe u prošloj godini.

– Ipak, najveća nagrada je publika, kada vas vole i čitaju, posebno mladi. A najveći poklon je samo stvaranje, kada neko delo ostane iza nas , to je najveća nagrada – ističe Željka Avrić.

Ona dodaje da poseduje književno obrazovanje i da je 15 godina radila kao profesor književnosti, te otuda voli klasičnu književnost.

– Ali mora se raditi na sebi, moraju se pratiti i moderni tokovi. Pesme pišem i u stihu, ali i slobodnom stihu. Svaki umetnik oseća neki unutrašnji nemir, koji se kasnije kristališe u misao. Proces sazrevanja ideje traje duže nego samo pisanje pesme, mada ima i pesama koje nastanu u jednom dahu – kaže Željka Avrić.

Na pitanje kako poezija korespondira sa savremenim životom i tehnologijom, Željka odgovora da je uvek pravo vreme za pesmu i poeziju.

– Uvek je  teži put za onu pravu poeziju, ali se treba boriti, poezija je opstala i uvek ima pesnika. Ali, u životu je uvek potrebno imati i malo sreće u svemu što se radi – istakla je Željka Avrić.

Kada je reč o planovima, novi pesnički rukopis Željke Avrić je gotov i poslat je na jedan konkurs, a rezultati se očekuju sredinom septembra.

– Naravno, borac sam po prirodi pa se nadam najboljem, a u planu je i sledeći rukopis za koji sam već napisala nekoliko pesama – dodaje Željka Avrić.

Željka Avrić je rođena u Banjaluci, ali živi i radi u Sremskoj Mitrovici. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju, književne prikaze i eseje. Priloge objavljuje u časopisima za književnost, umetnost i kulturu. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Do sada ima devet objavljenih zbirki pesama, a kako rekosmo poslednja i nedavno objavljena je zbirka „Nesan“ koju je i poklonila Gradskoj biblioteci. Inače, to je prva zbirka pesama Željke Avrić, koja će se naću u fondu rumske Biblioteke.

Kao poslednji program koji je za ovogodišnje Kulturno leto pripremila Gradska biblioteka bio je koncert orkestra Folklornog ansambla „Dukat“ iz Stare Pazove.

Organizatori su planirali da se on održi u lapidarijumu Zavičajnog muzeja, ali je zbog lošeg vremena održan u velikom holu Kulturnog centra.

Folklorni ansambl „Dukat“ postoji od 1993. godine, a pred rumskom publikom su nastupili Ženska pevačka grupa i Narodni orkestar. Reč je o omladinskom orkestru koji je okupljen 2016. godine. „Dukat“ se predstavio jednim kolažnim programom, bili su muzički zastupljeni svi krajevi naše zemlje, ali i makedonski i moldavski melos.

Damir Vasiljević Toskić, direktor Gradske biblioteke, ističe da se ovom poetskom večeri nastavio ciklus u okviru Kulturnog leta.

– Željka je prijatelj naše Biblioteke, ona je naš čest i drag gost. Rumska publika je i večeras mogla da se uveri u visok kvalitet njene poezije. Ja sam izuzetno zadovoljan kako je realizovan deo programa za koji je bila zadužena Gradska biblioteka, a koji je završen koncertom orksetra „Dukat“. Publika je ispratila sve ono što smo organizovali, a ovde ne mislim samo na nas, nego i na Kulturni centar, Zavičajni muzej i Turističku organizaciju. Građani su naše programe podržali i ispratili, a bili su zadovoljni i umetnici koji su u tim programima učestvovali – kaže Damir Vasiljević Toskić.

Poslednji program u okviru Kulturnog leta bila je predstava „Noć bogova“ koju je za rumsku publiku obezbedio Kulturni centar.

U predstavi igraju naši poznati glumci Vojin Ćetković, Dejan Lutkić i Nebojša Ilić. Igrali su u velikoj sali, ali uz poštovanje epidemijskih mera pa su posetioci između sebe imali po sedište razmaka, kao i maske.

Rađena je po tekstu najizvođenijeg hrvatskog pozorišnog pisca Mira Gavrana, a u režiji Marka Manojlovića.

Radnja se dešava tokom jedne večeri kada kralj Luj HIV, dvorska luda i Molijer piju i evociraju uspomene na prošla vremena i zajedničko druženje koje traje deceniju. Tokom večeri, kralj otkriva da zna da njih dvojica igraju farsu u kojoj ga ismevaju i prisiljava ih da tu farsu odigraju samo za njega… A na kraju predstave, neočekivano ili ipak ne, otkrivamo da postoji neko moćniji i od samog kralja – a to je dvorska luda.

S. Džakula