Da li građani Srbije sve češće poboljevaju? Ili na bolovanje odlaze iz drugih razloga? Odgovor na to pitanje nije lak. A i zavisi koga pitate, radnike ili poslodavce. Odnos prema radu i danas se često vodi krilaticom ne možeš ti mene tako malo platiti, koliko ja malo mogu raditi.
Pitanje bolovanja otvoreno je i na poslednjoj sednici Parlamenta privrednika Sremskog okruga, kada su se poslodavci požalili na česta odsustva radnika usled bolovanja. Ako je verovati poslodavcima, sve više radnika „otvara“ bolovanje kada im nedostaje nekoliko dana godišnjeg odmora, u vreme setve ili žetve kako bi završili svoje poljoprivredne radove ili pak dodatno zaradili na nekim drugim, obično sezonskim, poslovima. Veruju i da je svako treće bolovanje lažno. Postoje i primeri kada radnici odlaskom na bolovanje izražavaju tihi protest zbog niskih primanja ili loših uslova rada, te im je svejedno da li će biti na bolovanju ili raditi, jer će im plata biti ista.
Pokušali smo da saznamo od predstavnika mitrovačkih firmi kakvo je njihovo mišljenje o ovoj temi, jer se po čaršiji sve češće spominje zloupotreba bolovanja. Međutim poslodavci nisu bili preterano raspoloženi da govore za naše novine. Iz firme Iton elektrik su nam rekli da njihova kompanija takve stvari ne komentariše kroz medije. Iz kompanije Hajleks su kratko odgovorili da oni imaju jasnu proceduru u slučaju bolesti nekog od zaposlenih i da tome posvećuju dužnu pažnju, uvek polazeći od toga da je doktor sa opravdanim razlogom poslao zaposlenog na bolovanje. Dragana Perić, direktorka firme Eurocajt je za naše novine izjavila da u njihovom preduzeću postoji nekoliko radnika koji često koriste bolovanje.
– Za sada nismo imali potrebu da formiramo komisiju koja bi kontrolisala radnike. U svakom kolektivu postoje oni radnici koji bez obzira na uslove i zaradu ipak koriste bolovanja, ali kao što smo napomenuli, to je samo nekolicina – izjavila je Perić.
Pismeni dopis smo uputili i kompaniji Kuper standard, jer imamo nezvanične podatke da deo radnika odlaskom na bolovanja izražava revolt zbog loše zarade i uslova rad. Zato smo ih pitali sledeće:
Šta mislite da su razlozi za učestalo bolovanje? Da li možda radnici tako izražavaju nezadovoljstvo zbog loših uslova rada ili malih zarada? Na koji način se Vaše preduzeće nosi sa ovim problemom? Imamo saznanja da se u Kuper standardu priprema kolektivni ugovor i da je dogovoreno da oni radnici koji nisu na bolovanju dobijaju 10 odsto na platu. Da li je to jedan od načina da se stimulišu radnici da ne odlaze na bolovanje? Odgovore na ova pitanja nažalost nismo dobili.
Sa druge strane, Nataša Sapun, predsednica Veća samostalnih sindikata za Grad Sremsku Mitrovicu i Opštinu Šid kaže da i do njih dolaze informacije o povećanom procentu bolovanja među zaposlenima, a naročito iz privatnih preduzeća koja imaju veliki broj zaposlenih.
– Naravno, ruku pod ruku sa ovom činjenicom, od strane poslodavaca odmah se rađa i ideja o zloupotrebi bolovanja. Smatramo da ni poslodavci, a ni mi nemamo pravo da cenimo da li je neko bolestan ili ne. Za to postoje stručni ljudi, lekari, koji sa aspekta struke i lekarskog kodeksa vrše procenu zdravstvenog stanja i sposobnosti za rad. Verujemo da je najveći broj bolovanja opravdan i izazvan pre svega sezonskim bolestima koje se lako šire u velikim kolektivima, ali i povredama na radu i posledicama profesionalnih oboljenja. Ukoliko se od strane poslodavca i rodi sumnja u zloupotrebu bolovanja istom stoje na raspolaganju mehanizmi predviđeni Zakonom o radu čijom primenom se vrlo efikasno može proveriti zdravstveno stanje zaposlenih. Ukoliko se sumnja poslodavca pokaže kao opravdana Zakon o radu dozvoljava poslodavcu čak i da otkaže zaposlenom ugovor o radu. Kako imamo informaciju u najavi je i donošenje pravilnika o kontroli bolovanja koji će dodatno razraditi i pooštriti tu oblast – rekla je za naše novine Nataša Sapun.
Naravno, ne treba sve generalizovati. Ima i onih kojima je odlazak na bolovanje neophodan jer su zaista bolesni, te oni mogu da ispaštaju.
Iz Sindikata poručuju i da svaki poslodavac ponaosob treba da preispita razloge koji dovode do povećanog bolovanja, da li su to uslovi rada, zarade, i da sa sindikatima u svojim firmama sagledaju sve okolnosti i pronađu rešenje za svoju firmu.
Bilo kako bilo, da li samo često lažemo svoje nadređene da smo bolesni, ili je nešto drugo u pitanju, ali prosečan Srbin provede duplo više dana na bolovanju od svog kolege iz Slovačke i čak šest puta više od nemačkog radnika. Prema nekim statistikama prosečan radnik u Srbiji zbog zdravstvenih problema sa posla odsustvuje u proseku 25 dana godišnje.