Povodom aktuelne izložbe crteža u Pirotu u organizaciji galerije „Lazar Vozarević“ razgovaramo sa našim sugrađaninom Predragom Kovačićem, magistrom vajarstva i prof. likovne kulture. Likovno-pedagoškim radom bavi se u okviru osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” i likovne škole „Štifla“, a njegov opus obuhvataju serije crteža, grafika, skulptura, ambijentalnih instalacija, fotografija i video radova.

M NOVINE: Svestrani ste umetnik, otvoreni za mnoge ideje. Osim vajarstva, koje je vaše primarno zanimanje,  čime se još bavite?

PREDRAG KOVAČIĆ: Kad pokušam da izvršim ovakvu ličnu opservaciju, nađem se u neudomici, jer nisam nikada sebe strogo profilisao. Imam potrebu da se bavim svim aspektima stvaralaštva kao estetskog momenta u svim životnim poljima. Pored direktnog stvaralaštva, izrazito zadovoljstvo mi pruža edukacija dece i građenje estetske ličnosti.

Zagovornik ste ideje da umetnik živi dokle izlaže.
Tu ne bi trebalo da bude diskusije, jer umetnika definiše potreba za stvaranjem i prezentovanjem svog rada. Iz toga je logičan sled da dok je živ – stvara. Diploma ne čini nekog umetnikom, to je samo formalno obrazovanje koje tek daje osnovu za dalji razvoj.

Izlagali ste u Galeriji „Lazar Vozarević“. Kako ocenjujete saradnju, koliko je galerija spremna da izađe u susret mlađim autorima ?
Celo rukovodstvo galerije je uvek spremno na saradnju i otovoreno za konstruktivne predloge, što svima nama u mnogome olakšava čitav proces izlaganja.

Trenutno traje  izložba vaših crteža u galeriji „Čedomir Krstić“ u Pirotu. Kako vidite turneju koju je organizovala Galerija?
Galerija je pre dvadeset godina funkcionisala na sličan način razmenom svog programa sa drugim institucijama i time dobila mogućnost većeg broja izložbi. Raduje me da je zadnjih par godina počela da na isti način funkcioniše i da sa minimalnim sredstvima realizuje značajne izložbe u svom prostoru. Primer takvih saradnji je ona sa galerijama u Leskovcu, Vranju, a sada i sa Pirotom, gde traje turneja prikaza radova Lazara Vozarevića, Ivice Kovačića Štifle i mene, kao predstavnika mlađe generacije.
Galerija je prošle godine ustupila prostor za Noć muzeja za ambijentalnu instalaciju načinjenu od fiskalnih traka. Kako ste zadovoljni posećenošću i realizacijom neuobičajenog događaja za našu sredinu, ali i šire?

U realizaciji su učestvovale kolege Nikola Divić i Bogdan Simeunović koje sam i spremao za prijemni za fakultete, te mi je stoga izrazito drago da su uzeli učešće. Postavljanje je trajalo četiri dana sa preko deset sati neprekidnog rada da bi na nekoliko sati te večeri posetioci mogli uživati u rekreiranom prostoru i drugačijem doživljaju galerije. Vredeo je sav taj rad jer su posetioci sve mogli očekivati, osim ovakvog jednog događaja. Ambijentalna instalacija je tada bila prvi put realizovana od samog osnivanja galerije. Savremena praksa se ne viđa toliko često u manjim sredinama, te je ovo bio jedan od izuzetaka gde su građani mogli da se bliže upoznaju sa svetskim tendencijama.

Bavite se i pedagoškim radom. Koliko su važne posete galerijama i muzejima i zašto nije dobro da deca budu uskraćena za tu vrstu doživljaja?

Pedagoški rad smatram jednim od najvažnijih obaveza prema društvu. Kao profesor likovne kulture u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, posebnu pažnju poklanjam posetama galeriji i muzeju. Neskromno i sa ponosom mogu da izjavim da smo jedina škola, koja redovno vodi decu na sve izložbe koje organizuju naše kulturne institucije u sklopu slobodnih nastavnih aktivnosti. Ta naša posvećenost je prepoznata, te nam izlaze u susret počevši od organizacije nastave u prostorijama galerije i muzeja, do otvaranja svojih prostora van radnog vremena. Po završetku osnovnog obrazovanja, za mene kao predavača je od najvećeg značaja da učenici pamte posete tim institucijama i da dođu u dodir sa stvaralaštvom van školskih klupa. Neretko oni sami odu u galeriju da posete trenutnu izložbu i to je ono ka čemu treba da težimo. To nam pokazuje da smo ih zainteresovali za kulturna dešavanja. Možda bi neko rekao da ovo nije ništa spektakularno, ali ako se svaki pojedinac zapita da li je ikada samoinicijativno ušao u galeriju, onda će mu  sasvim  biti jasno zašto dajem toliki značaj dečijim posetama.
Kroz pedagoški rad u likovnoj školi „Štifla“, likovno opismenjavanje podiže se na još viši nivo usled dugogodišnje potrebe za likovnom nadogradnjom zbog malog broja časova u redovnoj nastavi. Polaznici su podeljeni prema uzrastu na niže i više razrede osnovne škole, srednjoškolce i srednje i starije generacije, koje nisu imale mogućnost širenja svojeg likovnog obrazovanja u ranijoj dobi, pa su rešili da svoju ljubav ostvare u svom slobodnom vremenu. Ove godine u planu je izložba likovne škole, gde će biti prezentovan naš rad i raznovrsnost interesovanja naših učenika.
Specijalni segment nastave je koncipiran za pripreme mladih za srednje umetničke škole, fakultete i arhitekturu.  Radom po posebnim programima za nadarene od osnivanja škole 1975. godine,  ostvarujemo zavidne rezultate, vodeći se motom „kvalitet –iskustvo – rezultati“.

Marija Vukajlović