Počela je nova sezona evropskih fudbalskih takmičenja. Reklo bi se, krenula je na isti način na koji je prethodna završena – čudno. Korona je definitivno pomerila iz ležišta sve sfere društva, a u sportu su promene možda i najvidljivije.

Jebeno je igrati na praznom stadionu. Veliko je pitanje kako sve to utiče na igrače. Sigurno ima onih koji svoju motivaciju nalaze na tribinama. Ovako, stadioni deluju sablasno prazno, a atmosfera je kao na trening utakmici.

Ne vole ni ljudi koji gledaju fudbal preko TV-a da vide tribine kako zjape prazne, kao neka otužna dekoracija fudbalskoj predstavi. Real Madrid je odlučio da utakmice Lige šampiona igra na svom pomoćnom stadionu, što je kod gledalaca stvorilo još tužniji utisak. Sada vidimo da manji klubovi polako počinju da pizde i da traže od nadležnih da im puste navijače na stadione. Jebiga, od nečeg se mora živeti, lako je velikim klubovima koji od TV – prava ubiraju ogromnu lovu.

Drugi problem, koji je očigledan, jeste takmičarska forma. Ili, bolje rečeno, nedostatak iste. Sada već postaje pravilo da ćemo u svakom kolu nekog evropskog takmičenja ili nacionalnih prvenstava, videti po nekoliko velikih iznenađenja. Ko voli da se kladi na velike kvote, mogao bi da omasti brke ove sezone.

Mnogo je nesigurnosti i promena. Nijedan trener nema predstavu šta ga čeka za pet dana, a kamoli do kraja sezone. Na primer, igrač koji je u punoj snazi, zapati koronu i mora da bude u izolaciji nedelju – dve dana. Naravno, dohvati se cigara, piva i Sonija jer ne sme da trenira. Pa njemu treba još mesec dana da se vrati u formu. I još ako je najbolji igrač, i ako nije jedini koji je na poštedi, ode cela ekipa u kanal.

Ali da se vratimo mi na ono što se dešavalo prošle nedelje. Najveće iznenađenje je svakako potop Real Madrida na svom pomoćnom stadionu. Izgubili su od Šahtjora sa 3:2. Ova utakmica, ili bolje reći, dezorijentisana ekipa Reala, je najbolja potvrda da nas čeka čudna sezona.

Naime, Ukrainci su došli u Madrid desetkovani. Nastupili su sa šest „bonusa“ u prvoj postavi i još trojicom na klupi. I takvi nesrećni su stavili Špancima tri komada do poluvremena. Šta se dešava sa ekipom Reala, to nikom nije jasno. Usubotu zgazili Barsu u gostima. Jebe lud zbunjenog.

Od ostalih zanimljivih događaja u Ligi šampiona izdvojio bih poraz Pariza od Mančestera kod kuće, bavarsko iživljavanje nad Jorgandžijama u Minhenu, kao i herojski podvig našeg sudije Srđana Jovanovića koji je opravdano poništio gol Realu kojim bi došli do boda.

Što se tiče Lige Evrope, ono što se u Srbiji najviše očekivalo, to je prvi meč u grupi Crvene zvezde protiv Hofenhajma. Beograđani su izgubili sa 2:0 u utakmici u kojoj smo gledali dva različita poluvremena. I dok se Zvezda dobro pokazala u prvom, i imala nekoliko dobrih šansi, u drugom delu se raspala i primila dva komada.

Nema tu mnogo mudrosti, Nemci su najjači tim u grupi i teško će gubiti bodove. Ipak, pri ovakvim okolnostima i izostanku velikog broja igrača nemačkog tima, očekivalo se da Zvezda može više.

Surova realnost je ipak takva, da naš tim trenutno nema jasnu koncepciju, niti igrača koji ume sa loptom kao što je umeo Marko Marin. Bio je Zvezdi potreban igrač u sredini koji će povezati redove i zadržati loptu. Ovako, kada rešiš da se braniš, a pri tom ne iskoristiš retke šanse koje ti se ukažu, osuđen si na propast.

I uopšte, koja je ideja Dejana Stankovića? Koja je njegova fudbalska filozofija kojom želi da se suprotstavi svojim protivnicima? Ja je ni posle godinu dana ne vidim.

Ove nedelje se nastavljaju takmičenja u Evropi. Šansu za popravni, beogradski klub će imati kod kuće protiv Libereca. Tempo je ubitačan i svakako da ćemo videti još neka iznenađenja. Bilo bi lepo kada bi maler ovoga puta zaobišao crveno- bele pa da se upiše i prva ovosezonska pobeda u Evropi.