Nego, jel to sestro sve što znaš?

Prošlog ponedeljka, Luka Modrić je dobio još jedno priznanje u nizu. Zlatna lopta u izboru „Frans fudbala“, konačno je otišla u ruke nekom ko se ne zove Ronaldo ili Mesi. Prvi put posle 2007. godine. Time je objedinio titule najboljeg igrača u izboru FIFE, UEFE, Svetskog prvenstva i sada i novinara širom sveta. Mali Kilijan Mbape je proglašen za nejboljeg mladog igrača. Potpuno zasluženo.

Samu ceremoniju dodele priznanja pratio je niz gafova. Pobednik se znao i pre samog početka jer je rang lista sa brojem glasova procurela u javnost nekoliko sati ranije.
Inače, sam sistem glasanja je prilično diskutabilan, s obzirom na to da se prikupljaju glasovi novinara iz svih zemalja. Komšije često glasaju jedni za druge kao na Pesmi Evrovizije. Ipak, šou je ukrala Centralnoafrička republika koja je svoj glas dala – Benzemi.

Francuski DJ na bini je pitao žensku dobitnicu nagrade, Norvežanku Adu Hegerberg, da li ume da tverkuje, iliti mrda dupetom. Ova ga je, onako hladno, severnjački, samo ošinula pogledom i kratko uzvratila – ne. Siroti DJ je morao da se izvinjava čitavom svetu, ali džaba. Puče bruka.

Ali da se vratimo na Modrića. Povela se polemika da li je baš on zaslužio to priznanje. Mnogi misle da nije. Istina, nije baš da pleni izgledom i harizmom, ali činjenica je da se nauzimao trofeja u zadnjih nekoliko godina i to kao jedan od najboljih igrača Reala. Kada na to dodamo i šokantan uspeh hrvatske reprezentacije (čiji je kapiten) na Svetskom, računica je jasna.

Evolucija košarke

Čuveni košarkaški NBA trener, Greg Popović, izjavio je da su košarkašku igru upropastile trojke. Kaže kako se savremena košarka vrti samo oko šuteva za tri poena i da pobeđuje ekipa koja ubaci svoje šuteve sa distance. I istina, na jednom našem sportskom sajtu sam pročitao da je u sezoni 1993/1994 prosečan broj pokušaja za tri poena po ekipi bio 9,9. U tekućoj sezoni je 31,3.

Ima nečeg u tim njegovim rečima. Kada vas protivnik razvali trojkama, to ume da bude prilično iritantno. Svi smo mi imali u mladosti nekog ortaka na igralištu koji je besomučno bacao i pogađao trojke, a da pritom ne ume ništa drugo. Da poludiš.

Greg je poznati košarkaški filozof čije se mišljenje poštuje. Da li je ovakva izjava možda i nagoveštaj njegovog skorijeg odlaska u penziju? San Antonio se muči ove godine. Možda mu je jednostavno dosta svega.

Cirkus u ringu

Ne razumem se mnogo u boks. Ali volim da gledam dobru makljažu. U vreme Tajsona i Holifilda, bio sam klinac. Imam neki utisak da se boks, kao sport, već dugo vremena muči da povrati svoj identitet. Tajson Fjuri, poznat ka Džipsi king privlači u poslednje vreme najviše pažnje. Nedavno su on i Dionte Vajlder remizirali u prilično kontroverznom boks meču.

Odsustvovao je Fjuri jedno vreme iz ringa zbog problema sa praškastom materijom za koju se osnovano sumnja da je kokain. Onda se vratio na veliku scenu. Gledao sam njegov prvi meč posle povratka, sa Švajcarcem albanskog porekla, Seferijem. Malo je reći da je to bila lakrdija od meča. Ovaj Švajcarac nije čak ni imao dovoljno kila za tešku kategoriju pa se na brzaka nagojio valjda. Verovatno mu je bilo plaćeno samo četiri runde, jer je toliko meč i trajao. Vijali su se po ringu, plazili publici, dobacivali jedan drugom. A vrhunac večeri je bio kada je izbila tuča u gledalištu. Sve je to delovalo kao neki amaterski izrežiran film. Ili još bolje, neki kečerski spektakl.

I onda taj isti Fjuri izaziva neke šampione, organizuje veliki povratak, mediji se pokidaše oko njega, lova pršti na sve strane. A sve imam neki osećaj da bi ga njegov imenjak, koji je boksovao protiv Holifilda pre više od dve decenije, pojeo za doručak. Bez ’leba.