MITROVAČKI ČUVARI BUVLJE PIJACE

Nema čega nema

Iako nije tako velika i raznovrsna robom kao novosadska „Najlon pijaca“ i Sremska Mitrovica ima svoju „buvlju pijacu“. Buvljaci su oduvek bili veoma interesantni i primamljivi raspoloženim kupcima, da za malo novca pribave ono što im je potrebno za kuću. Ova lokacija je svim Mitrovčanima dobro poznata, nalazi se uz samu Gradsku pijacu. Prepoznaćete je lako, to je mesto gde ćete videti da su po trotoaru postavljeni najloni i na njima pregršt robe. Najčešće je to polovna roba, ali još uvek upotrebljiva. Neki prodavci žive od prodaje na ovoj pijaci, a nekima je ona hobi i način da prekrate vreme i da se druže. Mogu se pronaći antikviteti, posuđe, odeća, igračke za decu pa i obuća, aksesoari i ukrasi. Ovde radi i Sunčica Savić iz Sremske Mitrovice, koja kaže da na pijacu dolazi da bi zaradila, ali i da bi bila u prijatnom društvu, jer ovde se svi lepo druže.

– Robu mi redovno donosi ujna iz Nemačke. To je polovna, ali kvalitetna roba, a bude i novih stvari. Ljudi kod mene kupuju garderobu i zavese u poslednje vreme. Prodavala sam i igračke za decu. Pošto sam dugo radila kao negovateljica, poznajem stariji narod, koji nema mnogo novca, pa biraju povoljnija mesta za kupovinu. Uzrast kupaca ovde nije definisan, kupuju i stariji i mlađi. Čak i velike gradske gospođe i dame. Kupovali su kod mene šešire, kačkete, a bilo je i posuđa. Danas su mi na redu majice i torbe za prodaju, to sam donela. Raznovrsna je roba, što se kaže – nema čega nema. Neki šorcevi su i sa etiketama još. Ja to prodajem zapakovano, čak sam i aparate kućne donosila ovde, kaže Sunčica Savić.

Ovde se tričarije mogu pronaći po ceni od samo 50 dinara. Garderoba košta maksimalno 500 dinara. Ipak i na buvljacima se primeti da se manje kupuje nego ranije.

– Primeti se kriza čak i kod nas. Sve je skupo, komunalije, struja… Onda manje ostane para za ovo. Recimo, ova torba ispred mene košta 150 ili 200 dinara. Ima kožnih, šarenih i pletenih… Čak su turisti Rusi kupovali ovde, bili su iznenađeni cenom. Oni nose to vrlo rado i nakupuju pune kese, dodaje Sunčica.

Malo dalje od njenog prodajnog mesta, jedan nastavnik prodaje knjige koje mu više ne trebaju. Iako je radno angažovan, tokom leta ovde rado dolazi, a i on je potvrdio da dobro dođe po koji dinar više, ali druženje i međusobni kontakti su mu važniji od toga, jer ovaj deo pijace ima posebnu dušu. Tu se mogu pronaći knjige za 100 dinara. Međutim, najskuplji artikal na tom mestu košta 2.000 dinara, a reč je o Pelagićevom narodnom učitelju.

A. Plavšić