Napušteni psi sa sremskomitrovačkih ulica svoj novi dom pronašli su u mitrovačkom zatvoru. Već nekoliko meseci u okviru poluotvorenog odeljenja Kazneno popravnog zavoda Sremska Mitrovica funkcioniše prihvatilište za nezbrinute pse. Trenutno se u azilu nalazi 263 psa o kojima brine šest osuđenika i tri komandira. Obezbeđena im je kompletna zdravstvena nega, hrana i voda, kao i svi neophodni higijenski uslovi.
Jedan od osuđenika koji vodi računa o psima je dvadesetpetogodišnji Dragan Pejković iz Titela. On za M novine priča da mu vreme u zatvoru brže prolazi otkako se druži sa psima.
– Volim pse, uvek smo u kući držali pse, a sada ih po prvi put dresiram. Posao nije težak. Naš zadatak je da ih nahranimo, očistimo kod njih i to radimo svakog dana. Dresuru pasa radimo na poligonu i do sada sam obučio desetak pasa. Učimo ih da dok ih šetamo uvek budu pored noge, kao i osnovne komande, da legnu, sednu, da znaju da daju šapu, da nam donesu lopticu. Od tih desetak pasa koje sam do sada dresirao, nekoliko njih je pronašlo novi dom. Bude mi teško, jer se vežem za psa, ali mi sa druge strane bude i drago što su pronašli novi dom. Kada počne obuka za dresere u okviru Zavoda, prijaviću se, kako bih stekao sertifikat. Puno mi znači ovaj rad sa psima zbog resocijalizacije, stičem radne navike, a možda se tim poslom budem bavio napolju – rekao nam je Pejković.
Tridesetogodišnji Radomir Đaković iz Novog Sada takođe svakodnevno brine o napuštenim psima u okviri azila. Do sada je desetak pasa obučio da idu na povodac, da znaju da daju šapu, sednu i legnu.

– Nije teško dresirati pse. Možda im je prvi dan teže da nauče da idu na povodac, uz tebe, ali shvate i to brzo, pa sve ostalo ide samo od sebe. Rad sa psima mi znači mnogo. Kući sam držao pse i to mi je dosta nedostajalo u zatvoru. Vreme brže prolazi sa njima, imam neku obavezu i odgovornost. Pre nekoliko dana je moja žena usvojila mešanca čivave. Keruša je dugo bila u azilu, među prvim psima je stigla ovde, bilo mi ju je žao, jer je mala, svega kilogram i nešto teška i sigurno sama ne bi uspela da opstane na ulici. Zvao sam je Nadica, ali joj je supruga dala novo ime, tako da je sada Mimica. Nadam se da će ljudi više udomljavati pse, jer ovde ima puno lepih i pametnih pasa i svaki od njih zaslužuje da ima porodicu – poručuje Đaković, koji u poluotvorenom odeljenju mitrovačkog zatvora boravi poslednjih šest meseci i dodaje:
– zahvalan sam upravi što mi je omogućila da radim sa psima. Jer mi je to bila preokupacije u životu i ranije.
Stariji komandir Igor Pešić šest godina radi u odgajivačnici za pse koja već 50 godina postoji u okviru mitrovačkog zatvora, a od samog početka je zadužen i za pse iz azila.
– Mi smo ti koji alarmiraju veterinare kada primetimo nešto sumnjivo kod psa, da li je bolestan, povređen. Psi dolaze u veoma teškom stanju, bude tu pasa koji su nastradali u saobraćajnim udesima, tučenih pasa, bolesnih, a gotovo svi su izgladneli. Zanimljivo je da među uhvaćenim psima, bude malo onih koji su čipovani. Čak i dobar deo pasa koji su imali vlasnika nije čipovan, a vakcinacije su uglavnom istekle. U prihvatilištu imamo i rasnih pasa sa pedigreom, ali uglavnom su to mešanci. Oni mirnijeg karaktera, koji su druželjubivi i koji nisu opasni za druge pse i ljude idu na dresuru. Do sada je udomljeno desetak pasa – priča nam Igor Pešić.
Zanimiljivo je da je i mitrovački Kazneno popravni zavod usvojio dva opasna psa, dva azijata, koji su sklonjeni sa ulice i sada se nalaze u odgajivačnici mitrovačkog zatvora.
U okviru projekta resocijalizacije osuđenih lica pomoću pasa, koji će KPZ realizovati zajedno sa organizacijama Help i OEBS, svi osuđenici koji prođu obuku za dresuru, koju će im držati obučeni komandiri mitrovačkog zatvora, će dobiti sertifikat za rad i kada izađu na slobodu moći će da se bave dresurom u nekoj od odgajivačnica ili da rade pri zoološkim vrtovima. I Institut za kriminološka i sociološka istraživanja je zainteresovan da sprovede istraživanje u KPZ na temu primene programa rada osuđenika sa napuštenim psima.