Završena je fudbalska Liga nacija, takmičenje pod okriljem UEFA koje se prvi put održalo ove godine. Na dan kada se štampa ovo izdanje M novina, Srbija će igrati odlučujuću utakmicu sa Litvanijom, koja joj može obezbediti prvo mesto u grupi. Takođe, prvo mesto garantuje učešće u baražu za Evropsko prvenstvo ukoliko se tim ne plasira direktno kroz kvalifikaciono takmičenje po grupama.

Inače, Srbija je u subotu dobila nesrećne Crnogorce sa 2:1. Reklo bi se da se naša selekcija sastala sa svojim B timom. Većina igrača crnogorske reprezentacije je na neki način vezana za Srbiju. Bilo da je to rodbinskim vezama, mestom prebivališta ili klubovima u kojim su nastupali (ili nastupaju). Uopšte, stiče se utisak da su ove dve reprezentacije odigrale jedan pristojan prijateljski meč. Takav se utisak stekao i u prvoj utakmici u Crnoj Gori. Bilo je tu i nekih neregularnosti, ali se slabo ko bunio. Sem Tumbakovića koji je popio crveni karton u Crnoj Gori. Valjda je zato ćutao u Beogradu. A sudija Crnogorcima poništio čist gol.

Elem, Srbija je dobila nejake komšije i samo se to računa. Naša reprezentacija je dobila šansu da sama odlučuje o svojoj sudbini protiv Litvanije. Luka Jović, prvi strelac Bundeslige, je ostao na klupi. Dobio je šansu pred sam kraj. Moraš bolje bajo moj, ako hoćeš mesto u ovako moćnoj selekciji. A i ko još danas igra sa dva napadača? Čuo sam da neki indijanci igraju sa čak tri napadača, poput Liverpula, Pariza, Reala, Barse, Brazila, Belgije… Paceri. Zato su tu gde jesu.

Mislim da je Liga nacija imala prilično uspešnu premijeru. Bio sam skeptičan kada je sve počelo. I nisam imao neku želju da gledam taj fudbal. Posebno ne našu reprezentaciju. Doduše, njih ni sad nešto nemam živaca da pratim. Nemam ja ništa protiv igrača, ali kad vidim onog našeg v.d. selektora kako nešto maše pored terena i glumi stručnjaka, ne mogu. Jednostavno, to nije to. Trebaju nam pošteni ljudi u Savezu, a ne menadžeri i krimosi koji će da određuju sastav. Treba nam selektor koji ima harizmu i autoritet. Selektor koji može da smesti nekog igrača na klupu ako nije u formi a da ovaj ne popizdi. Kad se to desi, možemo da se nadamo nekom značajnom rezultatu.

Ali da se vratimo na Ligu nacija. Mnogima nije bio jasan sistem takmičenja i šta takmičenje konkretno donosi. Međutim, kako je vreme odmicalo, postajalo je sve zanimljivije. Ono što je dobro je, da su nekadašnji termini za prijateljske utakmice zamenjeni takmičarskim fudbalom. Dalje, nacionalne selekcije širom Evrope su dobile šansu da se nadmeću sa sebi ravnima. Pa čak na taj način da se domognu Evropskog prvenstva. Tako smo videli prvu pobedu Gibraltara, videli smo neke zanimljive tekme sa akterima kao što su Jermenija, Kazahstan, Andora i ostale selekcije na margini evropskog fudbala. Videli smo i selekciju Kosova, panj u oku našoj unutrašnjoj i spoljnjoj politici. Na kraju, tu je više derbi utakmica između najboljih evropskih selekcija. Kuriozitet je da je jedna Nemačka ispala u niži rang, a u najviši rang se plasirala jedna Bosna. Možda je glupo, ali svakako doprinosi dinamici takmičenja.

I na kraju, bitna stavka, RTS ne prenosi utakmice ovog takmičenja. Za nas srećnike koji imamo priliku da gledamo fudbal na jednom našem poznatom sportskom kanalu na kablovskoj, svakako melem za oči i uši. Jedino što na poluvremenu morate da gledate reklame koje targetiraju isključivo mušku publiku. Tu su reklame za kladionice, menjačnice, sprejeve protiv opadanja kose, naočare (za one koji su oćoravili gledajući u liste po kladionicama). I naravno reklame za pivo. Lično, voleo bih da upoznam „stručnjake“ koji osmišljavaju tako kretenske reklame. Pivo je proizvod koji je toliko zastupljen u svim sferama društva da su ideje za reklamu nepresušne. Pitam se, da li ti likovi koji se bave marketingom ikad pokažu nekom tu svoju reklamu pre nego što se pusti u promet. Nekom od koga će dobiti objektivno mišljenje. Za početak, bar da se razume o čemu onako urlaju oni presrećni muškarci grleći kriglu jednom, a svoju dragu drugom rukom. Ali dobro, ako je to cena koja mora da se plati…