Prošle nedelje, oba srpska kluba su zabeležila pobede u evropskim fudbalskim takmičenjima. Presedan u našem fudbalu svakako, ali istina je da su i Zvezda i Partizan odigrali dobro i uzeli po tri važna boda.

Verovatno se nikad nije desilo u novijoj istoriji da pogled na tabelu u oba evropska takmičenja izmami osmeh na lica i delijama i grobarima. Posle dva odigrana kola, Crvena Zvezda je druga a Partizan prvi u svojoj grupi. Lepo je videti da za vama kaska jedan Totenhem, ili u Partizanovom slučaju moćni Mančester. Naravno, ova slika je nerealna (posebno u Zvezdinom slučaju), ali niko nam ne može oduzeti pravo da se nadamo, zar ne?

Elem, crveno-beli su napravili podvig prošlog utorka i sa 3:1 dobili Olimpijakos u Beogradu. Uspeli su da okrenu rezultat u drugom poluvremenu i sa tri komada isprate „pravoslavnu braću“ kući. Crveni karton koji je dobio igrač grčke ekipe Benzija u 57. minutu je bio detalj koji je odlučio meč. Posle toga, tri gola u mreži Grka i slavlje je moglo da počne.

Nije to bila neka lepršava igra tima iz Beograda. Prvo poluvreme je bilo za zaborav. Međutim, drugi deo utakmice je pokazao neke smernice kako bi trebalo nastupati u najjačem evropskom takmičenju. Zvezda je dominirala u svim statističkim kategorijama i na kraju zasluženo slavila.

Ne može se igračima Zvezde ništa zameriti. Uostalom, pobedili su u Ligi šampiona. Malo li je? Ipak, postoje neke stvari na koje treba obratiti pažnju: Crvena Zvezda nema desnog beka i ima problem sa uigravanjem stranaca zbog pravila od maksimalno četiri strana igrača u domaćem šampionatu.

Jedan od utisaka sa ovog meča je skoro 10.000 praznih mesta na „Rajku Mitiću“. Prizor koji se dugo nije video na evropskim mečevima. Razlog su naravno paprene cene karata. Najjeftinija je bila 8.000 dinara. Izostala je podrška ljudi iz unutrašnjosti i komšiluka. Jedna takva ekskurzija iz, recimo, Banja Luke, sa kartama za istok ili zapad, oca i sina bi koštala kao sedam dana na moru. Mnogo je. Ko bi rekao da će Zvezdin stadion postati arena u kojoj će mesta da imaju uglavnom privilegovani. Jebiga, zakucala Evropa i na naša vrata. I odma’ po džepu, naravno.

Dva dana posle slavlja u Beogradu, usledilo je slavlje u vukojebini zvanoj Kazahstan. Partizan je prevalio ogroman put i odneo važnu pobedu nad Astanom. Prvi su u grupi i s pravom mogu da se nadaju plasmanu u nokaut fazu Lige Evrope. Jeste da je tek drugo kolo odigrano, ali po onome što se dalo videti u dosadašnjem toku takmičenja, rivali u grupi su sve samo ne opasni. Ovde treba obratiti pažnju na raspali Junajted koji nastupa sa nekom balavurdijom. Sigurno će u nekom momentu izvesti najjači sastav i pokušati da se ne obruka.

Partizan je odigrao sjajan meč i pokazao da ima ekipu koja komotno može da parira ne samo Zvezdi u domaćem cirkusu, već i rivalima u Evropi. Mogli su da daju pet komada nesretnicima sa istoka koji nisu mogli da se sastave na terenu. Na kraju – pobeda od 2:1, tri boda, doviđenja, prijatno. Sjajan posao.

Ipak, u nedelju smo videli drugu stranu medalje. Svo smeće i apsurd srpskog domaćeg fudbala stalo je u nekoliko sati tog nedeljnog popodneva.

Zvezda je pobedila Napredak u gostima golom u nadoknadi vremena. Zli jezici kažu da se igralo dok tim iz Beograda ne uvali gol. Inače, meč su obeležile brojne sudijske greške (koje su oštetile i jednu i drugu stranu) i sviranje nepostojećeg penala za Zvezdu.

Sa druge strane, Partizan je dobio šamar od Voždovca kod kuće. I ovde je, pored penala za goste, bilo svega i svačega. Inače, Partizan je izjednačio u nadoknadi ali je primio pacerski gol u poslednjim trenucima meča i ostao praznih ruku. Naravno, Savo Milošević se nije osvrnuo na katastrofalnu partiju svojih igrača, već je ironično najavio da je trka za titulu gotova, aludirajući na to da će Zvezda da „zatvori“ sve mečeve do kraja. U redu, pa zašto onda učestvuješ u toj smejuriji, majstore?

Sledi nam reprezentativna pauza pa ponovo iskušenja u Evropi. Zvezdu čeka put u London, u goste Totenhemu koji je uzdrman posle čerupanja od strane nemilosrdnog Bajerna. Sedam golova u mreži, i to na domaćem terenu, mogli bi da budu znak Poketinu da je vreme za razlaz.

Partizan dočekuje Mančester u sledećem kolu. Poslastica i fešta za sve simpatizere crno-bele boje. Videćemo da li će Englezi ponovo izaći sa drugim timom i olakšati posao srpskoj ekipi. Bilo kako bilo, epilog ćemo saznati za dve nedelje. Ali prvo da preživimo blato zvano srpski reprezentativni fudbal.