Ka­da je Mi­ki­ca Ilić, di­plo­mi­ra­ni prav­nik po obra­zo­va­nju, pre vi­še od tri me­se­ca, na­kon ostav­ke Lju­bi­še Šu­la­je, do­šao na če­lo Grad­skog od­bo­ra DSS, na­pa­di na nje­ga u po­je­di­nim me­di­ji­ma ne pre­sta­ju. Ti na­pa­di ima­ju ukus ki­se­log gro­žđa i do­la­ze od onih ko­ji su ne­ka­da kre­i­ra­li po­li­ti­ku lo­kal­nog ogran­ka DSS, a sa­da im je to one­mo­gu­će­no, jer su iz ka­ri­je­ri­stič­kih in­te­re­sa vi­še pu­ta pro­me­ni­li stra­nač­ki dres.

M NO­VI­NE: Ka­ko do­ži­vlja­va­te na­pa­de po­je­di­nih me­di­ja usme­re­ne pro­tiv DSS i Vas lič­no?
MI­KI­CA ILIĆ: Kam­pa­nja koju vodi jedan portal je pla­će­na kam­pa­nja, sa­mo što u pla­će­nim kam­pa­nja­ma sto­ji na te­le­vi­zi­ji pla­ćen ter­min, a ov­de to ne­ma. Po­sto­ji bu­me­rang efe­kat ko­ji je ja­ko loš u pla­će­noj kam­pa­nji, ali do­bro.

Na iz­bo­ru za no­vog pred­sed­ni­ka DSS ste po­be­di­li Zo­ra­na Mi­šče­vi­ća. On je slo­vio kao po­slu­šnik Ne­na­da Le­ma­ji­ća i ve­ro­vat­no je bio nje­gov kan­di­dat, s ob­zi­rom da je Le­ma­jić že­leo da upra­vlja Va­šom stran­kom, ia­ko je for­mal­no bio funk­ci­o­ner DS? Zna­či li to da Le­ma­jić vi­še ne upra­vlja Grad­skim od­bo­rom DSS?
Ja za­i­sta ne znam u ko­joj me­ri je Le­ma­jić mo­gao da upra­vlja stran­kom pre­ko svo­jih lju­di. Ja znam da sam ja bio i gru­pa od 15 do 20 lju­di smo bi­li mar­gi­na­li­zo­va­ni u stran­ci re­ci­mo 10 go­di­na. Bio sam i od­bor­nik u Skup­šti­ni gra­da, u Sa­ve­tu me­sne za­jed­ni­ce, po­ve­re­nik za Bo­sut, bio po ko­mi­si­ja­ma, ni­sam se ni­kad eks­po­ni­rao me­dij­ski. Po­sto­ja­la je gru­pa lju­di ko­ji su bi­li ne­za­do­volj­ni ra­dom stran­ke, to je ce­la pri­ča. Onog mo­men­ta ka­da je go­spo­din Lju­bi­ša Šu­la­ja, ko­ji je ostao u stran­ci, pod­neo ostav­ku, jer ni­je mo­gao da tr­pi ne­ke pri­ti­ske, on­da su me­ne pred­lo­ži­li. Ja sam do­bio 20 gla­so­va a go­spo­din Mi­šče­vić je do­bio 13 gla­so­va. Za iz­bor tre­ba ap­so­lut­na ve­ći­na, zna­či do­bio sam ap­so­lut­nu ve­ći­nu unu­tar grad­skog od­bo­ra. Mi­šče­vić je oti­šao u SNS. Ko­ji su nje­go­vi mo­ti­vi ja ne znam, mo­žda on ima svo­je lič­ne mo­ti­ve. Mo­žda je bio ne­za­do­vo­ljan ti­me što ni­je iza­bran a mo­žda ta­mo vi­di se­be, za­i­sta ne znam za­što je oti­šao ali ni­je to bit­no uz­dr­ma­lo stran­ku. Ima­li smo sa­sta­nak Grad­skog od­bo­ra Ma­čvan­ske Mi­tro­vi­ce, baš zbog to­ga, da vi­dim te lju­de, da im dam vo­lju za ži­vot. Po­ja­vi­li su se svi ti na­ši po­ve­re­ni­ci, njih dva­de­se­tak ko­ji ra­de na te­re­nu. Či­nje­ni­ca je da smo mi u op­štin­skoj vla­sti 16 go­di­na što je za­i­sta dug pe­ri­od.

Va­ša stran­ka, ko­ja je bi­la u ko­a­li­ci­ji sa Vred­nom Mi­tro­vi­com, od­no­sno sa SNS, du­go slo­vi kao sta­bil­na i ja­ka?
Ima­la je tu in­fra­struk­tu­ru ko­ja se za­dr­ža­la i za­hva­lju­ju­ći to­me se odr­ža­va. Ne­ma­mo pro­blem sa cen­zu­som, čak smo u pre­go­vo­ru sa Dve­ri­ma. Pot­pi­sa­ni su spo­ra­zu­mi na re­pu­blič­kom i po­kra­jin­skom ni­vou, osta­vlje­no je po op­šti­na­ma i gra­do­vi­ma da se sa­mi do­go­vo­ri­mo. Ko­li­ko znam, još nig­de u Sre­mu ni­je pot­pi­san taj ko­lek­tiv­ni spo­ra­zum, ni­smo ni mi pot­pi­sa­li, ali smo u kon­tak­ti­ma. Ne znam da li će­mo ići za­jed­no ali ra­di­mo sve na to­me da ide­mo. Mi ne­ma­mo pro­blem sa cen­zu­som ali ima ne­što dru­go. Ta si­ner­gi­ja do­no­si do­dat­ne gla­so­ve. Po­sto­je lju­di ko­ji će gla­sa­ti za ko­a­li­ci­ju Srp­ski pa­tri­ot­ski blok ili ka­ko će se već zva­ti, po­sto­je lju­di ko­ji će gla­sa­ti za tu ko­a­li­ci­ju a ko­ji ne­će gla­sa­ti ni za na­šu ni za nji­ho­vu stran­ku po­seb­no. To je ne­ka lo­gi­ka gla­sa­ča, lju­di ho­će da gla­sa­ju za ne­ku ko­a­li­ci­ju, da bu­du si­gur­ni da nji­hov glas ne­će pro­pa­sti. Mo­že da se de­si da 30 od­sto gla­so­va pro­pad­ne, zbog Don­to­vog si­ste­ma, ko ne pre­đe cen­zus on svo­je gla­so­ve pre­li­va stran­ka­ma ko­je su pre­šle cen­zus. De­si se da ne­ko osvo­ji 40 od­sto gla­so­va, a da do­bi­je 55 od­sto man­da­ta. Ne­ma sad mno­go ozbilj­nih stra­na­ka ko­je mo­gu da pre­đu cen­zus. To su na lo­ka­lu Srp­ska na­pred­na stran­ka, SPS, DS, SDS, DSS. To se zna, ov­de Li­ga i LDP ne pre­la­ze cen­zus, da ne pri­čam o dru­gim stran­ka­ma.

Ka­kva je sa­rad­nja DSS i SNS? Ko­li­ka je va­ša stra­nač­ka kvo­ta u da­na­šnjoj lo­kal­noj vla­sti?
Sa SNS-om ima­mo iz­vr­snu sa­rad­nju pre sve­ga zbog lju­di ko­ji vo­de SNS, lju­di ko­ji su du­go bi­li u DSS – u i lju­di ko­je do­bro po­zna­je­mo. Ima­mo od­lič­nu sa­rad­nju u sva­kom po­gle­du i ne vo­di­mo ni­ka­kvu ne­ga­tiv­nu kam­pa­nju. Ima­mo pet od­bor­ni­ka u Skup­šti­ni gra­da, ima­mo me­sto di­rek­to­ra Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, me­sto na­čel­ni­ka za bu­džet i fi­nan­si­je, i me­sto di­rek­to­ra bi­bli­o­te­ke. I Zo­ri­ca Mi­šče­vić je do sko­ro bi­la na na­šoj ka­drov­skoj kvo­ti.

Ka­ko gle­da­te na sta­nje šid­skog DSS-a, gde je go­to­vo ce­la or­ga­ni­za­ci­ja pre­šla u SNS? Ka­kvo je sta­nje u dru­gim srem­skim op­šti­na­ma?
Kod nas se ni­je de­si­lo to što se de­si­lo u Ši­du, a slič­na je si­tu­a­ci­ja u Ru­mi i Pa­zo­vi. Kad nas je, što se ti­če od­li­va član­stva, oti­šlo dva­de­se­tak lju­di iz stran­ke, ali to je nor­mal­na po­ja­va. Da ode 20 do 30 lju­di po­sle iz­bo­ra, da do­đe 15 ili 50, to je sa­svim nor­mal­na stvar. Ima lju­di ko­ji se učla­nju­ju sad u na­šu stran­ku. Taj mi je dra­go­ce­ni­ji ko­ji se sad učla­nju­je. Taj član mi je dra­go­ce­ni­ji ne­go de­set ko­ji su oti­šli. Sa svi­ma ko­ji su oti­šli sam u do­brim od­no­si­ma. Ja je­sam de­sni­čar po opre­de­lje­nju. Ni­kad ni­sam bio ni u jed­noj dru­goj stran­ci osim u DSS-u i ne­mam na­me­ru da bu­dem. Ako se­be ne bu­dem vi­še vi­deo u po­li­ti­ci, ne­ću se učla­ni­ti u dru­gu stran­ku. Član stran­ke sam 12 go­di­na, pre to­ga bio sam po­ve­re­nik DOS -a u Bo­su­tu ia­ko ni­sam bio član stran­ke.

Ka­kve re­zul­ta­te oče­ku­je­te na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma i na ko­li­ko si­gur­nih gla­so­va, s ob­zi­rom da ima lju­di po­put Le­ma­ji­ća, ko­ji me­nja­ju stran­ke če­šće ne­go ne­ke de­lo­ve odeće?
Mi ra­ču­na­mo re­zul­tat od se­dam-osam od­sto, što mo­že da iza­đe na de­set od­sto, što se ti­če član­stva, ima­mo pu­no, mo­žda čak i pre­vi­še. Ni­jed­na stran­ka se ne od­ri­če svo­jih čla­no­va. Ima lju­di ko­ji ho­će da bu­du u dve, tri stran­ke isto­vre­me­no, po sta­tu­tu DSS -a to ni­je do­zvo­lje­no. Ima­li smo i is­klju­če­nja. Le­ma­jić je sam oti­šao iz DSS, kad je stran­ka za­pa­la u te­šku si­tu­a­ci­ju. Po­sle iz­bo­ra 2012, kad je DS iz­gu­bio vlast ali ostao ja­ka stran­ka, on je oti­šao ta­mo. Po­li­tič­ka sce­na u Sr­bi­ji do­sta li­či na ita­li­jan­sku ili špan­sku, ta­mo se stvo­ri ne­ka ja­ka stran­ka, osvo­ji iz­bo­re, po­sle iz­gu­bi iz­bo­re i ras­pa­da se.

Za­te­kli ste do­sta pro­ble­ma u stran­ci ko­ja, bez ob­zi­ra na to šta ko mi­slio o njoj, još uvek, za raz­li­ku od DS i to­li­kih, ipak ima ne­ku ide­o­lo­gi­ju. Ka­ko pla­ni­ra­te da ra­di­te i ka­ko da je opo­ra­vi­te od ra­znih Le­ma­ji­ća, Mi­šče­vi­ća i dru­gih u na­red­nom pe­ri­o­du?
Že­lim da or­ga­ni­zu­jem stran­ku. Ja sam na pr­vom sa­stan­ku po­zvao lju­de ko­ji že­le da na­pu­ste stran­ku, da je na­pu­ste što pre iz raz­lo­ga što kad ne­ko na­pu­sti stran­ku, mi na­đe­mo ne­kog bo­ljeg na nje­go­vom me­stu, jer taj što na­pu­šta stran­ku za­to što stran­ka ni­je u vla­sti, ma­lo je vre­dan za stran­ku. Ovi ko­ji su osta­li, sva­ka im čast. Mi smo za­do­volj­ni što su oti­šli svi lju­di ko­ji tu se­be ni­su vi­de­li i za­do­volj­ni što do­la­ze no­vi lju­di i što smo za­dr­ža­li. Ako ode po­ve­re­nik ne­kog me­snog od­bo­ra, on ne mo­že da po­vu­če sve te čla­no­ve. Osta­ju lju­di. Sve­ga ne­ko­li­ko lju­di po­đe za tim. Mi se ba­zi­ra­mo na tom član­stvu, sa­mo za­to što ima­mo tu or­ga­ni­za­ci­ju za­to i op­sta­je­mo od 2004. go­di­ne.

Ima­te još uvek do­sta „pr­vo­bo­ra­ca“, od­no­sno onih ko­ji su u stran­ci du­go vre­me­na? Mno­gi na­pa­da­ju Va­si­li­ja Ra­do­sa­vlje­vi­ća, ali ni­ko ne na­pa­da Le­ma­ji­će­vi omi­lje­nu „par­tij­sku dru­ga­ri­cu“ Ta­nju Po­znić?
Va­silije Ra­do­sa­vlje­vić je u stran­ci dva­de­se­tak go­di­na, ta­kve lju­de po­štu­jem i nor­mal­na stvar da su ta­kvi lju­di pred­me­ti na­pa­da. Što se ti­če Ta­nje Po­znić, ona je iz Ši­da, ni­kad ni­je ne­ki član ni bi­la. Ima­mo mi čla­no­va i čla­no­va. Ni­je isto bi­ti član i po­ve­re­nik. Po­ve­re­nik za me­sne od­bo­re ili po­je­di­ne uli­ce spro­vo­di po­li­ti­ku stran­ke na te­re­nu a ima čla­no­va ko­ji su pa­siv­ni.

Gde ste ja­či kao stran­ka, u gra­du ili u se­li­ma?
Ja­ki smo po se­li­ma. Što se ti­če gra­da, to je pri­lič­no ras­po­re­đe­no, na tom ne­kom ni­vou od se­dam-osam do de­set od­sto.

Ka­kvi su da­nas ka­dro­vi De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci?
DSS ima obra­zo­va­ne lju­de, do­sta advo­ka­ta, dok­to­ra, in­ži­nje­ra. Po­sto­ji u sva­kom me­stu ogra­ni­čen kor­pus lju­di ko­ji že­li da se ba­vi po­li­ti­kom. Ta­ko­đe, mno­go je pa­met­nih i po­šte­nih lju­di ko­ji ne že­le da se ba­ve po­li­ti­kom. Kod nas je osta­lo do­sta ugled­nih lju­di u svo­jim me­sti­ma ko­ji su i po­ljo­pri­vred­ni­ci i za­na­tli­je.

Ka­ko vi­di­te DSS na­kon iz­bo­ra, po­seb­no u Voj­vo­di­ni i lo­ka­lu?
Tra­di­ci­o­nal­no do­bi­ja­mo ve­ći po­sto­tak gla­so­va na lo­ka­lu. Sta­nje je do­sta kom­pli­ko­va­no u Ši­du, Ru­mi, Sta­roj Pa­zo­vi, gde se po­no­vo for­mi­ra­ju od­bo­ri. Ostao je od­re­đen broj lju­di, ima­ju pro­ble­ma, iz­me­đu osta­log jer ni­su deo lo­kal­ne vla­sti pa ne­ma­ju pro­sto­ri­je, sred­stva. U Ši­du je­dan čo­vek, u Ru­mi dva, lju­di se bo­re. U Iri­gu ne­ma or­ga­ni­za­ci­je, u In­đi­ji ima čo­vek ko­ji je u stran­ci 20 go­di­na. Me­đu­tim, na­ma ide na ru­ku či­nje­ni­ca da po­li­ti­ka ko­ju DSS za­stu­pa i ko­ja se ne me­nja du­gi niz go­di­na ima sve ve­ći broj pri­sta­li­ca. Je­dan od pri­me­ra je ve­zan za pi­ta­nje ze­mlji­šta i nje­go­ve pro­da­je stran­ci­ma. Ima si­tu­a­ci­ja da Ča­nak, Paj­tić i osta­li vi­ču da su pro­tiv pro­da­je, a oni su pri­sta­li­ce SSPA i ula­ska u EU. Ne mo­žeš bi­ti za EU, a pro­tiv pro­da­je ze­mlje stran­ci­ma. To je sme­šno, a to tre­ba lju­di­ma ob­ja­sni­ti. Što se ti­če lo­ka­la, part­ne­ri smo SNS-u, ma­njin­ski part­ne­ri, mi­slim da je tu do­sta do­brih stva­ri ura­đe­no, a do­sta će tek bi­ti ura­đe­no. Ja mi­slim da je do­bra stvar iz­grad­nja pod­vo­žnja­ka, a i ba­zen je za­i­sta neo­p­ho­dan zbog spor­ta i de­ce.

Vladimir Ćosić