Jebiga, može Đoković da dubi na glavi, da osvoji 100 trofeja, mogu košarkaši da budu svetski i evropski prvaci, ali džaba – Srbi vole fudbal više od svega. Fudbalska reprezentacija Srbije je konačno usrećila vaskoliki auditorijom jednim jednostavnim gestom. Prvi put, posle ko zna koliko vremena, naši igrači su igrali pravi fudbal. Konačno.

Mnogo se tuge kod fudbalskih fanova u Srbiji nakupilo u međuvremenu. Gledali smo razne sportske i funkcionerske gromade kako upropaštavaju najvažniju sporednu stvar. Najgori je taj bes i revolt, jer vidiš da se sve pogrešno radi, a kao običan smrtnik, ne možeš ništa da uradiš. Mnogi ljudi su, uključujući i mene, već digli ruke od našeg reprezentativnog fudbala.

Da se razumemo, ni sada stvari ne stoje mnogo bolje. Još su tu ti isti indijanci koji samo gledaju svoje dupe i kako da se ugrade. I biće još dugo tu. I u Savezu i u klubovima. Ko zna, valjda ćemo doživeti da im vidimo leđa i da umesto njih dođu pošteni i školovani ljudi. Nada umire poslednja.

Iskreno, nije mi se svidelo postavljanje Ljubiše Tumbakovića za selektora. Sve je to ličilo na političko potkusurivanje, imajući u vidu događaje koji su prethodili. Tumba je popio otkaz u reprezentaciji Crne Gore jer nije hteo da vodi ekipu protiv Kosova. Srpska strana mu se najsrdačnije zahvalila postavljanjem na čelo svoje reprezentacije.

Nekako mi Tumbaković deluje tunjavo i bez harizme. Jedan od onih ljudi za koje bi smo pre rekli da je sekretar nekog tamo sindikata, a ne fudbalski radnik.

Međutim, prošlog četvrtka se desila rapsodija naše reprezentacije u Oslu. Norvežani su dobili lepu fudbalsku lekciju u utakmici plejofa za odlazak na Evropsko. Može se reći, zaslugom gore pomenutog. Bilo je pravo uživanje gledati igru naše reprezentacije koja konačno ima nekog smisla.

Ne želim da pišem o porazu od Mađara koji je sledio posle par dana, jer taj meč nije imao nikakvu težinu. Tumbaković je odmarao mnoge igrače zbog gustog rasporeda. Oni koji su izašli na teren, nisu ništa uradili. Uostalom, mnogi misle da je bolje biti u što nižoj grupi Lige nacija, jer je tako lakše doći do plejofa za Evropsko.

Ali da se vratimo mi na utakmicu sa Norveškom. Tumbaković je napravio nekoliko iznenađujućih poteza. Verovatno je pola Srbije popizdelo kada je u prvih 11 videlo Ristića i Đuričića. Ispostavilo se da je to bio pun pogodak. Nekako mi se čini da je naš selektor na ovom meču dobio odrešene ruke da radi šta hoće. Valjda su se oni silni mešetari i menadžeri smirili jer je prošao prelazni rok. Ili su, jednostavno, svi digli ruke od naše selekcije.

Elem, Tumbaković je maestralno spremio ekipu za ovaj meč. Videlo se da je urađen dobar skauting i da su najbolji norveški igrači stavljeni u džep. Da se razumemo, nisu Norvežani nikakav bauk. Tačnije, veze sa fudbalom nema većina igrača. Bilo je samo potrebno zaustaviti onog ludog špica Halanda iz Dortmunda i njegovog kolegu Edegarda koji je prešao u Real. Sve urađeno bez greške. Treba napomenuti i to da je naša selekcija znatno iskusnija od norveške, i to se svakako videlo na terenu.

Ne bih sada da tupim o pojedincima i njihovoj zasluzi. Svi su odigrali dobro i tu se sva priča završava. Ipak, spomenuo bih problem koji se nalazi pred Tumbom i nekim budućim selektorima Srbije. Kako upariti Milinković Savića, Mitrovića, Tadića, Jovića, Kostića, Lazovića… Deluje nemoguće. Velika je gužva.

Aleksandar Mitrović je, bez sumnje, naša najveća zvezda. To je dečko koji je godinama stvarao sopstveni kult u našoj reprezentaciji na račun golova koje je davao. A bilo ih je mnogo. I dalje trpa po Engleskoj. Ono što je problem, jeste činjenica da je on specifičan igrač i da igra cele ekipe mora da se podredi njegovom stilu. Neće on uvek biti u formi i raspoložen da daje golove. Ali ajde, budi frajer, pa ga ćušni na klupu. Teško ćemo to videti. Ekipa bi trebala da ima veću fleksibilnost i to je najveći izazov pred Tumbakovićem i njegovim eventualnim naslednicima.

Srbiju sada čeka finalna utakmica baraža za Evropsko. Protivnik su pijani Škoti koji dolaze u Beograd za mesec dana. Sve sem pobede bi bio veliki neuspeh. Bilo bi lepo videti našu selekciju na Evropskom prvenstvu, prvi put posle 20 godina. Šlag na torti je činjenica da bi se našli u grupi sa Englezima, Hrvatima i Česima. Igralo bi se na čuvenom Vembliju. Svakako, motiv više da izudaramo Škote i da konačno prokinemo na nekom velikom takmičenju. Samo da se niko ne meša u selektorov posao. Samo to.