SADA & OVDE

Pazi šta želiš, jer može da ti se ostvari!

Do pre desetak godina nezaposlenost je bila jedan od najvećih ekonomskih problema ovog društva. Kukali smo do neba kako su u „pljačkaškoj“ privatizaciji radnici ostali bez radnih mesta, isterani na ulicu, a posebna žal je bila za „žrtvama tranzicije“. Onima koji nisu bili ni tamo ni ovamo. Mladi za penziju i prilično matori za nove početke. E ti što nisu bili ni tamo ni ovamo, sad su uglavnom penzionisani. Penzije su im po pravilu bedne, ali bože moj, dobro je da su i takve dočekali. Nije ovo cinizam, već čista realnost.

Više se ne govori o „žrtvama tranzicije“, sad da li zato što ih više nema, ili zato što smo kolektivno, kao društvo postali te žrtve, ne znam. Znam da smo od onoooolike nezaposlenosti, došli u situaciju da nemamo radne snage. Prvi su zafalili majstori svih fela, zatim šoferi, za njima medicinske sestre, a koliko vidim fali i trgovaca. Na svakoj drugoj radnji zalepljen papir „Potrebna devojka za rad“. Ovakvih obaveštenja ima tušta i tma i uvek sam se pitala koji genije je smislio ovakvu formulaciju? Zar nije jednostavnije napisati „Potrebna radnica“. Kad se kaže da nekom treba devojka za rad, meni pada na pamet da tom nekom devojke trebaju i za neke druge stvari, a ne samo za rad. I nikad nisam pročitala da je nekom potreban mladić ili momak za rad. Uvek se traže devojke. Za rad.

Dobro, to su jezičke zavrzlame, ali moje mišljenje je da skrnavljenjem jezika skrnavimo sami sebe. A to što se ne traže mladići, to je samo zato što su u pitanju bedno plaćeni poslovi, tako da se „devojke“ tu sasvim dobro uklapaju. Šta njima treba? Malo platice da kupe šminku, a mama i tata (ili muž) se ionako brinu o svemu ostalom. Kod momaka je već druga priča. On mora zarađivati mnogo više, on je hranitelj porodice, dece i žene koja ne radi ili radi za bednu platu. Zato i ima njega, hranitelja i zaštitnika. A ti hranitelji i zaštitnici sve češće pakuju kofere i idu preko, na truli Zapad, trbuhom za kruhom, kako se to nekad „poetski“ govorilo. I tako, malo po malo, ostasmo mi bez radne snage. Posebno fali „devojaka za rad“. Ne kažu badava, pazi šta želiš, jer može da ti se ostvari. Tako je i sa našom stopom nezaposlenosti. Ali, zato nam pristižu Avganistanci i Sirijci, a bogami i Pakistanci, pa ćemo se valjda nekako ispomoći.