Posrnuli giganti

Većina evropskih fudbalskih liga su nastavljene posle kraće zimske pauze. I dok se oni najjači bore za vrh tabele, treba spomenuti dva posrnula giganta, kojima u ovoj sezoni ne cvetaju ruže. Reč je o Mančester Junajtedu i Real Madridu. Verovatno su već sada ispali iz trke za titulu, što je svakako presedan, s obzirom na to da je tek januar.
I jedni i drugi su imali problema početkom sezone. Junajted zbog sukoba na relaciji Murinjo – Pogba, a Real zbog činjenice da je Ronaldo otperjao u Italiju.
Ovde bih se malo više zadržao na engleskom klubu. Već sam ranije pisao o tome da će jedan od dvojice posebnih dobiti nogu. Kola su se slomila na Murinju koji je u decembru popio otkaz. Na mesto trenera je postavljen bivši igrač Mančestera Ole Gunar Solskjer. Ekipa od njegovog dolaska (ili Murinjovog odlaska) igra kao preporođena. Odjednom svi znaju da igraju fudbal, zalažu se, trpaju golove i pobeđuju. Jasno je svima da je u nekom momentu ekipa bojkotovala portugalskog stručnjaka i stala na stranu Pola Pogbe. To je cena koju često trener mora da plati, ako uđe u sukob sa najuticajnijim i najskupljim igračem u timu. Pogba igra nikad bolje i čini se da vodi klub ka plasmanu u Ligu šampiona. Na titulu mogu da zaborave. Mnogo je bodova prosuto u prvom delu sezone. Da li je Pogba veran svom klubu i saigračima pa zato kida na terenu? Verujem da nije. I verujem da će, čim mu se ukaže prilika, zapaliti iz Mančestera. Svoje je isterao do kraja, njegov najveći neprijatelj je dobio nogu.
A što se Reala tiče, liče na ekipu koja je izgubila identitet. Otišao im je najbolji igrač koji je obeležio poslednju deceniju svetskog fudbala. Udarac od kojeg će se ipak teško oporaviti. Oslonili su se na Gereta Bejla kao njegovog naslednika, ali ovaj baš i ne pokazuje liderski potencijal. Teško je izaći iz Ronaldove senke.

Neki drugi rukomet

Svetsko prvenstvo u rukometu, koje se igra u Nemačkoj i Danskoj, se zahuktava. Nažalost bez naše reprezentacije. Nejaka selekcija selektora Peruničića nije mogla da prođe grupu. Reklo bi se da nije iznenađenje s obzirom na to u kakvom nam je stanju rukomet. Odvikli smo se od gledanja i navijanja za naše. Mnogo je tu haosa, sukoba, promena u Savezu i selekciji. Peruničić je na turnir poveo neke nove klince, ali je evidentno da smo od jačih selekcija miljama daleko. Sve mi je bilo jasno kada sam odgledao tekmu između Nemačke i Francuske. To je neki drugi rukomet. To se kod nas ne igra. A i šta očekivati od zemlje u kojoj je rukomet manje-više na nivou amaterskog bavljenja sportom i volontiranja? Nema ni para, ni infrastrukture. I ono malo što valja, zapali preko. Kanda naš rukomet i fudbal dele istu sudbinu.

Suze koje su obišle svet

U Australiji se teniseri čvare na suncu i bore se za prvu Gren slem titulu u godini. Dok se piše ovaj tekst, Đoković je još u igri i nastavlja gde je stao krajem prošle godine.
Međutim, ovde je ipak Endi Marej taj koji obeležio turnir. Naravno, ne zbog svoje igre, jer je ispao već u prvom kolu. Nesretni Marej je nagovestio svoje povlačenje iz profesionalnog tenisa. Razlog su brojne povrede leđa i kuka. Planirao je da se oprosti na ovogodišnjem Vimbldonu, međutim, kako stvari stoje, moraće uskoro na operaciju. To će možda značiti i njegov definitivni oproštaj od tenisa.
Tužna scena u kojoj kroz suze objavljuje ovu vest, obišla je svet. I zaista, to je teniser koji je uz Federera, Nadala i Đokovića obeležio jednu eru. Teniser koji je imao ogroman potencijal, ali ipak nije uspeo do kraja da ga „unovči“. Najviše zbog činjenice da je igrao u isto vreme kada i ova trojica. Zato valjda i ne čudi što karijeru završava iščašenog kuka. Trebalo je vijati sve te Federerove frćoke, Nadalove top spinove i Đokovićeve bekhend paralele.
Šalu na stranu, jedan veliki teniser odlazi u penziju. Neka se spremi Federer.