Po­li­cij­ske pa­tro­le od 18. fe­bru­a­ra stal­no su pri­sut­ne u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma, ka­ko bi se na taj na­čin za­u­sta­vio ta­las na­si­lja ko­jem su zdrav­stve­ni rad­ni­ci iz­lo­že­ni u po­sled­nje vre­me.
Ovo je do­go­vo­re­no u di­rekt­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji mi­ni­stra zdra­vlja Zla­ti­bo­ra Lon­ča­ra i mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va Ne­boj­še Ste­fa­no­vi­ća, na­kon još jed­nog na­pa­da na le­ka­ra na rad­nom me­stu, ko­ji se do­go­dio 16. fe­bru­a­ra, u ve­čer­njim ča­so­vi­ma u GAK Na­rod­ni front.
Iako je do­sa­da­šnjom sa­rad­njom dva mi­ni­star­stva već bi­lo us­po­sta­vlje­no da po­li­cij­ske pa­tro­le če­šće obi­la­ze zdrav­stve­ne usta­no­ve po­ka­za­lo se da to u ovom mo­men­tu ni­je do­volj­no i da na­sil­ni­ci i da­lje ne pre­za­ju od fi­zič­kih na­sr­ta­ja na me­di­cin­ske rad­ni­ke.
Po­red na­ve­de­ne me­re, do­go­vo­re­no je da se ubr­za­ju već ini­ci­ra­ne iz­me­ne za­kon­skih pro­pi­sa, ka­ko bi se ovaj pro­blem što efi­ka­sni­je re­šio na si­stem­ski na­čin.
Iz Po­li­cij­ske upra­ve Srem­ska Mi­tro­vi­ca ka­žu da, na­kon do­go­vo­ra mi­ni­stra po­li­ci­je Ne­boj­še Ste­fa­no­vi­ća i mi­ni­stra zdra­vlja Zla­ti­bo­ra Lon­ča­ra, po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci če­šće obi­la­ze sve zdrav­stve­ne sta­ni­ce na te­ri­to­ri­ji Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ce, od am­bu­lan­ti Do­ma zdra­vlja, do Op­šte bol­ni­ce i Slu­žbe Hit­ne po­mo­ći. Po­li­ci­ja će pri­li­kom obi­la­ska zdrav­stve­nih usta­no­va ula­zi­ti u objek­te, za­dr­ža­va­ti se i vr­ši­ti op­ser­va­ci­ju, na­rav­no uko­li­ko do­đe do ne­kih in­ci­de­na­ta od­mah će i re­a­go­va­ti. Zbog ne­do­volj­nog bro­ja po­li­ca­ja­ca dva­de­set­če­tvo­ro­ča­sov­no de­žur­stvo u do­mo­vi­ma zdra­vlja i bol­ni­ci je ne­mo­gu­će.
Iz mi­tro­vač­kog Do­ma zdra­vlja ka­žu da su i ra­ni­je ima­li do­bru sa­rad­nju sa po­li­ci­jom, a da je na­kon ovih in­ci­de­na­ta do­go­vo­re­no da po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci če­šće obi­la­ze punk­to­ve Do­ma zdra­vlja i slu­žbu Hit­ne po­mo­ći, u ko­joj se i naj­če­šće do­ga­đa­ju in­ci­den­ti.
– Ra­dio sam u Hit­noj pre 30 go­di­na i uvek je bi­lo na­pa­da, ali mo­žda ne to­li­ko uče­sta­lih kao što je sa­da. Da­nas je mno­go vi­še ma­nič­nih sta­nja, mno­go vi­še de­pre­si­ja. Ne­spo­ra­zu­ma ima sva­ko­dnev­no u ko­mu­ni­ka­ci­ji, bez ob­zi­ra ko je ini­ci­rao taj ne­spo­ra­zum, da li zdrav­stve­ni rad­nik ili ko­ri­snik uslu­ge, ali se ra­ni­je ma­lo isva­đa­ju i ćao, a sa­da se od­mah po­te­žu no­že­vi. Da­nas je na­rod u te­škom sta­nju, sva­ki pe­ti je de­pre­si­van. Ima­li smo zbog to­ga sa­sta­nak sa po­li­ci­jom, a pro­blem Do­ma zdra­vlja u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci kon­kret­no je taj što smo do­sta raz­u­đe­ni, ima­mo 19 zdrav­stve­nih sta­ni­ca po se­li­ma i se­dam zdrav­stve­nih sta­ni­ca u gra­du. Ne­ma­mo ni­ka­kvo obez­be­đe­nje ili por­tir­sku slu­žbu upra­vo zbog raz­u­đe­no­sti. Je­di­ni na­čin je da in­ter­vent­na pa­tro­la, ko­ja se vo­za po gra­du, obi­la­zi i na­še punk­to­ve i da bu­de­mo u po­zi­ci­ji da mo­že­mo da ih na­zo­ve­mo i da oni stig­nu za dve tri mi­nu­te uko­li­ko do­đe do ne­kog pro­ble­ma – ka­že za M NO­VI­NE di­rek­tor mi­tro­vač­kog Do­ma zdra­vlja dr Du­ško Ma­džić.
Dr Mi­o­drag Ču­tu­rić, na­čel­nik Hit­ne po­mo­ći u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci ka­že da se ni on, a ni nje­go­ve ko­le­ge ne ose­ća­ju bez­bed­no na po­slu. Sva­ko­dnev­no se su­sre­ću sa ra­znim ne­pri­jat­no­sti­ma, ali se tru­de da re­še te kon­flikt­ne si­tu­a­ci­je. On is­ti­če ta­ko­đe od­lič­nu sa­rad­nju sa Po­li­cij­skom upra­vom Srem­ska Mi­tro­vi­ca, ko­ja im je uvek iz­la­zi­la u su­sret i do­la­zi­la po nji­ho­vom po­zi­vu.
– Ne­pri­jat­no­sti ima. Mi smo, kao Hit­na po­moć do­dat­no iz­lo­že­ni tim ne­pri­jat­no­sti­ma. Uvek je bi­lo de­vi­jant­nog po­na­ša­nja i de­pre­si­ja ka­da je kri­za, a ov­de je 25 go­di­na fi­nan­sij­ska kri­za. U kri­znim vre­me­ni­ma is­pli­va sve što ni­je do­bro u dru­štvu, a ka­ko se dru­štvo bra­ni, pa ta­ko što sank­ci­o­ni­še ta­kve po­stup­ke. Mi se ov­de ne­će­mo šti­ti od svo­jih pa­ci­je­na­ta, mi ide­mo me­đu njih, vo­zi­mo ih nji­ho­vim ku­ća­ma, pri­la­zi­mo im ka­da im ni­ko ne bi pri­šao. Ne ra­di se tu o stva­ra­nju ba­ri­je­ra iz­me­đu nas i pa­ci­je­na­ta, već o to­me da ima­mo nor­mal­ne uslo­ve za rad, što mi sa­da ne­ma­mo. Po­zdra­vljam ak­ci­ju po­li­ci­je, sva­ka po­moć je do­bro do­šla, sa­mo je pi­ta­nje ko­li­ko oni ima­ju re­sur­sa i mo­ći da ovo is­pra­te. Mi sa Po­li­cij­skom upra­vom Srem­ska Mi­tro­vi­ca ima­mo iz­u­zet­no do­bru sa­rad­nju. Ni­je bi­lo pri­me­ra u prak­si da je le­kar imao ne­pri­jat­no­sti, po­zvao po­li­ci­ju, a da oni ni­su do­šli i re­ši­li pro­blem. Ja bih vo­leo da oni mo­gu da sto­je po­red me­ne kad god pre­gle­dam pa­ci­jen­ta, ali to je po me­ni ne­mo­gu­će – ka­že dr Ču­tu­rić.
Glav­na se­stra Do­ma zdra­vlja Srem­ska Mi­tro­vi­ca Ve­sna Žam­bok is­ti­če da je pro­ble­ma uvek bi­lo, ali da su naj­sko­ri­ja ubi­stva i na­pa­di na zdrav­stve­ne rad­ni­ke, sa­da pri­vu­kli ve­ću pa­žnju jav­no­sti, jer su o ovim in­ci­den­ti­ma iz­ve­šta­va­li svi me­di­ji.
O mo­gu­ćim re­še­nji­ma ovog pro­ble­ma, ka­da je u pi­ta­nju Hit­na po­moć, dr Ču­tu­rić ka­že:
– Ja se ne ose­ćam bez­bed­no na po­slu, ali ni u dr­ža­vi u ko­joj ži­vim. U Hit­nu ula­zi ko ka­ko ho­će, za raz­li­ku od ba­na­ka i po­šti, gde mo­ra da se če­ka u re­du i po­štu­je žu­ta li­ni­ja. Mo­gla bi se re­ci­mo uve­sti elek­tron­ska kar­ti­ca, to je vr­lo jef­ti­no, pa vam iza­đe na dis­ple­ju ko je uop­šte ušao u bol­nič­ki krug i uvek bi­ste zna­li ko tu mo­že bi­ti opa­san. Na­ma je naj­lep­še ka­da nam pa­ci­jen­te do­vo­di po­li­ci­ja, mi smo ta­da obez­be­đe­ni, jer su ti pa­ci­jen­ti naj­o­pa­sni­ji. Ali, šta je sa onim pa­ci­jen­ti­ma ko­ji ni­su hte­li da uda­re dok­to­ra, ima i to­ga, ja­ko je pu­no afek­tiv­no­sti. Oni na Hit­nu do­la­ze no­ću, gde se vr­ši tri­ja­ža, ko­ju mi ra­di­mo na hod­ni­ku. Ar­hi­tek­ton­sko re­še­nje, da ne­ko mo­že ući, sta­ti na jed­no me­sto i tu sa­če­ka­ti svoj red, pa on­da ući na pre­gled i bi­ti tri­ja­ži­ran, to bi za nas bi­lo re­še­nje. Ti de­ta­lji bi na­ma do­ne­li ve­ću si­gur­nost na po­slu – na­vo­di dr Ču­tu­rić.
Da li će po­ja­ča­no pri­su­stvo po­li­ci­je us­pe­ti da oču­va red u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma, po­ka­za­će vre­me.
Pre­ma po­sled­njim re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja, Evrop­ski zdrav­stve­ni po­tro­šač­ki in­deks za 2015. go­di­nu ran­gi­rao je Sr­bi­ju na 30. me­sto me­đu 35 zdrav­stve­nih si­ste­ma po kva­li­te­tu i do­stup­no­sti uslu­ga za pa­ci­jen­te. Od mak­si­mal­nih 1.000 po­e­na Sr­bi­ja je osvo­ji­la 554, a naj­bo­lji re­zul­tat ostva­ri­la je u ka­te­go­ri­ji „Pra­va i oba­ve­šte­nost pa­ci­je­na­ta“ gde je do­bi­la 104 od mo­gu­ćih 150 po­e­na. Lo­še oce­ne do­bi­je­ne su, iz­me­đu osta­log, za sla­bu pre­ven­ci­ju bo­le­sti uzro­ko­va­nih pu­še­njem, krv­nim pri­ti­skom, ope­ra­ci­ju ka­ta­rak­te, tran­splan­ta­ci­ju bu­bre­ga, bri­gu o sta­ri­ma i ko­rup­ci­ju. Iza Sr­bi­je su osta­li Bu­gar­ska, Ru­mu­ni­ja, Al­ba­ni­ja, Polj­ska i Cr­na Go­ra dok su uspe­šni­je bi­le Slo­ve­ni­ja (15), Hr­vat­ska (16) i Ma­ke­do­ni­ja (18).
M no­vi­ne su pi­sa­le o gre­ška­ma le­ka­ra iz Op­šte bol­ni­ce u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci ko­je su pa­ci­jen­te ko­šta­le ži­vo­ta, du­gim li­sta­ma če­ka­nja na pre­gled, bak­te­ri­ji klo­stri­di­jum u bol­nič­kim ode­lje­nji­ma, ne­do­stat­ku me­di­cin­skog ma­te­ri­ja­la i slič­no.
Gra­đa­ni su ne­za­do­volj­ni, jer ve­ći­na sma­tra da su če­sto i oni iz­lo­že­ni na­pa­di­ma od stra­ne le­ka­ra, me­di­cin­skih teh­ni­ča­ra, pa čak i obič­nih spre­ma­či­ca ko­je su za­po­sle­ne u ovim zdrav­stve­nim usta­no­va­ma.
Pod­se­ti­mo se pri­če Gor­da­ne Ša­rac iz Er­de­vi­ka, či­ji je muž Mi­lan Ša­rac pre­mi­nuo 6. mar­ta 2014 u Op­štoj bol­ni­ci u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci od in­fark­ta mi­o­kar­da. Zbog to­ga što ni­je imao nov­ca za ana­li­ze šti­ta­ste žle­zde u pri­vat­noj la­bo­ra­to­ri­ji, jer u dr­žav­noj ni­su ima­li re­a­gen­se, sta­nje mu se od 22. ja­nu­a­ra (ka­da je ura­đen pre­gled) na­glo po­gor­ša­lo i po­sled­njeg fe­bru­ar­skog da­na do­ži­veo je in­farkt, a ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je je i umro.
– Do­šlo je ta­kvo vre­me da si­ro­ti­nja umi­re, jer ne­ma nov­ca da pla­ti pri­vat­ne le­ka­re – go­vo­ri­la je Gor­da­na Ša­rac.
O če­ka­nju na pre­gled ne tre­ba ni go­vo­ri­ti. Da bi oti­šli kod ga­stro­en­te­ro­lo­ga po­treb­no je da če­ka­te mi­ni­mal­no tri me­se­ca na pre­gled, osim na­rav­no uko­li­ko ne­ma­te ne­ku ve­zu da vas uba­ci pre­ko re­da.
– Kr­va­rim na de­be­lo cre­vo, ura­dio sam fob test za ra­no ot­kri­va­nje ra­ka de­be­log cre­va i bio je po­zi­ti­van. Do­bio sam uput za ga­stro­en­te­ro­lo­ga, a ka­da sam oti­šao da za­ka­žem se­stre na šal­te­ru su mi re­kle da za tri me­se­ca zo­vem da mi ka­žu ka­da ću bi­ti pre­gle­dan. Ja ih pi­tam ko­li­ko du­go na pre­gled če­ka­ju oni ko­ji ni­su po­zi­tiv­ni na ovaj test, a one mi ka­žu da ta­kvi pa­ci­jen­ti če­ka­ju go­di­nu da­na na pre­gled – pri­ča je­dan od ne­za­do­volj­nih Mi­trov­ča­na i po­sta­vlja pi­ta­nje ko će nje­ga za­šti­ti od bez­o­bra­znih i drč­nih me­di­cin­skih se­sta­ra na šal­te­ru.
Kod ko­žnog le­ka­ra u Op­štoj bol­ni­ci u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci na pre­gled se če­ka me­sec da­na, a za kra­će vre­me se do­bi­je ter­min kod spe­ci­ja­li­ste der­ma­to­ve­ne­ro­lo­gi­je re­ci­mo u Kli­nič­kom cen­tru Voj­vo­di­ne. Mi­tro­vač­ki der­ma­to­log ne­ma osnov­no sred­stvo za rad, der­ma­to­skop za pre­gled mla­de­ža, pa su pa­ci­jen­ti pri­nu­đe­ni da pre­gled oba­ve u pri­vat­noj or­di­na­ci­ji, u ko­joj pre­gled svih mla­de­ža po te­lu ko­šta tri­ča­vih 12.000 di­na­ra. A isti ti pa­ci­jen­ti pla­ća­ju zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje i na­rav­no da su ne­za­do­volj­ni uslu­gom ko­ja im se pru­ža u dr­žav­noj usta­no­vi.
Na ul­tra­zvuk doj­ki i ma­mo­gra­fi­ju se ta­ko­đe če­ka po ne­ko­li­ko me­se­ci, do tad su oni ko­ji­ma se žu­ri mo­ra­ju pre­gled da pla­te u pri­vat­nim po­li­kli­ni­ka­ma, na­rav­no uko­li­ko su u mo­guć­no­sti, ili da se pro­sto po­mi­re sa či­nje­ni­com da će se nji­ho­vo zdrav­stve­no sta­nje po­gor­ša­ti dok ne do­đu na red za pre­gled.
– Stra­šno je kad mi le­kar pre­po­ru­či pre­gled u pri­vat­noj kli­ni­ci jer u na­šoj bol­ni­ci ne ra­de od­re­đe­ne ana­li­ze, a ka­da odem na pri­vat­ni pre­gled ko­ji mo­ram po­seb­no da pla­ćam, ta­mo me sa­če­ka ta ista dok­to­ri­ca, ko­ja ho­no­rar­no te­zga­ri kod pri­vat­ni­ka – pri­ča za M no­vi­ne trud­ni­ca iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce, ko­ja ne že­li da joj se po­mi­nje ime.
Na­ša sa­go­vor­ni­ca ka­že da je u pri­vat­noj po­li­kli­ni­ci za dabl test mo­ra­la da po­tro­ši oko pe­de­set evra, iako su trud­ni­ce po za­ko­nu o zdrav­stve­nom osi­gu­ra­nju oslo­bo­đe­ne par­ti­ci­pa­ci­ja. Dru­gim re­či­ma, mo­ra­la je da pla­ti jer mi­tro­vač­ka bol­ni­ca ne ra­di hor­mon­sku ana­li­zu, a le­kar iz dr­žav­ne zdrav­stve­ne usta­no­ve, ko­ji ju je upu­tio u po­li­kli­ni­ku u ko­joj te­zga­ri pri­vat­no, pre­po­ru­čio joj je da po­no­vo, ovaj put o svom tro­šku, ura­di ul­tra­zvuk, jer je na­vod­no „ov­de bo­lja apa­ra­tu­ra“.
Na­rav­no da bo­le­sne i ner­vo­zne pa­ci­jen­te ner­vi­ra­ju me­di­cin­ske se­stri­ce u krat­kim suk­nji­ca­ma i sa du­gim nok­ti­ma ko­je se na­pir­li­ta­ne šet­ka­ju po bol­nič­kom kru­gu i mi­sle da su bo­gom da­ne. Isto ta­ko uba­ci­va­nja pre­ko re­da, če­ka­nje po ceo dan da bi bio pre­gle­dan, nepo­što­va­nje tu­đeg vre­me­na, sve su to stva­ri ko­je mo­gu da iz­ner­vi­ra­ju pa­ci­jen­te. To, na­rav­no ne zna­či da za­to što smo ne­za­do­volj­ni od­no­som me­di­cin­skog oso­blja pre­ma na­ma, tre­ba da se šet­ka­mo po hod­ni­ci­ma sa no­žem u ru­ci i tu­če­mo dok­to­re. Ali ko će i ka­ko će nas za­šti­ti­ti od ova­kvog zdrav­stve­nog si­ste­ma?!

Biljana Selaković