Još jedna fudbalska nedelja je iza nas. U fokusu je bila naravno Liga šampiona i nekoliko zanimljivih duela. Ipak, najzanimljiviji fudbalski događaj se desio u Španiji. U nedelju se odigrao čuveni El Klasiko. Prvi put posle mnogo vremena bez Mesija i Ronalda. Istina je da bez njih dvojice na terenu ništa nije isto. Ali popularni planetarni spektakl nije ostao bez dobrog fudbala. Barsa je polupala Real Madrid sa 5:1. Briljirao je Suarez koji je sam pokidao Madriđane i sa tri gola ih poslao na spavanje. Sve u svemu, dva prebogata kluba, milioni gledalaca širom sveta, šest golova, VAR tehnologija, penal i gomila šansi na obe strane. Najbolje što svetski fudbal može da ponudi. I to sve bez dvojice gore pomenutih.

Što se tiče Lige šampiona, i pored nekih evropskih derbija, nekako se stiče utisak da bi prosečan gledalac mogao komotno da prespava ovu prvu fazu takmičenja. Favoriti i najbogatiji klubovi su uglavnom pri vrhu tabele i već se nazire slika nokaut faze na proleće.

Najprijatnije iznenađenje je svakako holandski Ajaks. Zveknuli su AEK i Benfiku i odigrali nerešeno sa moćnim Bajernom. Trenutno su prvi u grupi. Napravili su dobru selekciju poslednjih godina, a jedan od najboljih poteza je dovođenje našeg Dušana Tadića. Čini se da mu je, posle epizode u Engleskoj, povratak u holandsku ligu baš legao. Počeo je dobro sezonu, asistira i daje golove.

Sjajno se uklopio u ekipu.

Ipak, najzanimljiviji detalj vezan za ekipu Ajaksa je podatak da ih predvodi dečko od 19 godina. Matijas De Liht je kapiten i zabeležio je već više od 70 nastupa za svoj klub. Malog inače traži pola Evrope.

Totenhem se muči u svojoj grupi. Osvojili su samo bod iz tri utakmice i mogu verovatno već da se oproste od nokaut faze. Dortmund je pošteno išamarao Jorgandžije u Nemačkoj. Primio je Atletiko Madrid četiri komada, ali i pored toga, teško je zamisliti proleće u Ligi šampiona bez njih. Imaju već pet bodova više od trećeplasiranog raspalog Monaka.

I to je to što se tiče iznenađenja. Ostali uglavnom igraju očekivano.

Navijači Crvene zvezde su se žešće smorili. Opet je Zvezda deklasirana, ovog puta od Liverpula. Ono što je najtužnije u celoj priči je, da se situacija u grupi prilično zakuvala. Ostala su još tri kola i teško je zamisliti da će crveno-beli uzeti i bod do kraja, jer će svi da grizu baš protiv njih. Ne vlada više ni tolika euforija kao na početku. Smirili su se čak i Grobari koji su likovali nad nesrećnom Zvezdinom sudbinom u Parizu. Imaju i oni svojih briga u vidu Spartaka, Radničkog i Mladosti.

Držala se Zvezda, kao i protiv Parižana, prvih 20 minuta. Međutim, ispostavilo se da je to bilo samo zagrevanje za ono što sledi. Četiri gola u mreži Beograđana i ne deluje toliko strašno, s obzirom na to da su mogli primiti još toliko da nije bilo Borjana na golu. Sudija je svirao dva penala za Engleze, ali to sada i nije toliko bitno. Jasno je da je Zvezda u ovom momentu zalutala u najbolje evropsko takmičenje. Ruku na srce, retko ko bi se dobro proveo u društvu Liverpula, Pariza i Napolija. Sve ovo je za njih nešto novo i prilika da se stekne ogromno iskustvo.

Kako za igrače, tako i za upravu i stručni štab. Sa mizernim budžetom i očajnom infrastrukturom, klubovi sa ovih prostora ne mogu biti konkurentni u najjačem evropskom takmičenju. Kol’ko para, tol’ko i muzike. Liga Evrope je mnogo realnija opcija u ovom trenutku.

Kad smo već kod Lige Evrope, čini mi se da je tu mnogo bolja zeza. Klasičan svingeraj, pa ko koga dohvati. Ima tu i indijanaca, i naloženih ekipa i onih koje uopšte nije briga za ovo takmičenje. Tu su i neki veliki i bogati klubovi koji su se tu našli silom prilike. Oni gledaju nekako da prosmrde sa rezervnim timovima do završnice, pa da hvataju voz za Ligu šampiona. Zabava zagarantovana.

Na polovini smo grupne faze evropskih takmičenja. Sada ide najzanimljiviji deo. Grebanje i rukama i nogama za mesto pod suncem. Barem u Ligi Evrope. U Ligi šampiona se manje-više sve već zna – ko ima lovu, igraće fudbal i na proleće.