Kome još treba Lemajićev „vazelin“?

Ovogodišnji izbori na svim nivoima pokazali su da Srbija najviše veruje naprednjacima. Ubedljivo. Ne samo na nivou Republike, već i u Pokrajini, a posebno na lokalnom nivou. Ono što se jasno može videti, to je da se od stranaka koje su svojevremeno činile petooktobarski blok, ostalo jedva toliko da se može skrckati oko 15 odsto mandata. Dok s druge strane, ubedljivu većinu čini „antidosovski blok“ (SNS, SPS, SRS), što bi prevedeno na jednostavan jezik trebalo da znači da je petooktobarska ideja doživela konačan poraz. Zahvaljujući pre svega korumpiranim „dosovcima“, prepoznatim u likovima, kako na Republici i Pokrajini, tako i na lokalu, poput Bojana Pajtića, Nenada Lemajića, dr Miroslava Kendrišića (DS), ali i drugima koji su stvorili plodno tle za uspeh Aleksandra Vučića i njegove kamarade.
Ono što je posebno zanimljivo, svakako je situacija u lokalu. Tako je u Sremskoj Mitrovici stvorena situacija koja naprednjacima omogućava komotnu većinu za samostalno formiranje vlasti. Od ukupno 61 mandata u Gradskoj skupštini, 35 pripada SNS-u. To naravno ne mora da znači da će se šef mitrovačkih naprednjaka Branislav Nedimović odreći koalicionih partnera, ali sada situacija više nije takva da mu treba podrška Pajtićevih prevrtača. Od preostalih 26 mandata (koji ne pripadaju naprednjacima), po šest imaju SPS i DS, po četiri LSV-LDP-Zeleni i SRS i po tri mandata imaju DSS i Ujedinjena opozicija Mitrovice na čelu sa Aleksandrom Prodanovićem. Ono što je sada vidljivo iz aviona, Lemajić i njegovi podrepaši iz patrljka od pajtićevsko-lemajićevskog DS-a, sada više neće moći da glume da su neophodan vazelin za lakšu penetraciju naprednjačke vlasti u Sremskoj Mitrovici. Mnogi žele i mogu da budu u kolaboraciji sa Vučićevom vladajućom strankom, tako da Lemajić i njegove protuve više nemaju onaj ucenjivački kapacitet, kakav su možda imali kada je Nedimović sa Vrednom Mitrovicom prešao u naprednjački tabor.
A nije da se Lemajić nije trudio da opstane kao jedini omiljeni opozicionar. Pokušao je da preko svojih portala oslabi DSS, odvajajući potkupljive Dveri iz koalicije koja je dogovorena na nivou Republike, pokušao je da uništi SPS formirajući trivijalne boračko-afežerske organizacije i pokušajem razbijanja njihove organizacije, uništio je u zametku pokret Dosta je bilo Saše Radulovića, vrbovao korumpirane eldepeovce i pokušao je da razbije Ligaše, kao i da oslabi Ujedinjenu opoziciju Aleksandra Prodanovića…
Ipak.
Sve bilo je na nivou stomačnih vetrova.
Po svemu sudeći, ovo je početak kraja Nenada Lemajića u političkom životu Grada i sada mu ne može niko pomoći da preživi. Sem možda Branislava Nedimovića, što ovome ne bi bilo isplativo.
Svi za koje se Lemajić trudio da ne pređu crtu, ipak su prešli cenzus. To je najbolji kraj da mu je vreme isteklo. Nedimović konačno može dalje bez lemajićevskog balasta.