Višegodišnji period profesionalnog bavljenja sportom i posvećenosti odbojci od najmlađih dana, u Brankinom slučaju dao je očekivane i zaslužene rezultate. Branka Tica od nedavno je u široj grupi seniorskih reperezentativki Srbije, koje se pod stručnim nadzorom selektora Đovanija Gvidetija i njegovih saradnika pripremaju za nastup u predstojećoj Ligi nacija.  U društvu provereno kvalitetnih igračica Srbije, dvostrukih uzastopnih prvakinja sveta,  Branka kao jedna od najmlađih stiče dragoceno iskustvo i čeka odluku italijanskog stručnjaka o spisku putnica za Ligu nacija, ali i predstojeće Evropsko prvenstvo, odnosno kvalifikacije za Olimpijadu koje su na programu ove godine. Pošto se radi o „gustom“ takmičarskom rasporedu, za očekivati je da selektor Gvideti pruži poverenje većem broju reprezentativki.

„Volim da igram u rodom gradu“

Brankini sugrađani i ljubitelji sporta rado je gledaju na utakmicama u rodnom gradu. Poslednjih godina i „Srem“ je deo superligaške elite, a gradska odbojkaška škola postala je prepoznatljina na mapi ženske odbojke. Mnogi ne skrivaju žal što je sportski i životni put izuzetnu odbojkašicu odveo izvan Sremske Mitrovice, ali ostaje činjenica da sportski razvoj i napredak Branke Tice idu upravo putem koji se pokazao da je za nju najbolji. Zanimalo nas je postoji li neka emocija kad zaigra pred publikom u Sremskoj Mitrovici.

– Iskreno, volim da igram u svom rodnom gradu i sigurno imam neki „žal“ što  nisam ostala ali smatram da nisam pogrešila jer se u Staroj Pazovi stvarno stvaraju dobri mladi igrači i postoje potpuno profesionalni uslovi u kojima je odbojkašicama na raspolaganju sve što im je potrebno. Kada govorimo o mitrovačkoj superligaškoj odbojci, drago mi je da vidim da ima kvalitetnih domaćih mladih devojaka koje igraju ovu ligu. Sa mnogima sam u super odnosima, kao na primer sa Dunjom Grabić sa kojom sam igrala u mlađim selekcijama reprezentacije, kaže Branka Tica.

Sremska Mitrovica i dalje je grad u koji rado dođe, a tu je okružena svojim najbližima i proverenim prijateljima. U Staroj Pazovi uglavnom je u društvu saigračica. Naročito je bliska sa kapitenom ekipe Isidorom Kockarević sa kojom deli životni prostor i provodi dobar deo dana.  Odbojkašice „Jedinstva“ imaju neskrivenu podršku Staropazovčana. Ona se neretko odražava u tome da im mnogi sugrađani kao svojim sportskim „zvezdama“ prilaze na ulici, čestitaju i pružaju podršku.

Narednu sezonu, po soptvenim rečima, Branka Tica sigurno će odigrati u dresu „Jedinstva“. Kako će interesovanje za njeno odbojkaško umeće biti sve veće, jedna od budućih opcija svakako je i odlazak u inostranstvo. Status standardne reprezentativke svakako se podrazumeva. Branka u ovom trenutku „ne puca“ na najjače lige sveta, jer smatra da još ima vremena za napredovanje i sticanje novih iskustava. U ovoj fazi karijere, njen prvenstveni cilj je da aktivno igra, a ne da „greje“ klupu nekog tima, ma koliko on bio veliki i „na glasu“. Pazovčanke će se naredne sezone nesumnjivo naći pred još većim izazovom u odbrani superligaške titule. Branka očekuje da će njena ekipa sačuvati „srž“ i želju da se na svakoj utakmici pruži maksimum i odoli pritiscima. „Jedinstvo“ će prvi put igrati Superkup a naredne sezone očekuju se i kvalifikacije za Ligu šampiona. Plasman u ovo takmičenje svakako  bi bio sportski prazniki spektakl  za Staru Pazovu .

– Ovo je moj prvi poziv u seniorsku reprezentaciju Srbije i svakako mi čini  veliku čast. Trenutno je na pripremama deventnaest, uglavnom mlađih igračica, ali se postepeno okupljamo kako se završavaju pojedinačne odbojkaške lige. Sistem igre ovde je drugačiji u odnosu na rad u klubu, pa je za mene ovo jedno novo iskustvo. Za sada sam zadovoljna i mislim da mi dobro ide. Još uvek sam mlada  i trenutno nemam neka velika očekivanja, ali je ovo za nas mlađe velika stvar jer su nas starije i iskusnije igračice lepo prihvatile. Daju nam korisne odbojkaške i životne savete koji će nam svakako značiti. Zaista je lepo i velika je  čast raditi sa  velikim igračicama poput jedne Tijane Bošković ili selektora Gvidetija, koji je jedan od najboljih trenera na svetu, kaže „novopečena“ odbojkašica u društvu reprezentativki koja se može pohvaliti sa četiri odličja u dresu  mlađih selekcija Srbije.

Odbojkaški „dragulj“ koji je dočekao superligašku šansu

Branka Tica, od prvog dana na odbojkaškom terenu bila je „dragulj“ mitrovačke odbojkaške škole. To je prepoznao i njen prvi trener Srđan Božić. Odbojkom se bavi od drugog razreda osnovne škole kada je, praveći društvo drugarici došla na prvi trening na parketu škole „Sveti Sava“. Kaže da je od početka toliko zavolela ovaj sport, da ni jedan drugi nije dolazio u obzir. Prvi takmičarski odbojkaški koraci načinjeni su u Odbojkaškom klubu „Prvi tempo“, koji je vodio upravo trener Božić. Igralo se u tadašnjoj prvoj i drugoj Vojvođanskoj ligi. U jednom momentu, postavilo se pitanje daljeg igračkog razvoja evidentnog odbojkaškog talenta, pa je Branka Tica, poslušavši savet  trenera prešla u „Omladinac“ iz Novih Banovaca koji je funkcionisao kao podmladak  „Jedinstva“ iz Stare Pazove  i klub poznat po dobrom radu sa mladima i sigurnoj šansi koja ih  je čekala u pazovačkom Superligašu. Posle dve godine u Banovcima, usledio je poziv u redove „Jedinstva“.  Za tadašnju učenicu osmog razreda ovo je bila ogromna promena, a značila je odvojen život i nastavak školovanja u drugoj sredini, uz značajno veće profesionalne obaveze.

– Upisala sam opšti smer Mitrovačke gimnazije ali sam morala da promenim sredinu i pređem u Staru Pazovu gde sam nastavila gimnazijsko školovanje.  Sa svega 14 godina, još kao dete, odvojila sam se od kuće i moram da priznam da  roditelji u početku baš i nisu bili za to, naročito moj tata koji je „popustio“ tek kad je video kakvi su uslovi u Pazovi, gde devojke uglavnom i dolaze u mlađim godinama. Ta promena je bila izvestan „šok“ za mene jer sam prešla sa jednog na dva treninga dnevno i neki potpuno drugačiji sistem. Prvi put sam susrela neke stvari za koje ranije nisam čula, kao što je gledanje i analiza video-materijala i slično. Jedino što mi je olakšavalo taj period bile su moje saigračice koje su u klub došle otprilike u isto vreme, pa najveći deo dana i danas provodimo zajedno.  Za dve prve godine u „Jedinstvu“ postale smo kadetske i juniorske prvakinje Srbije i to je do danas jedna od najboljih sezona u mom životu iz koje imam lepe uspomene, kaže naša sagovornica.

Sa svojih šesnaest i po, sedamnaest  godina već je bila među izabranicama trenera Jove Cakovića. Brankina superligaška priča donela je nova iskustva i postavila visoke zahteve koji važe u elitnoj ženskoj odbojci.  U prvom timu „Jedinstva“ odmah je počela da igra, što je, kako sama kaže veoma važno za mladog igrača u Superligi. Često  je „uskakala“ na poziciju korektora iako joj je primarna pozicija primača, za koju kaže da je „obožava“ jer je jedna od najzahtevnijih na terenu. Branka je izuzetan odbojkaški poenter. Pre nego što se ustalila na omiljenoj primačkoj poziciji detaljno je radila na unapređenju različitih tehnika prijema i udarca, koristeći znanja i vlastite predispozicije kao što su širok raspon ruku, razvijenost šake i levorukost koja se pokazala kao prednost u gotovo svakom sportu. Branka kaže da u svakom momentu  može da računa na podršku roditelja. Tu su da je  pohvale, pruže podršku i neophodne savete. Svesna da je još kao devojčica  u svoj odbojkaški uspeh uložila sve opcija odustajanja i napuštanja omiljenog sporta za Branku Ticu nikad nije postojala.

Proteklo superligaško prvenstvo za Branku je, po mnogo čemu bila prelomno. Dok su protivnički treneri svojim izabranicama „crtali“ varijante odbrane od njene razorne „levice“, igračice sa suprotne strane mreže često su ostajale bez rešenja za njene kreativne odbojkaške trenutke. Ukupno posmatrano, minula sezona bila je najteža u  karijeri  naše sagovornice. Staropazovčanke su se pored Superlige Srbije , takmičile i u Kupu, odnono evropskom takmičenju, gde su praktično mečeve igrale na svaka tri dana. Posle „ispadanja“ iz Kupa u februaru  ove godine usledilo je, za „Jedinstvo“ istorijsko polufinale evropskog „Čelendž kupa“, a potom i plasman u plej-of, iako pazovački klub nije bio glavni favorit nacionalne lige. Za Branku i njene saigračice polufinale sa „Crvenom zvezdom“ bilo je teže od samog finala. Kada su uspele da pokore, za ovaj tim „ukletu“ halu na čuvenoj Banjici, bile su sigurne da prolaze u finale. Tamo ih je sačekala znatno starija i iskusnija ekipa „Uba“. Početna prednost od dve pobede bila je velkiki kapital pomoću koga se došlo do konačnih 3:1 i prve istorijske titule za „Jedinstvo“. Znala sam da ćemo u četvrtoj utakmici na našem terenu podići pehar. Mislim da mi još nismo ni svesne kakav je ovo uspeh, jer „Jedinstvo“ 92 godine čeka titulu. Nagrada za MVP svakako mi znači kao motivacija za dalji rad, ali ovo je uspeh cele ekipe. Nekoliko sekudni posle proglašenja ostavila sam nagradu i otišla da se radujem zajedno sa svojom ekipom. Naravno, naša verna publika je uvek bila uz nas kao sedmi igrač, a samo osvajanje titule bio je povod neverovatnog slavlja. To zaista mnogo znači gradu i sredini kao što je Stara Pazova, kaže nekadašnja „klinka“ iz Mitrovice koja je sada već ozbiljnu igračku zrelost dokazala kao najkorisniji igrač završne serije.

D. Mostarlić