Naša politička scena bila je prošle godine ozbiljno traumatizovana protivljenjem opozicije i znatnog dela opoziciji nenaklonjenih građana otvaranju rudnika litijuma u jadarskom kraju. U januaru ove godine, Vlada je poništila prostorni plan kojim je bilo omogućeno otvaranje rudnika. „Prostorni plan je ukinut, i on više ne postoji. Samim tim poništeni su svi upravni akti koji su vezani za „Rio Tinto“, sve dozvole, rešenja, odluke i sve ostalo. Ugovore sa „Rio Tintom“ nikada nismo imali, kao što smo više puta rekli“. Ukinuta je i odluka o obrazovanju radne grupe za implementaciju projekta „Jadar“ iz 2021. godine. Time smo ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na „Rio Tinto“ u Srbiji. Ovim je, što se tiče projekta „Jadar“ i „Rio Tinta“, sve završeno”, saopštila je premijerka Ana Brnabić. U predizbornim i postizbornim mesecima izgledalo je da je moguć regularan odnos između opozicije i pobedničke strane.

Opoziciji, međutim, nije dugo trebalo da se uplaši normalizovanja političke scene u Srbiji i da opet upali vatru straha od iskopavanja litijuma koju je odluka Vlade pred izbore ugasila. Verbalni sukobi za sada se odvijaju u Narodnoj skupštini i preko medija, ali sa mnogo izgleda da se prošire na auto-puteve i ulice. Začudo, predstavnici većine ne trude se mnogo da se priča o novom entuzijazmu prema rudniku litijuma demantuje kao zauvek završena. Tome je izvesno doprineo lični stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u više prilika rekao da Srbija veoma mnogo gubi odustajanjem od iskopavanja litijuma po tehnologiji koja ne ugrožava životnu sredinu. Mi smo jedini narod, rekao je predsednik u avgustu, koji se odrekao svoje nafte, kojeg su strane službe lažima preko medija naterale da se odrekne bogatstva. „To je klasičan primer kako su strane službe uspele da unište nešto što je moglo da bude kvantni skok za Srbiju. A tukli su se među sobom oko toga da li će „Rio Tinto“ ili neka druga kompanija otvoriti rudnik najkvalitetnije rude na svetu”, rekao je predsednik Srbije.

Ne jednom je predsednik skrenuo pažnju na mogućnost da „Rio Tinto“ pred britanskom i američkom arbitražom zatraži od Srbije nadoknadu štete za do sada uloženi novac, a možda i nadoknadu izgubljene dobiti. Nedavno je čak „uslovio” otvaranje rudnika otvaranjem fabrike električnih automobila i fabrike litijumskih baterija.

Ovakav stav predsednika izvesno je uticao da kritičari projekta „Jadar“ iz vladajuće stranke ne nastave tamo gde su, nakon vladine odluke u januaru, stali sa protivljenjem iskopavanju litijuma. Istovremeno, predsednikov stav opozicija je proglasila dokazom da priča o rudniku litijuma u Srbiji nije završena, i da je januarska odluka Vlade bila iznuđena nemogućnošću da se biračkom telu u kratkom predizbornom vremenu ubedljivo predoče razvojne prednosti otvaranja jadarskog rudnika.

Sve izgleda kao da su opravdane sumnje da je država Srbija u ranim petooktobarskim godinama, možda i nešto kasnije, upala u zamku multinacionalne kompanije, od nje svakako jače, i da se iz te zamke ne može izvući bez velike štete ili otvaranja rudnika. Predstavnici „Rio Tinta“ daju vrlo samouverene izjave o svetloj perspektivi njihovog rudnika u Srbiji, kada se, razume se, otklone sve sumnje u njihovu osveštanu brigu za zdravlje sliva Drine i Save. Već u maju agencija „Rojters“ je prenela izveštaj da „Rio Tinto“ želi da ponovo otvori pregovore sa Vladom Srbije o svom litijumskom projektu vrednom 2,4 milijarde dolara. Izvršni direktor kompanije Sajmon Tomson rekao je na sastanku sa akcionarima da nema sumnje da će projekat u Srbiji biti prihvaćen „sada kada su izbori prošli i kada su mogući razgovori sa Vladom Srbije o svim opcijama”.

U Novom Beogradu pre nekliko dana otvoren je  tehnološki centar američkog proizvođača električnih vozila „Rivian“, koji će pre kraja godine zaposliti prethodnicu od 200 inženjera, zatim će otvoriti 500, a u perspektivi hiljadu radnih mesta. Razvojni cenatar još uvek nije fabrika eksluzivnih terenaca na električni pogon, ali se predsednik Srbije ne usteže da otkrije kako priželjkuje srpsku fabriku električnih automobila.

Takva fabrika, uz fabriku litijumskih baterija, mogla bi, ako smo dobro razumeli predsednika, da odmrzne zamrznuti projekat „Jadar“.

Podsećanja radi, kompanija je pod upravom Sajmona Tomsona, kopajući litijum u Australiji, uništila aboridžinske pećine stare 46 hiljada godina. Kompanija je toliko moćna i napredna da može da napravi još starije aboridžinske pećine. Zašto onda ne bi mogla da napravi još zdraviju životnu sredinu od ove koju je priroda pored „Jadra“ stvorila?