MRTAV UGAO

Herojska pobeda Bajerna

Struka

Drama u fudbalskim kvalifikacijama za Evropu se nastavlja. Nezahvalno je pisati o utakmicama koje su za nama, kada se naredne već igraju u vreme štampanja novog broja M novina. Ipak, jednu bih stvar izdvojio. Crvena zvezda i Partizan se poslednjih godina ne brukaju u Evropi. Šta je uzrok? Da me ubiješ ne znam. Fudbal nam nikad nije bio u većem kanalu, Superliga smehotresna, infrastruktura očajna, pa opet, dva beogradska kluba plivaju nekako u evropskim vodama.

Čini se da su i jedni i drugi shvatili da bez struke nemaš šta da tražiš u evropskim takmičenjima. Zvezda je ubola premiju dovođenjem Milojevića pre dve godine na mesto trenera. Čovek je preporodio ekipu, naterao igrače da trče i ginu na terenu, a konačno se vidi koncepcija u igri.

Partizan je na polju struke već bio korak ispred svojih komšija. Uveliko daju šansu mlađim i ambicioznim trenerima, za razliku od raznih Bardova, Kosanovića i Pižona koji su do skora bili prateći inventar na Zvezdinom stadionu. Ipak, činjenica da je na klupu zaseo Savo Milošević ne uliva baš poverenje. Čovek je direktno iz Saveza, bez dana trenerskog iskustva, preuzeo ekipu. Ali dobro, što ono kažu, niko nije rođen naučen.

Iživljavanje

Najbogatiji fudbalski klubovi u Evropi privode kraju pripreme za narednu sezonu. Oslobođeni akanja u evropskim kvalifikacijama, gostovali su po belom svetu i, kao mlada koja na svadbi ide od gosta do gosta, uzimali lovu raji na egzotičnim destinacijama. Bude čoveku nekako krivo kada vidi sve to. Dok ti ovde, u nesretnoj Srbiji moliš boga da klub za koji navijaš prođe i ne saplete se o neke indijance, oni tamo igraju neke revijalne utakmice, mlate pare i čekaju žreb za Ligu šampiona. Crkni sirotinjo.

Elem, nešto drugo mi je zaokupilo pažnju čitajući štampu pre neki dan. Pravo niotkuda, pojavi mi se pred očima vest da je Bajern Minhen u pripremnoj utakmici naguzio neki tamo Rotah – Egern rezultatom 23:0. Pa kako vas nije sramota? Mogu da zamislim kako je to sve izgledalo na terenu, ali ne mogu da zamislim motiv da nekog toliko poniziš u prijateljskoj utakmici. Da stvar bude gora, istom klubu su strpali prošle godine 20 komada. Odličan način da digneš sebi samopouzdanje pred početak sezone iživljavajući se nad nejakim. Aplauz.

Maskota

Narednog vikenda kreću takmičenja u još dve od pet najjačih fudbalskih liga u Evropi. Nemci i Španci se pridružuju Englezima i Francuzima koji su već počeli da pikaju loptu. Čekaju se Italijani.

Švabe će nam i ove godine prirediti kvalitetan fudbal. Titulu će verovatno uzeti Bajern ili možda kojim slučajem Dortmund. I to je to, nažalost, što se tiče nemačkog fudbala. Šteta za tako jaku i organizovanu ligu da dva tima baš toliko dominiraju ligom. Pun pogodak će biti kada neko treći uđe u konkurenciju za osvajanje titule.

Cirkus u Španiji počinje takođe sledećeg vikenda. Tu je već situacija malo drugačija. Ove sezone na znamo šta da očekujemo od Reala koji deluje kao brod bez kormilara. Nisu ništa pokazali prošle sezone, na letnjim pripremama takođe. Mnogo je trzavica u ekipi i biće zanimljivo kako će sve to izgledati. Naravno, tu je i naš Luka Jović, pa eto razloga da se prati kraljevski klub.

Barsa je, čini se, opet najveći favorit za titulu. Nisu mnogo menjali, doveli su Grizmana, a čeka se završetak sage oko Neimarovog povratka u Španiju. Pored Barselone, i Real je zagrizao za malog klipandera koji, izgleda, više služi kao maskota i markentiški trik, nego kao ozbiljan fudbaler.

Nekako mi deluje da je Atletiko  uradio najbolji posao tokom leta. Standarno su dobri i čvrsti, a umesto Grizmana doveli su malog Feliksa koji deluje kao bomba od igrača. Poslednjih godina Atletiko nije grešio kada je pljuvao veliku lovu za igrače, izgleda da su i sad uradili pravu stvar. Jedno je sigurno – u Španiji nikad nije bilo dosadno.