Da li je to pad fašizma naterao mržnju da se skloni sa glavne scene i sačeka da joj se pripremi teren za osvetu prema Rusiji? Arnold Švarceneger u „antiratnom” video – zapisu se seća kako je zavoleo jednog Rusa, Jurija Vlasova, prvog čoveka u istoriji koji je podigao iznad glave više od 200 kilograma. Kad mu je otac otkrio Jurijevu sliku u sobi zahtevao je da je zameni slikom nekog nemačkog ili austrijskog heroja. Nije voleo Ruse zbog svog iskustva u Drugom svetskom ratu, svedoči Švarceneger. Nije mogao da im zaboravi, jer je bio ranjen prilikom nacističke opsade Lenjingrada. Svađali smo se, svedoči Švarceneger, ali sam zadržao Jurijevu fotografiju. Volim mnoge ruske velikane, ali moram da poručim Rusima da danas podržavaju pogrešno rukovodstvo.

Slavni bodibilder, glumac i republikanski guverner Kalifornije ne ume da upravo očevo nacističko  „stradanje” prilikom opsade Lenjingrada uzme u obzir pri razmatranju istorijske politike Zapada prema Rusiji. A bilo bi dovoljno samo da se zapita šta je njegov napaćeni tata tražio kod Lenjingrada? Šta je napaćeni deda nekog drugog Nemca tražio u Rusiji 1914?  Šta je napaćeni čukundeda nekog današnjeg Francuza tražio u Rusiji 1812?

Ali Švarcenegera je samo zahvatila tipična bogataška redukcija istorije na biblioteku jedne teretane. Mržnji, izgleda, nije podlegao ništa više od akcionih filmskih likova u borbi protiv ruskih terorista.

Međutim, ako nije, biće uskoro. Zapadnjački projekat mržnje prema Rusiji podrazumeva da mržnja bude voljena. Ne dopušta prenemaganje kao što je Švarcenegerovo, zahteva stalno potvrđivanje pripadnosti njenoj zastavi. Ona neprekidno prebrojava svoje redove, obilazi i ohrabruje kolebljive koji su još skloni traženju razloga za mržnju i njihovom proveravanju.

Za one koji načine prvi korak, mržnja ima lepe reči. Srbija je pohvaljena za ono što se mržnji učinilo kao prvi korak, za osudu narušavanja suvereniteta Ukrajine, a formulisanje stava da „u ovom trenutku Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji” mržnja je razumela kao privremeno nećkanje Srbije da kliče njenoj zastavi. Bravo, Srbijo, tapšu nas po ramenu, načinila si prvi korak, ohrabri se i za drugi koji ćeš, razume se, morati da platiš, jer pod mojom zastavom ne može da se služi džabe.

Sve na Zapadu mora da se plati, pa i ljubav prema mržnji. Jedan nemački ministar najpre je sačekao da mržnja obuzme građane pa tek onda da im preporuči da smanje grejanje, a drugi je pozvao Nemce da manje jedu meso. Sledeći korak je da nemačke porodice prihvate zapošljavanje samo jednog od supružnika, jer će mržnja morati da se plati zaustavljanjem nekih fabrika zbog odbijanja ruskog gasa.

U Orvelovom romanu „1984” vlast u „nedelji mržnje” primenjuje drastičnu štednju električne energije. Evropska unija takođe poziva da se u domaćinstvima smanji grejanje da bi se hranila mržnja prema Rusiji.

U Orvelovom romanu vlast Okeanije, sa glavnim gradom Londonom, za svaki dan je propisala „dva minuta mržnje” prema izdajniku Goldštajnu, koji zagovara zločinačku slobodu misli i govora.

Da li zbog toga što bi se današnji London mogao prepoznati u Orvelovoj viziji, upravo prispeloj u stvarnost 2022. godine, univerzitet u Northemptonu odlučio je ne da sasvim cenzuriše ovaj roman već da studente „obeshrabri” da ga čitaju. Kako prenosi Daily Mail,  uprava univerziteta nalazi da je sadržaj romana potencijalno „uvredljiv i uznemirujuć“.

Kao što često biva pri novim čitanjima umetničkih dela, i Orvelov roman se danas razumeva drukčije nego u vreme hladnog rata, kada je upao u matricu dehumanizacije Staljinovog diktatorskog režima. Danas je i novim čitaocima Orvela, kao i nama, čitaocima povratnicima, nemoguće da pod morbidnom državom Okeanijom, kojom upravlja diktator Veliki Brat, vide neki drugi entitet osim Velike Britanije, SAD – a i Australije, i nemoguće je da pod „neprijateljskom” Evroazijom vide bilo šta drugo do Rusije, čije bombe u ravnomernom sedmičnom ritmu „stižu” do Londona da bi mobilisale patriotski duh Okeanije.

Sada, kad je savršeno jasno čiju je budućnost Orvel slikao, roman „1984” mora da se u Velikoj Britaniji, piščevoj domovini, cenzuriše zbog njegovog „uvredljivog i uznemirujućeg sadržaja”.