BASKET EKIPA  „3 H 3  LAĆARAK”  ZA SVEGA NEKOLIKO MESECI POSTOJANJA ZABLISTALA

Kako je iz  „turnira za drugare“ nastala  sjajna ekipa laćaračkih basketaša?

U prvom ovogodišnjem broju našeg nedeljnika objavili smo vest o uspehu momaka iz Laćarka i Sremske Mitrovice koji su u dresovima Basket kluba „3 h 3 Laćarak“ na  prestižnom novogodišnjem turniru u Kragujevcu osvojili zlato u juniorskoj konkurenciji. Ovaj završni profesionalni turnir pod patronatom FIBE bio je najmasovnije i najkvalitetnije prošlogodišnje juniorsko takmičenje u basketu „3 na 3“. Postavu basketaške ekipe „3 h 3 Laćarak“ koja je iz „srca“ Šumadije posle finalne pobede nad glavnim favoritom turnira donela zlato, činili su Nikola Gligić, Uroš Đaković, Jovan Nedimović i Vukašin Dostanić. Mladi laćarački i mitrovački basketaši, odnosno košarkaši, uverili su ljubitelje sporta i sugrađane da se u njihovoj sredini oformio odličan klub  u ovom sve popularnijem, od nedavno  olimpijskom sportu u kome se srpska reprezentacija prošle godine popela na svetski i evropski tron. U završnici desetak i više turnira  odigranih u poslednjih nekoliko meseci, ova ekipa uglavnom je bila u grupi tri najbolje plasirana tima.

Sjajna sportska priča koju je pokrenulo nekoliko drugara i basketaških entuzijasta iz Laćarka, počela je pre nešto više od pola godine – jula 2022. kada je na starom košarkaškom igrališti na samom kraju laćaračkog „sremačkog šora“ posle bezmalo desetak godina ponovo organizovan turnir „3 na 3“. Inicijativi koja je potekla od Miodraga Mirčete, profesionalnog laćaračkog košarkaša, koji je i sam učestvovao na ranijim turnirima u svom mestu, priključili su se „klinci“ iz kraja. Oni su uveliko igrali u podmlacima svojih klubova ali su se dobro sećali odličnih turnira i starijih košarkaških idola. Ipak, uslovi za dobru „basketicu“ na kraju ulice bili su loši, ali je članovima viber grupe „Basket u Sremskoj (ulici)“ jedan poziv bio dovoljan da udruže snagu i volju ne bi li „oživeli“ priču o laćaračkom basketu. Neumorno su  radili na sređivanju zapuštenog terena i pripremi turnira, a efekti tog rada bili su iznad očekivanja – turnir je okupio pedesetak igrača i veliki broj posmatrača. Tadašnjoj domaćoj ekipi „3 žara“ koju su činili Uroš Đaković, Nikola Gligić, Nemanja Mirković i Vladimir Čajka uskoro će se pridružiti nekoliko momaka iz Mitrovice i  nastaće Basket klub „3 h 3 Laćarak“ koji je uspešno odigrao već desetak turnira u juniorskoj, ali i onoj jačoj – senorskoj konkurenciji. Pored navedeneog zlata u Kragujevcu osvojili su i jednu profesionalnu juniorsku bronzu u Novom Sadu. Ovi momci, kako se bliži sezona lepog vremena i češćih turnira na otvorenom najavljuju bespoštednu borbu i dobru igru, ali se nadaju da će obezbediti širu podršku i pomoć sponzora koju su, ako je suditi po proteklih osam meseci očigledno i zaslužili. Uostalom, ime Laćarka i Grada Sremske Mitrovice predstavili su na najbolji način.

„Sve ovo radimo iz ljubavi i iz srca“

Miodrag-Mića Mirčeta važi za pokretača najnovije laćaračke basketaške priče, trenera i u dobroj meri finansijera kluba. Kao sada već iskusan košarkaš koji profesionalno igra u košarkaškim ligama Nemačke preuzeo je obavezu da ovim klincima pomogne u stručnom i materijalnom smislu.  Nada se da će njihov trud i rezultati biti prepoznati i podržani. Neretko i sami igrači učestvuju u „pokrivanju“ troškova. Miodrag je rođen u Vinkovcima, ali je kao trogodišnjag došao u Laćarak. Karijeru je počeo u LSK – u u vreme Miloša Kovačevića, popularnog Tetreba,  Mišike Đuraka i Mileta Kneževića koji su u to vreme bili u klubu. U dva navrata igrao je u „Sremu“ a potom se otisnuo u inostranstvo gde je poslednjih osam sezona. Nema sumnje da će njegovo znanje i iskustvo koristiti mladim basketašima. Pred klubom, koji „papirološki“ još uvek nije zvanično registrovan već sada su ambiciozni planovi. Jedan od njih svakako je nastavak laćaračkog basket turnira i dalja popularizacija majstorija pod jednim obručem.
– Želim najpre da kažem da sve ovo radimo iz ljubavi i iz srca. Hoćemo da se deca bave sportom, a ne samo da gledaju u telefone i televizor. Svake godine sam u prilici da tokom leta dva ili tri meseca boravim u Laćarku i primetio sam da niko nije dolazio na koš, ovde na našem terenu u Sremskoj ulici. Basket se tu ranije itekako igrao. Sve mi je to bilo nekako tužno pa sam rešio da sa tamošnjim klincima obnovimo ovu sporstku priču. Mi smo svojevremeno na ovom terenu organizovali vrlo kvalitetne „3 na 3“ turnire na kojima su igrali naši najbolji basketaši. Rekao sam momcima da ću ja dok sam tu igrati i raditi sa njima. Prihvatio sam i da im pomognem malo finansijski oko goriva, kotizacije i drugih troškova. Pošto sam video da momci dobro igraju i imaju potencijal rešili smo da formiramo ekipu i krenemo na jače turnire, jer ja kad sam počinjao nisam imao nikog da me uputi i da mi tako pomogne, pa sam mnogo vremana gubio na ove stvari, kaže Miodrag Mirčeta u koga sadašnji juniori iz Laćarka i Mitovice imaju veliko poverenje.

Sedamnaestogodišnji Nikola Gligić iz Laćarka, kapiten ekipe, juniorski je član ekipe „Podrinja“. Košarku je počeo u LSK – u kod iskusnog trenera Miloša Kovačevića – legende laćaračke košarke. Nastavio je u mitrovačkom „Sremu“, u generaciji odličnih juniora koja, nažalost nije ostala na okupu u svojoj uzrasnoj kategoriji. Nikola je jedno vreme bio među seniorima „Srema“ ali kao je kao najmlađi odlučio da više prostora za igru potraži u juniorima „Podrinja“. Jedan je od onih koji su gradili i aktivno „drže“ priču o laćaračkom basketu. Iz razgovora sa njim saznajemo više o okolnostima nastanka i funkcionisanja ove sportske družine ali i o samom basketu kao  sve popularnijoj sportskoj disciplini.

– Svi mi koji smo u košarkaškom sportu volimo da odigramo basket, pogledamo ili odigramo po neki turnir „3 na 3”. Prošlog jula moj komšija i drugar iz ulice – Miodrag, koga u Laćarku i Mitrovici dobro znaju kao košarkaša i učesnika mnogih basket turnira, došao je na ideju da „probudimo“ basket u Laćarku. Poslao mi je poruku sa idejom da napravimo turnir, jer se basket nekako sve ređe igrao kod nas. Često smo morali odlaziti u Mitrovicu ili zvati drugare da dođu na naš teren „kod Doma“. Igralište na kraju Sremske ulice bilo je u baš lošem stanju, pa smo ga mi, koliko smo mogli očistili, pokosili oko njega i doveli ga u red. Tako smo obnovili turnir. Iznos kotizacija – otprilike nekih 200 evra ako se dobro sećam, bila je nagrada. Učestvovalo je 12 ekipa sa raznih strana – iz Laćarka, Martinaca, Kuzmina, Mitrovice, čini mi se čak i Surčina, Šapca… Bilo je lepo posle sedam – osam godina videti toliko ljudi u publici. Taj prvi turnir dobili su naši drugari – seniorski prvotimci „Srema“. U svakom slučaju, svi su bili zadovoljni i počeli su „kačiti“ slike i vesti sa našeg turnira. Tako je sve i krenulo, kao jedan turnir za drugare i zabavu. Mi smo posle tog turnira rešili da sa svojom ekipom krenemo na druge turnire i eto, došli  su i rezultati, kaže kapiten Gligić i najavljuje još bolju organizaciju narednog turnira koji bi pored više kvalitetnih učesnika trebalo da privuče i zainteresoavne sponzore. Pored  kapitena Gligića u prvobitnoj postavi laćaračkih basketaša bili su Uroš Đaković, Vladimir Čajka i Nemanja Mirković. Zbog Nemanjinih obaveza na fakultetu, ali i velikih napora koje iziskuje basket, uključujući i neizbežne povrede, ekipi se vremenom priključuju neki od mladih košarkaša „Srema“ poput prvotimaca Jovana Nedimovića, Vukašina Dostanića ili Aleksandra Marića. U godišnjem kalendaru turnira pored „običnih“ postoje i profesionalni FIBA turniri koji se najviše boduju i gde je konkurencija najjača. Ekipe sa najviše bodova uglavnom su povlašćene prilikom budućih žrebanja. Laćaračka ekipa igrala je na većini seniorskih turnira. Ovde zbog svojih godina i fizičkih predispozicija nemaju velike šanse ali su, po Nikolinim rečima, seniorski turniri prilika da se „očvrsne“ i u sudaru sa iskusnijim i gotovo duplo starijim timovima dođe do boljeg kvaliteta u igri. Profesionalni turniri dozvoljavaju registraciju samo četiri igrača, sa jednom rezervom dok su trojica na terenu, dok je kod ostalih turnira dozvoljeno više igrača s obzirom da je basket, za razliku od klasične košarke, znatno naporniji, brži, „prljaviji“ i zahtevniji sport sa više adrenalina. Ovde se troši veća snaga a samim tim  potrebnije su češće izmene. Basket kao sport – nešto poput „malog fudbala“, mnogima je interesantniji za gledanje – igraju se kraći napadi sa dosta šuteva pa igrači brzo razmišljaju i nemaju vremena za predah.

Nikola kaže da ekipa „3 h 3 Laćarak“ još uvek nema redovne zajedničke treninge već svi igrači zasebno treniraju u svojim klubovima. Pored juniora koji su okosnica i budućnost tima postoji i “druga ekipa” koju čine stariji momci koji su “odrasli na košu u Sremskoj” – Nebojša Bojić, Marko Živanović, Đorđe Pavlović i Aleksandar Vučković. Zajedničko im je da vole basket, pomažu ovim klincima i ulaze po potrebi, uglavnom na seniorskim turnirima. Jedan od takvih čak su i osvojili. Mića, Gliga, Vule, Jovan, Čajka, Đaković i Mirković pripremaju se za nove izazove i bodove u Winter tour seriji. Jedno od popularnih letnjih takmičenja, ujedno i prilika da ih vidi domaća publika biće tradicionalni FIBA profi turnir na centralnom gradskom trgu u Sremskoj Mitrovici.

D. Mostarlić