„Moj let je moguć“ naziv je knjige Zorice Petrović iz Inđije. Knjiga je promovisana 25. februara u Zavičajnom muzeju u Rumi. Ujedno, ovo je bio i prvi od preko 40 programa koje je ova ustanova kulture planirala da održi tokom ove godine. Direktorka Zavičajnog muzeja Ruma Branislava Konjević kaže da autorka Zorica Petrović radi fraktale, likovne crteže, koji imaju svoju psihološku pozadinu, jer se na osnovu njih proučava onaj koji ih radi.

– Posle promocije, održali smo i radionicu u kojoj su učestvovali korisnici iz GC „Srem“. Mogu da kažem da će upravo Gerontološki centar „Srem“ biti ove godine nosilac manifestacije „Muzeji za 10“, koja se održava u maju, pošto je ove godine tema upravo različitost i spajanje. Sa njima imamo i od ranije dobru saradnju, pa smo ih pozvali da budu učesnici ove radionice – kaže direktorka Branislava Konjević.

Zorica Petrović, pedagoškinja i psihološka savetnica iz Inđije, bavi se različitim vidovima terapije, a radi kako sa odraslima, tako i decom i njihovim roditeljima. Ona je autorka i nekoliko knjiga i priručnika koje se koriste u školi, posebno o toleranciji, ali je ovo prva knjiga gde se ona pojavljuje kao priređivač.

– To su priče koje su ljudi napisali o tome kako su doživeli i kroz kakve su procese prolazili, i šta su im bili ishodi kada su crtali fraktalne crteže. Knjiga proističe iz moje prakse. Radi se jedna serija crteža. Taj ciklus podrazumeva 21 crtež i to je osnovni terapijski ciklus. Crta se po određenim pravilima, crtaju se linije, mreže, a ne podrazumeva se slikarsko znanje. Kad se te linije i mreže nacrtaju, korisnici ih boje. Boje imaju svoju vibraciju i frekvenciju, deluju na naš um, na mozak, otvaraju nove sinapse, a time širimo svoj um i vidike. Time, kao i određenim tehnikama, podstičemo neka naša dobra stanja i razvijamo potencijale, balansiramo neke naše tamne senke i potencijale – govori o ovim crtežima Zorica Petrović.

Zadatak fraktala je da osvetli te naše tamne strane, da se suočimo sa njima i tako ih prevaziđemo. Zadatak fraktala /izlomljena linija/ je da nešto promene kako bi nam bilo bolje. Zorica kaže da kod nekih ljudi ta promena ide brže jer su došli spremni, a drugima treba malo više vremena.

– Ako ništa drugo, opuste se kad crtaju i boje i osećaju se tako bolje, smirenije, snizi im se krvni pritisak, javi se osećaj samopouzdanja… Ne znamo šta će se desiti do kraja. Da se bave životom iz pozicije deteta, lagodnije, opuštenije… Mi odrasli definitivno veoma ozbiljno shvatamo život – ističe Zorica i dodaje da na promociji knjige uvek budu organizovane i radionice, kako bi ljudi videli kako to izgleda.

S. Džakula