BEŠENOVO

Normalizovan rad lekara u mitrovačkim selima

Od prošle sedmice, rad ambulanti Doma zdravlja u sremskomitrovačkim selima je normalizovan i funkcioniše prema režimu. koji je važio pre pogoršanja epidemijske situacije, uzrokovane širenjem korona – virusa. Naime, meštani Bešenova, Šuljma i Grgurevaca lečili su se u Velikim Radincima. Zbog povećanog obima posla, lekari koji su do tada radili u selima, regrutovani su za pomoć u kovid ambulantama i na vakcionom punktu. To je negativno uticalo na pružanje zdravstvene zaštite u ruralnim krajevima, jer su pacijenti morali da putuju do drugih sela, a pojedini su zbog toga i odustajali od pregleda. Ipak, lekari opšte prakse su ponovo na svojim redovnim radnim mestima, a meštani su zbog toga veoma zadovoljni.

– Za sada sve funkcioniše dobro, s obzirom na to da je bio jedan period kada lekara nije bilo u našem selu. Verovatno zbog potreba oko korona – virusa u gradu. Za to vreme smo išli u Velike Radince. Na sreću, sada su lekari ponovo tu i meni to mnogo znači. Imao sam četiri operacije kancera, a trenutno idem na zračenje, odnosno radioterapiju, tako da svakog drugog meseca dolazim po uput kod lekara opšte prakse, da bih mogao ići na kontrole. Mnogo mi je lakše kada to mogu dobiti u svom selu. Naši medicinski radnici nam pomažu i objasne kada nam nešto nije jasno, ispričao je Živko Jovanović, pacijent iz Bešenova.

Meštani kažu da je lekar na selu potreban, uglavnom starijim ljudima, jer je veliki broj mladih napustio Bešenovo i živi u gradu.

Zdravstveni problemi zbog masne hrane

 Prethodnih dana su se pacijenti u Bešenovu najčešće javljali lekaru opšte prakse zbog povišenog krvnog pritiska, neregulisanog dijabetesa i stomačnih problema. Dr Bojana Lazić je istakla da je uzrok najčešće isti, a to je ishrana tokom zimskog perioda.

– Savetujem svojim pacijentima da konzumiraju raznovrsnu hranu i da ne preteruju sa unosom masti. I dalje je aktuealan svinjokolj u seoskim domaćinstvima, tako da je, kao i svake zime, to jedan od vodećih uzroka za javljanje zdravstvenih problema, naglasila je dr Lazić.

– Nema ni sela, ukoliko u njemu nema osnovnih stvari za život, kao što su zdravstvena zaštita, pošta, infrastruktura… Mnogo mladih ljudi se odselilo, a doseljava se jedan broj Beograđana, Novosađana… Srećom, nešto se počelo dešavati i kod nas. Laganim tempom se poboljšava kvalitet života, međutim, trebalo bi još mnogo godina da prođe da opet dostignemo onaj broj stanovnika, koji smo imali nekada. U Bešenovu u školi je ranije bilo više đaka i to po dva odeljenja, jednog razreda. Bilo bi dobro kada bi se devojke počele udavati za momke na selu. Sada sve mlade žele da žive u gradu, smatra Bešenovac Lazar Kovandžić.

Lekar opšte prakse radi u Bešenovu utorkom i četvrtkom, a ostalim radnim danima je u Velikim Radincima. Tokom jednog dana javi se oko četrdeset pacijenata. Dok je radila u Velikim Radincima, dnevno je pregledala i po sedamdeset pacijenata iz četiri sela, kaže dr Bojana Lazić.

– Ako govorimo o nekom uobičajenom stanju, četrdesetak pregleda dnevno je realnost. To može lako da se odradi, pritom, barem deset pacijenata dođe samo da produži redovnu terapiju. To samo zvuči kao veliki broj pregleda, kada se izgovori, objašnjava dr Lazić.

Kad je u pitanju korona – virus, statistika obolelih ne razlikuje se mnogo od one u gradskim sredinama, s obzirom na to da se virus trenutno širi mnogo brže. U početku epidemije bilo je teže usmeriti pacijente sa simptomima virusa da se jave u kovid ambulantu, međutim, sada je situacija bolja.

– Dešavalo se da imaju grlobolju ili pojačano curenje iz nosa, pa im je neshvatljivo da je to simptom korona – virusa. Međutim, do sada su već naučili gde bi trebalo da se jave sa takvim zdravstvenim stanjem. Iako su brojke zaraženih velike, primećujem da pacijenti više nisu toliko pod tenzijom. Pozitivan rezultat na prisutnost virusa u njihovom organizmu, više ne doživljavaju tako strašno. Simptomi su mnogo blaži, nego na početku epidemije, pa su i oni mirniji, izjavila je dr Lazić.