Od 1. ja­nu­a­ra u Sr­bi­ji va­ži elek­tron­ski si­stem za iz­da­va­nje gra­đe­vin­skih do­zvo­la. Pot­pred­sed­ni­ca vla­de i mi­ni­star­ka gra­đe­vi­nar­stva, sa­o­bra­ća­ja i in­fra­struk­tu­re Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić pu­sti­la je u rad pr­vog da­na no­ve 2016. go­di­ne elek­tron­ski si­stem za iz­da­va­nje gra­đe­vin­skih do­zvo­la, is­ti­ču­ći da je Sr­bi­ja ta­ko zna­čaj­no una­pre­di­la pri­vred­ni am­bi­jent.
Si­stem je po­čeo da ra­di u Agen­ci­ji za pri­vred­ne re­gi­stre i mo­že mu se pri­stu­pi­ti pu­tem saj­to­va Agen­ci­je za pri­vred­ne re­gi­stre, Mi­ni­star­stva gra­đe­vi­nar­stva, saj­to­va lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va i na saj­tu www.gradjevinskedozvole.rs.
Mi­ni­star­ka Mi­haj­lo­vić je po­ru­či­la da će naj­ve­ća ko­rist od uvo­đe­nja elek­tron­skih gra­đe­vin­skih do­zvo­la bi­ti is­ko­re­nji­va­nje ko­rup­ci­je i iz­ra­zi­la oče­ki­va­nje da će to­kom ja­nu­a­ra bi­ti pro­ble­ma u pri­me­ni si­ste­ma u lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma ko­je u tom pe­ri­o­du tre­ba da se uho­da­ju.
Ka­ko je na­ve­la, od 168 op­šti­na sve­ga de­se­tak tre­nut­no nije sprem­no za iz­da­va­nje gra­đe­vin­skih do­zvo­la. Da li su Grad Srem­ska Mi­tro­vi­ca, op­šti­ne Ru­ma i Šid sprem­ni za iz­da­va­nje istih, ka­ko će no­vi si­stem uti­ca­ti na pri­vre­du, raz­go­va­ra­li smo sa na­čel­ni­kom Grad­ske upra­ve za ur­ba­ni­zam, ko­mu­nal­ne i in­spek­cij­ske po­slo­ve Vla­di­mi­rom Pet­ko­vi­ćem, Ta­njom Dro­bac, še­fi­com Ode­lje­nja za ur­ba­ni­zam i gra­đe­nje Op­štin­ske upra­ve Ru­ma i Brankom Sekulićem, ru­ko­vo­diocem Ode­lje­nja za ur­ba­ni­zam, ko­mu­nal­no – stam­be­ne i imo­vin­sko – prav­ne po­slo­ve Op­šti­ne Šid.
– Pred­nost elek­tron­skih gra­đe­vin­skih do­zvo­la je u to­me što se gra­đe­vin­ske do­zvo­le sa­da iz­da­ju mno­go br­že, lo­ka­cij­ski uslo­vi se mo­gu do­bi­ti za ma­nje od 15 da­na, a gra­đe­vin­ska do­zvo­la za ma­nje od pet da­na. Sma­nju­je se ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu re­fe­re­na­ta i pod­no­si­o­ca zah­te­va, što do­pri­no­si ko­rekt­ni­jem od­no­su i sma­nje­nju mal­ver­za­ci­je i ko­rup­ci­je. Vi­še ne po­sto­ji mo­guć­nost zlo­u­po­tre­be – ka­že Pet­ko­vić.
Ta­nja Dro­bac, še­fi­ca Ode­lje­nja za ur­ba­ni­zam i gra­đe­nje Op­štin­ske upra­ve Ru­ma ka­že da u Ru­mi još uvek ni­je pod­net ni­je­dan zah­tev za do­zvo­le.
– To je no­vi­na ne sa­mo za Op­štin­sku upra­vu i nje­no Ode­lje­nje, ne­go i za gra­đa­ne ko­ji pod­no­se zah­te­ve, jer to pr­vo iz­i­sku­je i po­sto­ja­nje elek­tron­skog pot­pi­sa li­ca ko­je će pod­no­si­ti zah­tev. Svi pro­jek­ti mo­ra­ju bi­ti u elek­tron­skoj for­mi i od­re­đe­nom PDF for­ma­tu ka­ko bi­smo mo­gli da ih pri­mi­mo i da­lje pro­sle­đu­je­mo ko­me tre­ba. Mi smo bi­li na obu­ci ko­ju je dr­žao NA­LED i na­še Mi­ni­star­stvo, ali svi osta­li uče­sni­ci u ovom pro­ce­su ni­su bi­li. Za­to će­mo or­ga­ni­zo­va­ti je­dan sa­sta­nak sa lju­di­ma iz Op­štin­ske upra­ve, svih jav­nih pred­u­ze­ća ko­ji uče­stvu­ju u po­stup­ku iz­da­va­nja do­zvo­la, kao i Ka­ta­stra gde bi­smo pre­zen­to­va­li apli­ka­ci­ju. Ta­ko­đe, tre­ba­lo bi na­pra­vi­ti okvir­ni do­go­vor ka­ko će­mo funk­ci­o­ni­sa­ti i me­đu­sob­no sa­ra­đi­va­ti i ko­mu­ni­ci­ra­ti – od mo­men­ta ka­da do­bi­je­mo pred­met pa da­lje ka­da to ša­lje­mo ka­ta­stru ili ima­o­ci­ma jav­nih ovla­šće­nja – is­ti­če Ta­nja Dro­bac.
Oba­vlje­ni su i raz­go­vo­ri sa od­re­đe­nim bro­jem pro­jek­ta­na­ta, ne­ki su za­in­te­re­so­va­ni da oni u ime stran­ki pod­no­se zah­tev, ali ne­ki ne, ima­ju­ći u vi­du do­sta oba­ve­za oko tog pro­ce­sa.
– To je za njih do­dat­ne oba­ve­za, vi­de­će­mo ka­ko će to iz­gle­da­ti. Mi smo op­šti­na ko­ja iz­da­je ni pre­vi­še ni pre­ma­lo do­zvo­la. Tek u mar­tu kre­će se­zo­na pri­ku­plja­nja do­ku­men­ta­ci­ja ta­ko da se na­dam da će­mo do ta­da ima­ti zah­te­ve za sa­mo ne­ko­li­ko do­zvo­la ko­je će nam i omo­gu­ći­ti da se do­bro pri­pre­mi­mo za ovaj pro­ces elek­tron­skog iz­da­va­nja do­zvo­la – ka­že Ta­nja Dro­bac.
Ru­ko­vo­di­lac Ode­lje­nja za ur­ba­ni­zam, ko­mu­nal­no – stam­be­ne i imo­vin­sko – prav­ne po­slo­ve Op­šti­ne Šid Bran­ko Se­ku­lić na­vo­di da u ovoj srem­skoj op­šti­ni još uvek ni­je pod­net ni­je­dan zah­tev za iz­da­va­nje elek­tron­ske gra­đe­vin­ske do­zvo­le, kao i da oni sprem­no do­če­ku­ju pri­me­nu no­vog si­ste­ma iz­da­va­nja gra­đe­vin­skih do­zvo­la.
Iz­da­va­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le elek­tron­skim pu­tem zna­či­će i stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma, jer ne mo­ra­ju fi­zič­ki da bu­du pri­sut­ni pri­li­kom apli­ci­ra­nja za do­bi­ja­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le.
– Mi­slim da će in­ve­sti­to­ri­ma mno­go zna­či­ti nov si­stem iz­da­va­nja do­zvo­la, jer su oni već na­vi­kli ta­ko da po­slu­ju u svo­jim dr­ža­va­ma i sa­mim tim se pri­la­go­đa­va­mo prin­ci­pi­ma ra­da Evrop­ske uni­je i ze­ma­lja u okru­že­nju. Ma­ke­do­ni­ja je elek­tron­ske gra­đe­vin­ske do­zvo­le uve­la pre ne­ko­li­ko go­di­na i po­ka­za­lo se da je to mno­go do­pri­ne­lo u pri­vred­nom raz­vo­ju – na­vo­di Pet­ko­vić i do­da­je da po­ten­ci­jal­ne po­te­ško­će u ra­du ovog si­ste­ma mo­gu da iza­zo­vu elek­tron­ski pot­pi­si.
– Dru­štva ko­ja ima­ju li­cen­cu za pro­jek­to­va­nje mo­ra­ju da se pri­la­go­de si­ste­mu elek­tron­skog pot­pi­sa, od­no­sno da na­pra­ve svo­je na­lo­ge sa ko­jih će pri­stu­pa­ti Agen­ci­ji za pri­vred­ne re­gi­stre. Dru­gih po­te­ško­ća ne bi tre­ba­lo da bu­de – sma­tra na­čel­nik.
U to­ku iz­da­va­nja elek­tron­skih gra­đe­vin­skih do­zvo­la vr­ši­će se nad­zor, raz­ma­tra­će se da li je do­ku­men­ta­ci­ja pot­pu­na i da li se od­go­va­ra na zah­tev u pred­vi­đe­nom vre­men­skom pe­ri­o­du. Ako do­ku­men­ta­ci­ja ni­je pot­pu­na, zah­tev se od­bi­ja. Isti mo­že da se pod­ne­se po­no­vo, ka­da se pri­lo­že svi po­treb­ni do­ku­men­ti.
– Nad­zo­ri su in­ter­na kon­tro­la, a sva­ka­ko da po­sto­ji i nad­zor pre­ko Agen­ci­je za pri­vred­ne re­gi­stre. Ta­ko­đe će se vr­ši­ti pro­ve­ra li je do­ku­men­ta­ci­ja pot­pu­na, da li ju je upra­va ob­ra­di­la u od­re­đe­nom vre­men­skom ro­ku – is­ti­če Pet­ko­vić.
Pod­no­si­lac zah­te­va za iz­da­va­nje elek­tron­ske gra­đe­vin­ske do­zvo­le mo­že da bu­de sva­ko pri­vred­no dru­štvo ko­je je re­gi­stro­va­no od­no­sno li­cen­ci­ra­no za pro­jek­to­va­nje.
– Na pri­mer, uko­li­ko ho­će­te da gra­di­te ku­ću ja­vlja­te se pro­jek­tan­tu. Pro­jek­tant u pri­lo­gu mo­ra da do­sta­vi ovla­šće­nje do­bi­je­no od stra­ne fi­zič­kog ili prav­nog li­ca ko­je je za­in­te­re­so­va­no za grad­nju objek­ta. Ko­mu­ni­ka­ci­ja se oba­vlja iz­me­đu li­cen­ci­ra­nog pro­jek­tan­ta i upra­ve za ur­ba­ni­zam, kroz ba­zu po­da­ta­ka Agen­ci­je za pri­vred­ne re­gi­stre. Mi smo sprem­ni. Lju­di ko­ji ra­de na pro­ce­du­ri do­bi­ja­nja elek­tron­skih do­zvo­la su slu­žbe­ni­ci ko­ji su i do sa­da ra­di­li na po­slo­vi­ma iz­da­va­nju lo­ka­cij­skih uslo­va, gra­đe­vin­skih do­zvo­la. Elek­tron­ska po­šta je br­ža, efi­ka­sni­ja i eko­no­mič­ni­ja ta­ko da će ubr­za­ti po­stu­pak iz­da­va­nja. Ne­će bi­ti šest, se­dam da­na kao u pret­hod­nom pe­ri­o­du, ne­go dva do tri da­na. Pro­jekt­na do­ku­men­ta­ci­ja ko­ja je ra­đe­na pre stu­pa­nja na sna­gu iz­me­ne Za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji, mo­že se do­sta­vi­ti i u pa­pir­nom ob­li­ku ako su pro­jek­ti već ura­đe­ni i go­to­vi, da pod­no­si­o­ci ne bi ima­li do­dat­ne tro­ško­ve – ob­ja­šnja­va Pet­ko­vić.
Je­di­ni za sa­da pod­no­si­lac zah­te­va za elek­tron­sku gra­đe­vin­sku do­zvo­lu u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci bio je pro­jek­tant Mi­le Milj­ko­vić.
– Sve ono što smo do sa­da ra­di­li u pa­pi­ru, sa­da se pri­la­že elek­tron­skim pu­tem. Pro­je­kat se pri­la­že u elek­tron­skom ob­li­ku ka­ko pi­sa­ni, ta­ko i cr­ta­ni deo. Elek­tron­ska do­zvo­la je­ste sa­vre­me­ni­ji na­čin, ali je te­že pro­jek­tan­ti­ma, jer oni po­red iz­ra­de pro­jek­ta mo­ra­ju da ša­lju i osta­le do­ku­men­te po­treb­ne za iz­da­va­nje do­zvo­la elek­tron­skim pu­tem, elek­tron­ske zah­te­ve i pot­pi­se, što pred­sta­vlja do­dat­ni po­sao. Pro­jek­tan­ti mo­ra­ju ima­ti elek­tron­ski pot­pis i ovla­šće­nje, od­no­sno pu­no­moć fi­zič­kog ili prav­nog li­ca. Po­red osnov­ne tak­se sa­da se pla­ća­ju još do­dat­ne dve, re­pu­blič­ka i tak­sa Agen­ci­ji za pri­vred­ne re­gi­stre, što pred­sta­vlja do­dat­ni tro­šak, oko 2.000 di­na­ra vi­še. Pred­nost su sva­ka­ko kra­ći ro­ko­vi do­bi­ja­nja do­zvo­le – ka­že za na­še no­vi­ne pro­jek­tant Mi­le Milj­ko­vić.

Sa­nja Sta­ne­tić
Smi­lja Dža­ku­la