Većina nas se u detinjstvu igrala gluvih telefona. Za one koji ne znaju, to je ono kad svi posedaju jedno do drugog, pa reč koju smisli prvi u redu šapatom prenosi onom do sebe, on sledećem i tako sve do kraja reda. Poslednji je izgovori naglas. I to obično ne bude ni slično prvobitnoj reči. Na primer, ako prvi šapne „muzika“ to do kraja može da bude „traktor“. Sve zavisi šta ko čuje.

Na ovu igru me neodoljivo podseća komunikacija između nas i pi-ar službi velikih kompanija. Pi-ar, ili odnosi s javnošću nisu naša stvarnost od juče. Ima nekoliko decenija od kad su nas usrećili svojim postojanjem. E, sad, pi-arova ima raznih, to je struka magle i prašine, a u poslednje vreme dušu dalo i za partijsko zapošljavanje. Po jednoj od definicija odnosi s javnošću su promišljeno, planirano i kontinuirano delovanje neke kompanije na uspostavljanju i održavanju razumevanja između te kompanije i njenog okruženja. To je u teoriji, a kako može to da izgleda u praksi na relaciji banka – klijent možete čitati u ovom broju.

Suština domaćeg pi-ara je izgleda da se nikad tačno i precizno ne odgovori na postavljeno pitanje. Kao da ih na kursevima i obukama uče i treniraju kako da se igraju gluvih telefona. Pa kad vi kažete „muzika“ oni odgovore „traktor“. I neće odustati od svog „traktora“ ma koliko vi bili uporni, a to može ići tako daleko da potpuno izgubite živce dokazujući da „muzika“ nije „traktor“. I dok vama raste pritisak, jer shvatate da ma šta radili, ma koliko pokušali da objasnite svoj problem, ma koliko obrtali reči i tražili najjasniji način da postavite pitanje, nećete saznati ništa od onog što vas zanima, oni vam se zahvaljuju na postavljenom pitanju na koji nemaju nameru da vam daju odgovor. Taj cinizam nema granicu. Što kažu, nebo im je granica, jer ljudi koji rade na tim poslovima zapravo uopšte ne zanimate ni vi, ni vaš problem. Oni su tu da vas zamajavaju i iscrpljuju ne biste li do kraja odustali i tako ih spasli bede i potrebe da rešavaju problem, koji je zapravo samo vaš. Pa vi sad, rešavajte kako znate, samo njih ništa konkretno ne pitajte, a oni će vam se i dalje zahvaljivati na tome što imate problem. Tako nekako ja razumem pi-ar velikih, naročito stranih kompanija, među kojima su banke, mobilni i kablovski operateri šampioni. Ali, i svi ostali intenzivno treniraju kako bi već u bliskoj budućnosti stali rame uz rame sa pomenutim, i tako nas svi zajedno pravili majmunima.