– Naš sin je bio učenik treće godine smera ugostiteljski tehničar, golman u FK Radnički, voleo je jako fudbal. Skroman i zadovoljan onim što ima. Od malih nogu smo ga učili da poštuje starije, kulturan, valjda kao takav je i bio omiljen u mestu, među drugovima, kojih je imao baš puno. Nikada nam se niko nije žalio na njega, nije pravio probleme, nasmejan i vedrog duha… Zašto ga je ubio mi ni danas ne znamo, počeli su  priču roditelji.

Ovako za M Novine, posle mesec dana od ubistva sedamnaestogodišnjeg Veljka Vasiljevića iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, govore otac Nikica i majka Veliborka. Osumnjičeni za ovo krivično delo Dušan Milanović (19) komšija iz ulice i Veljkov prijatelj, nalazi se u istražnom pritvoru Kazneno-popravnog zatvora u Sremskoj Mitrovici. Njihovi zajednički prijatelji, koji u teškim trenucima, pokušavaju da budu uteha Veljkovim roditeljima, u razgovoru za naš list, pitaju se zašto je Dušan te večeri uopšte poneo nož, kada je pozvao Veljka da se obračunaju.

Od 12. januara porodični dom Vasiljevića u Ulici Slobodana Penezića, zavijen je u crno. Veljka niko više ne može da vrati, a roditelji i njegov stariji brat Nikola (22), uzdaju se da će pravda pobediti na sudu i da će ubica biti najstrože kažnjen.

– On je mog sina ubo četiri puta nožem, čije sečivo je dugačko 15 centimetara. Veljko je imao dva uboda u butinu, jedan u rame i jedan u srce. Ne znamo koji je bio fatalan, ali je sasvim jasno, da je on išao sa tom namerom da ga ubije – tvrdi otac Nikica, koji je tragičnu vest primio u Nemačkoj, gde je u tom trenutku radio kao vozač kamiona.

– Tog dana me je nazvao stariji sin i rekao da je Hitna pomoć odvezla Veljka i da moram da se vratim kući. Pokušavao sam telefonom da dobijem više informacija, ali mi se niko nije javljao od ukućana. Onda me je nazvao Dragan, Dušanov otac i rekao – Ovaj moj debil izbo je Velju, primi moje saučešće. Parkirao sam kamion, počeo da se tresem, plačem, priseća se tog trenutka suznih očiju Nikica.

U traganju za istinom, kako je došlo do ubistva, posle sukoba koji je između njih dvojice izbio prvo u gradu, Veljkov otac pokazuje prepisku između njegovog sina i Dušana te večeri na instagramu.

– Dušan je Veljku poslao poruku u dva časa i 26 minuta ujutru, da dođe na igralište da se obračunaju. Moj sin je stalno tražio odgovor, zašto ga je on napao u gradu, da nije bilo razloga, da ništa nije kriv, ali je Dušan insistirao da dođu kod terena. „Izlazim za minut i to sam, nikoga neću zvati“, napisao je Dušan. Čak mu je uputio i poruku u kojoj kaže, da će ionako za njega dobiti deset godina i izaći do tridesete. Dopisivanje je završeno u dva sata i 50 minuta, i tada je Veljko krenuo prema njemu – priča Nikica, dodajući da između dvojice mladića ranije nije bilo sukoba.

Kasno za pomoć

Nekoliko trenutaka posle tragedije, naišao je N. K. (17), koji je zatekao Dušana kako leži na Veljku.

– Zgrabio sam ga i sklonio od njega. Dušan je nešto mrmljao, ništa nisam mogao da ga razumem, dok je Veljko ležao nepomičan. Pomislio sam da se onesvestio. Nisam znao da je u tom trenutku već bio mrtav – priseća se Veljkov najbolji drug još od zabavišta, koji je čekao Hitnu pomoć, već pozvanu od strane komšija.

S. Kostić