Poslednjih godina sve više je onih koji se bave pčelarstvom. Pored meda mnogi su bave i drugih proizvoda na bazi meda što je veoma traženo na tržištu. Pčelari iz Luga kažu da se med i pčelinji proizvodi dobro prodaju, a cene su veoma pristupačne imajući u vidu značaj meda i pčelinjih proizvoda u svakodnevnom životu. Većina njih ima svoje stalne kupce, a pored prodaje na kućnom pragu, skoro svi izlažu svoje proizvode na raznim manifestacijama i pijacama.

Sve više je mladih pčelara u našoj zemlji. Ne retko se i žene bave ovim poslom, koji i nije baš lak. Da je to tako potvrđuje i Verica Koler iz Luga koja se pčelarstvom bavi već nekoliko godina.

– Bavimo se pčelarstvom poslednjih desetak godina. Ima se puno posla i ulaganja, ali mojoj porodici je to zadovoljstvo. Proizvodimo lipov i bagremov med koji se ovde na našem području i najbolje prodaju. Kada je lipa u pitanju pčele su na ispaši ovde na Fruškoj Gori, a kada je vreme cvetanja bagrema selimo košnice u neke druge delove. Uglavnom imamo kvalitetan med koji uspemo da prodamo jer je najvažnije da se on, kao I ostali pčelinji proizvodi nađe u svakodnevnoj ishrani svih nas, kaže Verica Koler.

Da pčelarstvo, kao i ukupna poljoprivreda nije lako potvrđuje i Vera Bažala iz Luga, koja kaže da i količina proizvedenog meda ali i njegov kvalitet zavise od vremenskih uslova, pa ima dobrih, ali i loših godina.

– I kod nas je sve vezano za vremenske uslove, tako da imamo i loših ali dobrih godina. Ova baš i nije išla nama na ruku, ali meda će biti dovoljno. Važno je da prodamo ono što smo proizveli, priča Vera Bažala.

Na tržištu pored meda dobro se prodaju i ostali pčelinji proizvodi kaže Olgica Kumičko iz Luga. Njena porodica se poslednjih desetak godina pored meda bavi i proizvodnjom drugih pčelinjih  proizvoda .

– Naše gazdinstvo se pored proizvodnje meda bavi i proizvodnjom ostalih proizvoda na bazi meda. Proizvodimo razne kreme na bazi voska i meda, bombone od meda, medenjake. Sve ono gde med može da bude osnova. Raduje nas i činjenica da je potražnja kako za medom, tako i ostalim pčelinjim proizvodima dobra, tvrdi Olgica Kumičko.

Na tržištu ima dovoljno kvalitetnog meda koji ima svoje kupce. Svaki potrošač bi trebao da ima svog pčelara kako bi bio siguran da u ishrani koristi prirodan med i pčelinje proizvode. Do takvog meda može se doći na raznim manifestacijama, poput nedavno održane „Pod lipom se hladimo, medom se sladimo“ u Lugu, ali i na vašarima i pijacama širom zemlje. Ovih dana bagremov med ima cenu od 1200 dinara za kilogram, dok je lipov nešto jeftiniji i košta 1000 dinara.

Z. Markovinović