Kumrovačka škola

Ko će biti direktor mitrovačke Bolnice? Pred svake izbore postavlja se isto pitanje. Biti na čelu velike regionalne bolnice, kakva je mitrovačka, očigledno je san svakog lekara specijaliste. Doduše, ne baš svakog, ali ako pogledamo unazad i prebrojimo sve mitrovačke lekara koji su duže ili kraće, uspešno ili manje uspešno, plivali lokalnim političkim vodama, doći će se do pozamašne cifre. A što bi se doktori pačali u politiku ako nisu sanjali o tome da zasednu u fotelju koju danas popunjava primarijus dr Miroslav Kendrišić? Zbog neke političke ideje? Procenite sami.
Uvek mi je bila neobjašnjiva potreba lekara da uđu u politiku i tamo, kako se uglavnom na kraju događalo, svoje bele mantile isflekaju do kragne. Godine i godine studiranja, stažiranja, specijalizacije, poštovanja pacijenata, ugled koji kao lekari uživaju u društvu (bez obzira na to koliko su dobri u svom poslu) i to im je malo. Pa šta bi više? Da budu direktori, naravno. Da oni sa svojim stručnim znanjima o laparaskopskim operacijama, amputacijama, infarktima miokarda, o aritmijama, malignim i benignim tumorima, dakle sa svim tim znanjima uplove u sferu budžetskog računovodstva, RINO aplikacija, knjigovodstvenih evidencija, javnih nabavki, radnih odnosa, sindikalnog pregovaranja, zaštite na radu i svega onog o čemu svaki pošten lekar pojma nema, a o čemu svaki uspešan direktor mora da zna sve.
Smešna i naivna ideja da dobar lekar može biti i dobar direktor ili ministar, ideja koja se na ovim prostorima razvija i sprovodi decenijama, između ostalog dovela je do toga da imamo najgore zdravstvo u Evropi. Sad će neko kazati da preterujem. Uopšte ne mislim da preterujem. Po meni je čista šteta za društvo da lekara u čije školovanje je država uložila desetine i desetine hiljada evra odvojite od njegove osnovne struke i posadite ga u direktorsku fotelju. Ma koliko on to želeo. Smatram da bi doktorima trebalo zakonom zabraniti da budu direktori bolnica. Zdravstveni sistem je suviše ozbiljna stvar za jednu državu da bi mogao biti dat u ruke ljudima koji nemaju osnovna ekonomsko-pravna znanja. A lekare specijaliste učiti ekonomiji i pravu je suvišan posao i uzaludan.
Verujem da sam usamljen u svojoj ideji. Stvarnost me, uostalom i demantuje. U stvarnosti se ne dešava da neko ko nema diplomu Medicinskog fakulteta može da bude direktor bolnice. U stvarnosti se dešava da dobri lekari specijalisti budu loši direktori bolnica. Pogled na bilo koju čekaonicu mitrovačke Bolnice može biti potvrda poslednje rečenice. Opravdanja ima na pretek, ali gospodo lekari, vi ste neprikosnoveni vladari srpskog zdravstva, od ministarstva do najmanjeg doma zdravlja. Da li ste zadovoljni svojim učinkom? Ili mislite da su uvek krivi neki drugi. Mašinovođe? Poštari? Biciklisti?
Tako da i ova poslednja čaršijska priča o tome ko će biti direktor mitrovačke Bolnice za mene nema nekog smisla. Duško Madžić, Živko Vrcelj, Miroslav Kendrišić, sva trojica su uspešni lekari, a šta im treba da se mešaju u stvari za koje se nisu školovali, stvarno ne znam.
Nekad je, u socijalizmu, bilo poželjno da se završi čuvena Kumrovačka škola, jedna opskurna politička kvaziobrazovna institucija. Sa njom su razni ambiciozni šoferi i magacioneri mogli da budu neki direktorčići. Danas se takva škola zove na primer mega-giga-dens univerzitet, a svrha mu je ista. Zato mi je i čudno što se ljudi posle tolikih godina školovanja i usavršavanja u medicini odluče da to napuste i postanu direktori. A pošto o tome ne znaju ništa, okruže se upravo mega-giga-dens likovima koji ih savetuju i uče kako da rade sve ono što ne znaju ni sami. Kako da vode bolnicu ili neku kliniku, dom zdravlja, svejedno. I onda nam je zdravstvo najgore u Evropi. Baš čudno.
I zato, ko će biti novi direktor Bolnice, ne zavisi od menadžerske stručnosti, već od toga čija će stranka, ili čija struja unutar stranke, pobediti nakon još jednih izbora. A s obzirom da se u stranke ide iz čistog interesa, ne bi me čudilo ni da Kendrišićeva stranka izgubi izbore, a da doktor ne izgubi direktorku funkciju. Kako? Lako! Potrebno je samo promeniti stranku i ući u pobednički tabor. Ima li šta lakše? Pa zar to sve ove godine ne radi onaj Lemajić Nenad, funkcioner i član najvećeg broja stranaka u Sremskoj Mitrovici?