Proleće je bilo sušno, a godinama unazad gljive trpe promenu klimatskih uslova. Sve ređe u prirodi pronalazimo gljive, kaže Jelena Milošević, za razliku od južnog dela Srbije gde je palo dovoljno kiše ove godine, pa ima i lisičarki i vrganja, komercijalnih vrsta gljiva, što kod nas trenutno nije slučaj.

– Dve godine unazad nema lisičarke na ovom terenu. Gljive iz šume se ne mogu uzgajati samostalno, pogotovo lisičarka, vrganj ili smrčak. Ima nekih pokušaja, ali to su šumske gljive i samo se tamo mogu brati. Naši tereni su ranije davali dosta gljiva, s tim što sama Fruška gora nema toliko komercijalnog vrganja recimo, nego žuti vrganj, koji je inače i zaštićena vrsta, te svakako se ne može brati, objašnjava Jelena Milošević.

Naša sagovornica se profesionalno bavi gljivama dve godine, a iz hobija već 20 godina. Proizvodila je za sopstvene potrebe, a onda je odlučila da se tome posveti temeljno.

Bukovače u ishrani

 Za bukovače gurmani kažu da su „kao meso“. Veoma su ukusne, a na internetu se može naći na desetine različitih recepata. Veoma su bogate vitaminima B grupe, C, D, K i mineralima. Vrlo su viđen gost na trpezama za vreme posta. Cena po kilogramu se kreće oko 350 dinara, a najčešće se konzumira sušena ili termički obrađena. Predstavlja delikates u japanskoj i kineskoj kuhinji.

– Najviše volim gljive iz prirode. Poznajem preko 300 vrsta, a probala sam oko 150. Ta ljubav prema gljivama je prerasla u posao pre pojave korona – virusa. Odlučila sam da proizvodim bukovače jer su lekovite i moja promocija se zasniva na podacima da je ta gljiva dobar imuno – stimulator. Pokazale su se kao dobre u regulisanju šećera u krvi kod dijabetičara. Gaji se bez bilo kakvih fungicida ili insekticida. Dodaje joj se isključivo voda, kaže Jelena.

U džakovima za proizvodnju se nalazi pelet. Do sada je to bio bukov pelet, čija je cena naglo porasla, te ga je Jelena zamenila sojinim peletom.

– Unutra je pelet od soje, voda i micelija gljive. Džakovi se izbuše pre nego što se napuni vreća i to sve prorasta 21 dan, zatim kreće da plodi. Cvetovi izrastaju na mestu gde je rupa. U samoj prostoriji treba da bude dosta vlage. Isti džak se koristi dva meseca. Od džaka koji teži oko 10 kilograma može se dobiti do 5 kilograma bukovače. Tržište me tera da sačekam tri roda, ali treći kad se ubere, već sporije rađa, pa zamenim novim džakom. Kada neko sam u svojoj kući uzgaja bukovače, za sopstvene potrebe, trebalo bi da obezbedi dovoljno vlage i svetlosti i otprilike, oko tri meseca imaće lep nedeljni ručak za svoju porodicu, savetuje Jelena Milošević.

S obzirom na to da je Jelena i predsednik Udruženja gljivara „Lisičarka“, trudi se da svoje interesovanje i rad udruženja približi i drugima. Ove godine je u pripremi peta manifestacija posvećena gljivama, koja će se tradicionalno održati na Letenci.

A. Plavšić