Bi­bli­o­te­ka „Gli­go­ri­je Vo­za­ro­vić“ iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce obe­le­ži­la je pro­šlog če­tvrt­ka, 4. fe­bru­a­ra, svoj dan i pro­sla­vi­la ve­li­ki ju­bi­lej, 150 go­di­na od osni­va­nja Srp­ske gra­đan­ske či­ta­o­ni­ce u gra­du na Sa­vi.
Mu­zič­ko – dram­skim pro­gra­mom, ci­ta­tom ve­li­kog Do­si­te­ja Ob­ra­do­vi­ća „Knji­ge, bra­ćo mo­ja, knji­ge, a ne zvo­na i pra­por­ce“ u Po­zo­ri­štu „Do­bri­ca Mi­lu­ti­no­vić“ pred­sta­vljen je za­če­tak i raz­voj Či­ta­o­ni­ce do da­na­šnjih da­na.
Ovoj sve­ča­no­sti pri­su­stvo­va­li su po­kra­jin­ski se­kre­tar za kul­tu­ru i jav­no in­for­mi­sa­nje Sla­vi­ša Gru­jić, pred­stav­ni­ci Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca, za­me­nik gra­do­na­čel­ni­ka To­mi­slav Jan­ko­vić i na­čel­nik Grad­ske upra­ve za kul­tu­ru, sport i omla­di­nu Ili­ja Ne­dić, di­rek­to­ri usta­no­va kul­tu­re sa te­ri­to­ri­je Gra­da, kao i broj­ni Mi­trov­ča­ni, lju­bi­te­lji knji­ge i pi­sa­ne re­či.
– Ima­ti usta­no­vu ko­ja ba­šti­ni vek i po uspe­šnog ra­da za­i­sta ni­je ma­la stvar. Ka­da pri­ča­mo o na­šoj Bi­bli­o­te­ci, mo­ra­mo da se vra­ti­mo vek i po una­zad i na tu 1866. go­di­nu, ka­da se gru­pa mi­tro­vač­kih in­te­lek­tu­a­la­ca, en­tu­zi­ja­sta, a naj­pre hra­brih lju­di, or­ga­ni­zo­va­la, da­la svoj no­vac, ulo­ži­la svo­je vre­me da se jed­na ova­kva in­sti­tu­ci­ja osnu­je u na­šem gra­du. Da­nas je ona stub, te­melj, me­sto i ri­zni­ca gde se ču­va na­še kul­tur­no bla­go, na­ša isto­ri­ja i sve ono što Bi­bli­o­te­ka u svom sa­dr­ža­ju mo­že da po­nu­di gra­đa­ni­ma. Sto dva­de­set hi­lja­da knji­ga, 6.300 čla­no­va Bi­bli­o­te­ke naj­bo­lje go­vo­re ko­li­ki je zna­čaj i ulo­ga ove in­sti­tu­ci­je. Grad će i da­lje po­dr­ža­va­ti vaš rad i pra­ti­ti vas, jer se raz­vo­jem bi­bli­o­te­kar­stva i sam grad raz­vi­jao – iz­ja­vio je za­me­nik gra­do­na­čel­ni­ka To­mi­slav Jan­ko­vić, ko­ji je po­zdra­vio sve pri­sut­ne go­ste na sve­ča­no­sti u Po­zo­ri­štu.
Bi­bli­o­te­ka „Gli­go­ri­je Vo­za­ro­vić“ je jed­na od naj­sta­ri­jih bi­bli­o­te­ka u Sre­mu. Nje­ni te­me­lji ve­zu­ju se za 1886. go­di­nu, ka­da je u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci osno­va­na Srp­ska gra­đan­ska či­ta­o­ni­ca, pr­va bi­bli­o­te­ka u gra­du. Kra­jem XIX i po­čet­kom XX ve­ka u gra­du su na­sta­ja­le i dru­ge bi­bli­o­te­ke ko­je su u go­di­na­ma Pr­vog i Dru­gog svet­skog ra­ta do­ži­vlja­va­le i ra­za­ra­nja i pre­sta­nak ra­da. Po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta, 1946. go­di­ne, do­la­zi do ob­je­di­nja­va­nja knji­žnih fon­do­va u gra­du i stva­ra­nja Na­rod­ne knji­žni­ce i či­ta­o­ni­ce „Pro­sve­ta“, ko­ja je ima­la 2.115 knji­ga i bi­la sme­šte­na u dve pro­sto­ri­je pri­vat­ne zgra­de. Go­di­ne ko­je su sle­di­le ozna­či­le su sa­dr­žaj­ne pu­te­ve raz­vo­ja no­ve bi­bli­o­te­ke na sta­rim te­me­lji­ma. Go­di­ne 1969. bi­bli­o­te­ka ula­zi u no­ve pro­sto­ri­je u cen­tru gra­da i do­bi­ja na­ziv „Gli­go­ri­je Vo­za­re­vić“, po iskre­nom lju­bi­te­lju knji­ga, ko­ri­ča­ru, knji­go­ve­scu i iz­da­va­ču XIX ve­ka Gli­go­ri­ju Vozaroviću, ro­đe­nom u Le­ži­mi­ru, se­lu kraj Srem­ske Mi­tro­vi­ce.
– Srp­ska gra­đan­ska či­ta­o­ni­ca je naj­sta­ri­ja kul­tur­na usta­no­va u na­šem gra­du, i nje­no osni­va­nje pred­sta­vlja za­če­tak bi­bli­o­teč­ke de­lat­no­sti u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. U to vre­me grad se ubr­za­no raz­vi­jao u sva­kom smi­slu, pa i na po­lju kul­tu­re. U Či­ta­o­ni­ci su se či­ta­le knji­ge i štam­pa, odr­ža­va­la pre­da­va­nja i tri­bi­ne, kon­cer­ti i ba­lo­vi, knji­žev­ne ve­če­ri, a ve­o­ma če­sto se u pro­sto­ru Či­ta­o­ni­ce oku­plja­la po­li­tič­ka eli­ta i do­če­ki­va­li go­sti iz dru­gih gra­do­va. Či­ta­o­ni­ca je sa­ra­đi­va­la sa svim srod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i uče­stvo­va­la na obe­le­ža­va­nju mno­gih ju­bi­le­ja dru­gih dru­šta­va i po­je­di­na­ca. Knji­žni fond Srp­ske gra­đan­ske či­ta­o­ni­ce bio je mo­ral­ni te­melj nje­ne ko­lek­tiv­ne dru­štve­no­sti, na­vo­di ta­da­šnji pred­sed­nik dr Ili­ja Ba­jić – is­ta­kla je u svom go­vo­ru uprav­ni­ca mi­tro­vač­ke Bi­bli­o­te­ke Živ­ka Ma­tić.
Čla­no­vi či­ta­o­ni­ce su bi­li mu­škar­ci, sve do fe­bru­a­ra 1913. go­di­ne, ka­da je Glav­na skup­šti­na na pred­log čla­na Jo­va­na Udic­kog re­ši­la da se za čla­no­ve či­ta­o­ni­ce mo­gu pri­ma­ti i že­ne. U ve­li­kom po­ža­ru u Srp­skom do­mu 1914. go­di­ne knji­žni­ca je pre­tr­pe­la ve­li­ku šte­tu i sa­mo za­hva­lju­ju­ći gim­na­zi­jal­ci­ma, ko­ji su iz ra­stu­ćeg pla­me­na iz­vla­či­li knji­ge, sa­ču­va­na je iz di­ma i pe­pe­la.
– Odo­le­va­la je knji­žni­ca ra­znim pro­ble­mi­ma, rat­nim ra­za­ra­nji­ma, te­škim vre­me­ni­ma, bes­pa­ri­ci, ali se i ob­na­vlja­la i osa­vre­me­nji­va­la. Se­li­la se, me­nja­la na­zi­ve, sme­nji­va­li su se knji­žni­ča­ri, bi­bli­o­te­ka­ri, en­tu­zi­ja­sti i kre­a­tiv­ci, a svi na istom po­slu, na ne­go­va­nju, raz­vi­ja­nju i ši­re­nju lju­ba­vi pre­ma pi­sa­noj re­či. Vek i po Mi­trov­ča­ne oku­plja knji­ga i či­ta­nje, od Srp­ske gra­đan­ske či­ta­o­ni­ce, pre­ko Na­rod­ne knji­žni­ce i či­ta­o­ni­ce „Pro­sve­ta“, pa do bi­bli­o­te­ke sa­vre­me­nog do­ba Bi­bli­o­te­ke „Gli­go­ri­je Vo­za­ro­vić“. I ma­da Bi­bli­o­te­ka da­nas bro­ji vi­še ko­ri­sni­ka i knji­ga, ma­da je auto­ma­ti­zo­va­la svo­je po­slo­va­nje, uslu­ge ko­je pru­ža su br­že i ra­zno­vr­sni­je, ni­je od­stu­pi­la od ide­je za­če­te u Srp­skoj gra­đan­skoj či­ta­o­ni­ci kao osnov­nog uslo­va da Či­ta­o­ni­ca tra­je. Kao i na svo­jim po­če­ci­ma, i da­lje se Mi­trov­ča­ni oku­plja­ju u Srp­skom do­mu oko knji­ge i kul­tur­nih zbi­va­nja, a ko­jih je u Bi­bli­o­te­ci na pre­tek. I da­lje smo na istom po­slu, ši­ri­mo istu mi­si­ju, ne­gu­je­mo i raz­vi­ja­mo lju­bav pre­ma knji­zi i či­ta­nju – na­vo­di Živ­ka Ma­tić.
Da­nas Bi­bli­o­te­ka po svo­joj raz­vi­je­no­sti i funk­ci­ji pred­sta­vlja jed­nu od re­gi­o­nal­nih bi­bli­o­te­ka u bi­bli­o­teč­ko – in­for­ma­ci­o­nom si­ste­mu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Pre­ma re­še­nju Mi­ni­star­stva za kul­tu­ru Bi­bli­o­te­ka oba­vlja ma­tič­nu funk­ci­ju za bi­bli­o­te­ke Sre­ma. Struč­ni rad Bi­bli­o­te­ke od­vi­ja se u Ode­lje­nju za ma­tič­ne po­slo­ve, Ode­lje­nju za na­bav­ku i ob­ra­du knji­ga, Ode­lje­nju za po­pu­la­ri­za­ci­ju knji­ge i či­ta­nja, Za­vi­čaj­noj zbir­ci, Ode­lje­nju za rad sa od­ra­sli­ma, Či­ta­o­ni­ci sa struč­nom i pri­ruč­nom li­te­ra­tu­rom, Ode­lje­nju za rad sa de­com i ogran­ci­ma Bi­bli­o­te­ke u Bo­su­tu, Jar­ku, Ku­zmi­nu, Mar­tin­ci­ma, Čal­mi i Ša­šin­ci­ma.
U okvi­ru kul­tur­ne i jav­ne de­lat­no­sti, Bi­bli­o­te­ka ostva­ru­je sa­rad­nju sa broj­nom či­ta­lač­kom pu­bli­kom od pred­škol­skog uz­ra­sta do zre­log do­ba. Kroz nje­ne pro­sto­re pro­đu mno­gi go­sti (knji­žev­ni­ci, sli­ka­ri, na­uč­ni­ci) ko­ji svo­jim go­vo­rom i de­lom pru­ža­ju bo­gat­stvo i le­po­tu čo­ve­ko­vog stva­ra­la­štva.

Bi­lja­na Se­la­ko­vić
Fo­to: Želj­ko Pe­tras