MRTAV UGAO

Pijani Englezi

Novogodišnji i božićni praznici su prošli. Čeka nas još pravoslavna Nova godina i prilika da se baci još koja bomba ili petarda koje su zalutale po džepovima.

Tradicionalno, posle novogodišnje euforije i šenlučenja, imali smo priliku, da u toplini svog doma pratimo novogodišnji program na TV. I opet, tradicionalno, mamurali smo uz Tesnu kožu, Žikinu dinastiju i ostale srpske blokbastere.

Što se tiče sporta, standardno, tu su ski-skokovi i turneja Četiri skakaonice. Moram reći da sam ranije rado pratio ovaj događaj i da mi je on bio sinonim za ovaj period godine. Međutim, nema više onih prenosa na RTS sa legendarnim Duškom Koraćem. Umesto toga, sada na jednoj sportskoj televiziji, komentator kao da prenosi sprovod. Ujednačen ton i gomila bespotrebnih detalja. Tu su uglovi, faktori, brzine… Pa, čekaj druže da uzmem papir i olovku, ne mogu sve da po’vatam. Dok on ne nabroji sve podatke, sledeći već skočio. Negledljivo. Ruku na srce, celoj situaciji ne pomaže ni totalna dominacija Japanca po imenu Kobajaši.

Pijani Englezi, po običaju, igraju fudbal odmah nakon praznika. Ređale su se utakmice jedna za drugom, svaki dan. Oni bogatiji klubovi sa većim brojem igrača na raspolaganju, su se snašli nekako. A oni paćenici, koji su jedva nakarikali 11 ispravnih igrača u ovom prazničnom ludilu su, naravno, izvukli deblji kraj.

Da stvar bude još luđa, proteklog vikenda su se igrale i utakmice engleskog FA Kupa. E, to je već cirkus. Ne viđate često fudbalske prenose, gde domaćin nema ni čestite tribine. Neposredno iza terena, na nekoj ledini, se vide parkirani automobili. Domaćin je petoligaš ili tako nešto, i sve bi dao da napravi istorijski uspeh i plasira se u narednu rundu. A sa druge strane, igrači sa milionskim ugovorima kojima nije ni do života, a kamoli do fudbala. Tu može svašta da se vidi. Direktan okršaj između amatera i profesionalaca. Milina jedna.

Inače, odigran je i derbi engleskog prvenstva između Sitija i Liverpula. Ekipa iz Mančestera je dobila utakmicu i nagovestila uzbuđenja koja nas čekaju u drugom delu sezone.

Ljubitelji košarke su mogli da uživaju, jer ni u američkoj NBA ligi ne postoji praznična pauza. Naši basketaši nastavljaju sa dobrim partijama. Naravno, oni koji igraju. Teodosića uglavnom možemo videti kako sa klupe ili sa tribina, posmatra utakmicu i broji zelene novčanice. Šalu na stranu, dečko se nije baš usrećio dolaskom u NBA i mogli bismo ga uskoro videti ponovo na evropskim parketima.

Treba istaći sjajne partije Nikole Jokića u dresu Denvera. Nedavno sam gledao meč u kojem je sasuo 39 poena. Prosto je neverovatno sa kakvom lakoćom igra debeljko iz Sombora i kako se poigrava sa protivnicima. Gledajući ga kako igra, shvatate koliko košarka može da bude lepa i jednostavna. Po mom mišljenju, verovatno najbolji košarkaš kojeg je Srbija ikad imala. Ukoliko ga zdravlje posluži i nastavi ovim tempom, postaće jedan od najboljih centara u istoriji NBA. Dečko je, inače, već sad kandidat za najkorisnijeg igrača lige. Njegova ekipa igra sjajnu košarku i mnogi im predviđaju finale zapadne konferencije. Ono što je najbolje je, da je Jokić glavni igrač u ekipi i da od njega započinju svi napadi. Svakako poslastica za sve ljubitelje košarke sa ovih prostora.

I naravno, postoje oni koji ga ne vole i komentarišu kako je izdao našu zemlju, jer ne igra za reprezentaciju. Pustite dečka da na miru igra basket. Oko ovakvog talenta će se uvek lomiti koplja. Mnogo je tu interesa, pritisaka i love, a samo on zna šta mu je u glavi. Nama samo ostaje da se nadamo, da će se jednog dana okupiti svi naši najbolji igrači. A onda ni Drim tim ne bi bio nepremostiva prepreka. Živi bili pa videli.