Kad god čovek pomisli da je toliko strašno, da ne može biti gore, uvek se prevari. Zato što uvek može biti gore. Najčešće i bude, tako da za optimiste u ovoj rubrici nema mesta.

Kada sam pre nekoliko nedelja u holu mitrovačkog hirurškog bloka videla poziv jedne privatne ordinacije upućen „zaposlenima Bolnice i članovima njihovih porodica“ da mogu na šest rata, preko sindikata, da urade pregleda na skeneru, kolor dopleru i još nekoliko medicinskih inetrvancija, taksativno navedenih, ostala sam zatečena. Nisam mogla da verujem šta to čitam. Privatna ordinacija nudi medicinskim sestrama i lekarima u mitrovačkoj bolnici da na šest rata mogu da se pregedaju, snimaju i oni i članovi njihovih porodica. I to preko sindikata. Vau!

Pomislila sam, ovo je kraj. Ko koga ovde zavitlava i pravi budalom? Šta da očekuju pacijenti ako se medicinsko osoblje bude pregledalo u privatnim ordinacijama i laboratorijama i to na šest rata, preko sindikata?  Ovo je dno dana, pomislila sam, gore ne može biti. Međutim, kao što rekoh, uvek može biti gore.

To gore desilo se na polaganju male mature. Procureo test iz matematike. Neki baja iz štamparije „usliko na viber“, poslao svom maloletnom potomku, a maloletni potomak dalje drugarima i tako cela Srbija za tili čas saznala golemu tajnu: koji zadaci će biti na testu. I golema tajna više uopšte nije bila golema, nije bila čak ni tajna. I tako smo svi zajedno pali na testu. Matematiku možda potrefimo, ali sve drugo smo promašili.

I onda kreće cela srpska ikonografija, koju smo toliko puta već videli, te ostavka ministra, (’oće – neće, on bi hteo, al’ mu ne daju), te hapšenje baje iz štamparije, palamuđenje preko televizije o tome kako se to desilo i zašto… Međutim, potpuni novitet je ovogodišnji protest osmaka u Beogradu. To dosad nismo imali prilike da vidimo.

Kad se sve to završi i prođe, kad se ta sirota deca upišu u „željene“ škole, a naročito kad završe te „željene“ škole i strugnu preko grane, kad i sledeće generacija uradi isto, pa i ona naredna i sve tako dalje, i dalje, i kad se onda suočimo sami sa sobom, a to ćemo morati, kad tad, e onda nas u stvari ovde više neće ni biti. I uopšte neće biti važno ko se pregleda na šest rata preko sindikata u privatnoj ordinaciji, ko krade testove male mature, ne. To će biti pluskvamperfekat. Kao i mi sami na ovo malo Balkana. A kako radimo, i šta radimo, bolje nismo ni zaslužili.