Aronija je voćna vrsta koja je poslednjih godina postala sve popularnija i u Sremau. U pojedinim atarima, zasađene su značajne površine pod ovom biljnom vrstom koja izuzetno dobro podnosi niske temperature, čak i do minus 40 stepeni, a nije previše zahtevna za gajenje. Ovo je vreme kada mogu da se podižu i novi zasadi aronije, kaže Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi.

– Aroniju je najbolje saditi u jesen, mada sadnja može da traje do početka proleća, odnosno, do aprila. Preporuka proizvođačima je da za podizanje novih zasada koristite dvogodišnje sadnice. Sadnice bi trebale da imaju   dobro razvijen korenov sistem kao i tri do pet izdanaka. Ono što uzgajivači aronije treba da znaju je da međuredni razmak prilikom sadnje treba da bude  tri  do četiri metra  kao i od 1,5 do dva metra u redu, a sadnja se obavlja u jame dubine 20 cm i prečnika 30 centimetara,kaže Sanda Klještanović.

Preporuka proizvođačima je i da zasade aronije podižu na parcelama koje imaju dosta svetlosti, a svakako da pre sadnje obave i agrohemijsku analizu zemljišta.

– Inače aronija može da se uzgaja na siromašnim, peskovitim i vlažnijim zemljištima. Najbolji rezultati se postižu ukoliko se aronija gaji na plodnom zemljištu, blago kiselom, a ono što je važno je izbegavati sadnju na preterano zbijenim i suvim zemljištima, dodaje Klještanović.

Kod podizanja zasada aronije, baš kao i kod drugih voćnih vrsta, grešaka ne sme biti, jer su u pitanju višegodišnji zasadi, tako da je pre sadnje potrebno  obaviti meliorativno đubrenje pri čemu se koristi stajsko đubrivo i mineralna đubriva s povećanim udelom kalijuma i fosfora.

– Naravno da je i veoma važna stvar na koju se mora obratiti velika pažnja je i izbor sadnica, tako da treba kupovati sertifikovani sadni materijal. Optimalna količina padavina za gajenje aronije je od 500 do 700 milimetara godišnje. Nedostatak vlage uticaće na kvalitet plodova koji postaju manji i kiselijeg ukusa. Ukoliko se gaji na području sklonom pojavi suše, obvezna je mera navodnjavanja. Kada je reč o đubrenju, najbolji rezultati u gajenju postižu se ukoliko se u zemljište unosi 80 – 100 kilograma azota, 30 – 60 kilograma fosfora i 100 – 120 kilograma kalijuma, ali za to treba pitati stručnjake i naravno raditi analizu zemljišta, kaže Sanda Klještanović iz PSS Ruma.

Inače u Sremu je bilo slučajeva i da su pojedini zasadi aronije uništeni, jer zemljište na kome su podignuti nije bilo odgovarajuće, tako da je to još jedna potvrda da kod podizanja zasada obavezno treba konsultovati struku, jer su ulaganja značajna, iako aronija nije posebno zahtevna biljna vrsta što se gajenja tiče. Ipak da bi se postigli dobri proizvodni rezultati, da bi rod bio dobar i kvalitetan, treba poštovati sve preporuke poljoprivrednih stručnjaka i kod izbora sorte, parcele, ali i kasnije kod uslova nege i zaštite. Inače, prva berba aronije može se očekivati u trećoj godini zasada, a aronija pripada kulturama s visokim sadržajem biljnih fenola, zbog čega je izuzetno lekovita. Naročito se koristi kod tegoba povezanih s visokim krvnim pritiskom i utiče na elastičnost krvnih žila. Često se prerađuje u sokove, sirupe, džemove i likere, tako da su se mnogi voćari odlučili i na sopstvenu preradu,što svakkao donosi veći profit.