Zemljotresi koji su od ranog jutra 6. februara razarali gradove Turske i Sirije i usmrtili verovatno ne manje od 30 hiljada ljudi, najviše dece, jer su deca u ovim krajevima Turske i Sije najbrojnija, pokazali su dva lica sveta suočenog sa ovakvim prirodnim katastrofama. Naime, Turska i Sirija su samo u zbirnim pregledima razmera katastrofe tretirane jednako. Informacije o reagovanjima država svetske „zajednice” ogolile su nesposobnost „zajednice” da unesrećenim ljudima pruže neuslovljenu pomoć, pa čak i spremnost da pomoć uslove otkazivanjem poslušnosti „diktatoru”. Razlika u tretmanu dveju država zahvaćenih jedinstvenom katastrofom najbolje je izražena u stavu administracije SAD-a: vlade će pomoći Turskoj, a nevladine organizacije pomoći će Siriji. Isti stav imaju sve Zapadne zemlje koje su, mimo Ujedinjenih nacija,  uvele sankcije Siriji, i zemlje koje su usaglašavajući svoju spoljnu politiku sa Zapadom morale da uvedu sankcije Siriji. Među njima je i Srbija.

Sve informativne štampane i internet stranice i svi televizisjki informativni programi preneli su zvanične izjave saučešća i spremnosti da se pomogne Turskoj. Nismo zapazili nijedno vladino saučešće ni obećanje pomoći sirijskoj vladi i sirijskom narodu, jer disciplina sankcija uvedenih Siriji, mimo UN, ne dopušta takve izjave solidarnosti.

Ako bi se izjave svetskih vladinih zvaničnika u vezi sa ovom katastrofom izdvojile iz ostalih vesti i ostavile za istoriju, one bi svedočile da je katastrofa pogodila Tursku i da je ovoj prijateljskoj zemlji pružena hitna pomoć, a u Siriji se nije ništa ni dogodilo.

Ako bi se pak čitale sve vesti o zemljotresu, ostalo bi zapamćeno da su hiljade ljudi iz mnogih mesta centralne Srbije plačući donosile na punkt u Novom Pazaru ono što bi po njihovom osećaju moglo da bude od pomoći unesrećenom narodu Turske u Sirije.

Pa, kakava je razlika između pomoći vlade i pomoći nevladinih organizacija?

Vlada može odmah da, nekoliko sati po izbijanju katastrofe, naloži svojoj upravi za vanredne situacije, ili nekoj drugoj, da hitno krene u pomoć. Tako je primerno uradila i srpska Vlada, pa je naša elitna jedinica među prvima stigla na mesto nesreće da spasava zarobljene pod ruševinama. Jedan beogradski tabloidni dnevnik u startu je pripadnike obučenog i iskusnog tima, još dok su bili u avionu, nazvao herojima.

Nevladine organizacije, za razliku od vlada, šalju materijalnu, medicinsku i finansijsku pomoć spasenima. Nevladine organizacije nemaju timove za vađenje dece ispod ruševina. One imaju ćebad, lekove i odeću za decu koja su, srećom, izvađena ispod ruševina.

Razlika je ogromna: hitna vladina pomoć može da spasava decu iz ruševina, nevladina pomoć, čak i kad je za pojmove ovog sektora hitna, može da pomogne onoj deci koja su preživela.

Ogromna većina svetske „zajednice” odmah je priskočila sa vladinom pomoći Turskoj, ekonomski jakoj i dobro organizovanoj državi. Tako je i red, jer i Turska brzo pomaže drugima kada zatreba. Siriji, devastiranoj ratom i ekonomskim sankcijama Zapada, zemlji nesrećnoj i bez zemljotresa, vladinu pomoć su odmah poslale sve arapske zemlje i „nedemokratske” zemlje Rusija, Kina, Severna Koreja, Iran i Pakistan, a ubrzo su im se pridružile i još neke zemlje sa „sumnjivom” demokratijom.

To znači da su spasilački timovi sa zapada samo u Turskoj mogli da priskoče vađenju dece ispod ruševina u okviru 72 sata, koliko organizam može da preživi bez hrane i viode. Sirija je imala veoma malu pomoć u okviru 72 sata, jer nevladine organizacije nemaju timove za vađenje dece ispod ruševina. Imaju samo ćebad i lanč-pakete.

Zapadni mediji su, vidimo, minulih dana potresali svoju publiku stručnim mišljenjima da organizam može da preživi i duže od 72 sata ako nije vreme vrućina koje izazivaju znojenje i brži gubitak telesne tečnosti. Jedno stručno mišljenje do koga smo došli vredno je istorije: sirijska deca u ruševinama izložena su noćnim temperaturama ispod nule, gube sporije telesnu tečnost i možda mogu da prežive i duže od 72 sata. Imaju veće izglede da prežive do ćebeta i lanč-paketa nevladine pomoći sa Zapada.

Dete pod ruševina, eto, može da preživi 72 sata i duže ako se noću smrzava.

Koliko odrastao čovek, ma šta čovek – čovečanstvo, može da preživi pod ruševinama sramote? Može veoma dugo, a i duže od toga u uslovima hladnoće prema patnji drugih.