Dubravka Kovačević Subotički

Ni­je te­ško bi­ti že­na u mu­škoj Sr­bi­ji

Bez ob­zi­ra što se stva­ri ne­u­mit­no me­nja­ju i što je done­dav­no bi­lo ne­za­mi­sli­vo da se na funk­ci­ji mi­ni­stra na­đe ne sa­mo že­na sa gej sek­su­al­nim opre­de­lje­njem, već že­na uop­šte, u osno­vi smo još pri­lič­no cr­kve­no-pa­tri­jar­hal­ni. Sr­bi­jom još uvek u ve­li­koj ve­ći­ni slu­ča­je­va, vla­da­ju mu­škar­ci.
Iako že­ne u po­li­ti­ci već odav­no ni­su vi­še sa­mo „de­ko­ra­ci­ja“, pa­žnju sva­ka­ko još uvek iza­zi­va či­nje­ni­ca da se že­na na­la­zi na če­lu ne­ke in­sti­tu­ci­je. Srem je tu u srp­skom pro­se­ku. Za­to raz­go­vor sa pred­sed­ni­com Op­šti­ne Pe­ćin­ci Du­brav­kom Ko­va­če­vić Su­bo­tič­ki sam po se­bi iza­zi­va du­žnu pa­žnju jav­no­sti. Go­spo­đa Ko­va­če­vić Su­bo­tič­ki na naj­bo­lji na­čin po­ka­zu­je da za oba­vlja­nje jav­ne funk­ci­je ni­je nu­žno neo­p­hod­na „mu­ška ru­ka“.
M NO­VI­NE: Na po­lo­vi­ni ste man­da­ta. 2018. će bi­ti no­vi iz­bo­ri. Ka­ko oce­nju­je­te rad Va­še eki­pe, od­no­sno lo­kal­ne vla­sti na po­lo­vi­ni man­da­ta? Je­ste li do­bar deo ono­ga što ste oče­ki­va­li, us­pe­li da ostva­ri­te?
DU­BRAV­KA KO­VA­ČE­VIĆ SU­BO­TIČ­KI: I sa­mi ka­že­te da smo na po­lo­vi­ni man­da­ta ta­ko da ima­mo još po­la man­da­ta da za­vr­ši­mo ono što smo obe­ća­li a ni­smo još za­vr­ši­li. Do­sta to­ga je ura­đe­no i za­vr­še­no, kao što je pre­či­stač ot­pad­nih vo­da, za­tim Fa­bri­ka vo­de, to se pri­vo­di kra­ju, sport­ska ha­la se već uve­li­ko ko­ri­sti i na­me­nje­na je svim spor­to­vi­ma i spor­ti­sti­ma. Ta­ko da ima mno­go to­ga što ni­smo obe­ća­li, a ura­di­li smo, jed­no­stav­no se na­met­nu­lo kao pro­blem, a mi smo tu da re­ši­mo pro­ble­me gra­đa­na i da nji­ma iza­đe­mo u su­sret. Bez ob­zi­ra da li je to bio pred­met pred­iz­bor­ne kam­pa­nje ili ne, to je tre­ba­lo da se re­ši. Pri to­me pr­ven­stve­no mi­slim na obra­zov­ne usta­no­ve, jer ka­da sam po­sta­vlje­na na ovu funk­ci­ju ni­sam zna­la u ka­kvom se sta­nju na­la­ze ško­le i na­še pred­škol­ske usta­no­ve. Ka­da sam ušla u ne­ke, za­i­sta me je bi­lo sra­mo­ta ka­ko iz­gle­da­ju. To ni­je bio deo pred­iz­bor­ne kam­pa­nje, ali jed­no­stav­no se na­met­nu­lo da te stva­ri mo­ra­te da re­ši­te, to su bi­li te­ku­ći pro­ble­mi. Do­sta to­ga smo ura­di­li, ali osta­lo je do­sta to­ga još da se ura­di. Što je obe­ća­no, ura­đe­no je, a što ni­je obe­ća­no do­sta to­ga je ura­đe­no.

Pret­po­sta­vljam da ste ure­đi­va­li u ško­la­ma to­a­le­te, mno­ge ni­su ima­le to­plu vo­du? Da li ste pod ure­đe­njem mi­sli­li na te stva­ri?
Naj­pre su bi­li pro­šle go­di­ne ura­đe­ni to­a­le­ti u ško­li u Ši­ma­nov­ci­ma. Za­tim ško­la u De­ču je kom­plet­no re­no­vi­ra­na i ona je je­dan od pri­me­ra ka­ko ško­la tre­ba da iz­gle­da. To smo us­pe­li za­hva­lju­ju­ći do­na­ci­ji jed­nog biv­šeg uče­ni­ka ko­ji se sa­da na­la­zi u Nju­jor­ku i on je lič­nim sred­stvi­ma i pri­ku­plja­ju­ći do­na­ci­je, us­peo da u pot­pu­no­sti pro­me­ni iz­gled ško­le. Taj čo­vek je bio iz­ne­na­đen ka­da je do­šao i vi­deo da se ško­la na­la­zi u lo­ši­jem sta­nju ne­go kad je on bio uče­nik. Za­tim je tu bi­la ško­la u Kar­lov­či­ću i u fa­zi je pri­pre­me za ra­do­ve ško­la u Pe­ćin­ci­ma. Me­đu­tim, sad je po­če­la škol­ska go­di­na, pa je to ma­lo te­že, jer su de­ca sva­ko­dnev­no u ško­li. Što se osta­log ti­če, mo­gu da vam ka­žem, da ja ni­sam baš za­do­volj­na tim ne­kim tem­pom i svim tim što smo ura­di­li iz pro­stog raz­lo­ga što po­sto­ji je­dan li­mi­ti­ra­ju­ći fak­tor, a taj fak­tor je no­vac ko­ji ve­ro­vat­no svim bu­dže­ti­ma ne­do­sta­je. Na­sle­di­li smo pri­lič­no ve­li­ka du­go­va­nja ta­ko da se mi la­vov­ski bo­ri­mo da iza­đe­mo na kraj sa svim onim či­me ras­po­la­že­mo. Sa dru­ge stra­ne ve­li­ki su to pro­ble­mi ko­ji su nam se na le­đa na­va­li­li, ta­ko da po­ku­ša­va­mo da na­pra­vi­mo ne­ki ba­lans i da uspe­mo mi da funk­ci­o­ni­še­mo i re­ši­mo sve te pro­ble­me.

Biv­ša vlast se ja­ko hva­li­la i ja­ko apo­stro­fi­ra­la uz po­dr­šku me­di­ja, da su Pe­ćin­ci još ma­lo pa sti­gli Sta­ru Pa­zo­vu. I pre­mi­jer Vu­čić kad je bio ov­de, re­če­no je da je op­šti­na Pe­ćin­ci me­sto gde se do­sta to­ga ura­di­lo i gde do­sta to­ga tre­ba da se ra­di. Ka­ko Vi oce­nju­je­te da Pe­ćin­ci pra­te tem­po raz­vo­ja i da li ste Vi za­do­volj­ni? Ka­ko vi­di­te Pe­ćin­ce kao jed­nu ma­lu op­šti­nu s ob­zi­rom na raz­voj Sr­bi­je?
Sve ove pri­vred­ne re­for­me ko­je je po­kre­nuo i ini­ci­rao pre­mi­jer, pre­tvo­ri­le su se u jed­no ra­di­li­šte i gra­di­li­šte, vi­di­mo ka­ko se otva­ra­ju po­go­ni u raz­li­či­tim de­lo­vi­ma Sr­bi­je. Ja za­i­sta mi­slim da je Sr­bi­ja le­pa ze­mlja, ima raz­li­či­te po­ten­ci­ja­le i da sva­ko od nas mo­že da pre­zen­tu­je ne­što u če­mu je naj­bo­lji i gde mo­že­mo da pri­vu­če­mo stra­ne in­ve­sti­to­re. Ne mo­ra­ju svi da bu­du ni stra­ni, ne­go da poč­ne ne­što da se de­ša­va, da ne­ko poč­ne da ula­že i da se raz­vi­ja­ju raz­ne pri­vred­ne gra­ne. Ta­ko Pe­ćin­ci je­su bi­li in­te­re­sant­na lo­ka­ci­ja i de­sti­na­ci­ja za ula­ga­nje, to smo i osta­li. Pre de­se­tak da­na je otvo­re­na no­va ha­la IPB kom­pa­ni­je. I Dr. Et­ker je po­čeo pro­šle go­di­ne sa ra­dom, a u pri­pre­mi je otva­ra­nje jed­nog di­stri­bu­tiv­nog po­go­na u Ši­ma­nov­ci­ma, ta­ko da ima­mo još ras­po­lo­ži­vog ze­mlji­šta ko­je mo­že bi­ti in­te­re­sant­no za ula­ga­nja i in­ve­sti­to­re.

Sr­bi­ja je „mu­ška“ dr­ža­va. Ima­mo i že­ne mi­ni­star­ke i gej mi­ni­star­ku. Ma­da to po­ka­zu­je da Sr­bi­ja ni­je osta­la stro­go za­tvo­re­na ze­mlja, još uvek smo pa­tri­jar­hal­ni. Iako ste pro­šle go­di­ne do­bi­li na­gra­du „Ka­pe­tan Mi­ša Ana­sta­si­je­vić“, i na­la­zi­te ste na funk­ci­ji ko­ja je od­go­vor­na, ka­ko uspe­va­te da se sna­đe­te kao že­na u „mu­škoj“ Sr­bi­ji?
Mi­slim da se na­la­zim kao že­na u Sr­bi­ji i že­na na funk­ci­ji. Že­ne mo­gu da bu­du pred­sed­ni­ce op­šti­na. Kod nas ima­mo če­ti­ri na­čel­ni­ce, od pet na­čel­nič­kih me­sta. Mi po­štu­je­mo rod­nu rav­no­prav­nost ap­so­lut­no i ne mi­slim da sam kao že­na ne­što iz­u­zet­no što sam na funk­ci­ji pred­sed­ni­ce op­šti­ne. Mi­slim da u Sr­bi­ji ima sa­mo de­vet že­na kao pred­sed­ni­ca Op­šti­ne, po oba­ve­šte­nju ko­je sam do­bi­la od NA­LED-a, to je još uvek ma­lo i mi­slim da že­ne mo­gu pu­no da do­pri­ne­su svo­jim ra­dom. Jer, ve­ro­vat­no su se ove že­ne ko­je su kod me­ne na­čel­ni­ce na­met­nu­le ne­kim svo­jim kva­li­te­ti­ma, pa su po­be­di­le mu­škar­ce. Mi­slim da su že­ne, ge­ne­ral­no, ve­ro­vat­no zbog tog ne­kog maj­čin­skog in­stink­ta, od­go­vor­ni­je, sa­ve­sni­je, po­sve­će­ni­je po­slu i sve osta­lo.

Me­šta­ni iz Obre­ža i Ku­pi­no­va su ima­li pro­ble­ma sa Šu­ma­ri­jom. Oni su po­mi­nja­li da im u su­sret ne iz­la­zi po­kra­jin­ska vlast. Na­kon po­sled­njih iz­bo­ra i pro­me­ne po­kra­jin­ske vla­sti, da li se po­na­vlja ova si­tu­a­ci­ja, ili će ti pro­ble­mi bi­ti re­še­ni, ve­za­no za ču­va­nje svi­nja u šu­ma­ma?
Ta me­sta pri­pa­da­ju onom de­lu ko­ji se zo­ve „svinj­ski Srem“ i to ni­je slu­čaj­no, svi­nje su se hra­ni­le od­la­ze­ći u šu­mu. Još uvek se ne­ke po­ro­di­ce ba­ve ti­me i re­ša­va­ju svo­ju eg­zi­sten­ci­ju na taj na­čin. Ka­kva će bi­ti sad sa­rad­nja sa Po­kra­ji­nom, po­ka­za­će vre­me. Mi­slim da će bi­ti mno­go bo­lja iz pro­stog raz­lo­ga što su ov­de već bi­li di­rek­tor Raz­voj­nog fon­da Voj­vo­di­ne i Po­kra­jin­ski se­kre­tar za re­gi­o­nal­ni raz­voj, me­đu­regionalnu sa­rad­nju i lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu. Bi­li smo u Upra­vi za ka­pi­tal­na ula­ga­nja u No­vom Sa­du gde smo bi­li po­zva­ni da iz­ne­se­mo ne­ke svo­je ide­je, ne­ke svo­je po­tre­be, ka­ko bi Po­kra­ji­na mo­gla da nam po­mog­ne. Mi kao lo­kal­na sa­mo­u­pra­va mo­žda ne­ma­mo do­volj­no mo­guć­no­sti da sa­mi re­ši­mo to, on­da će oni bi­ti ras­po­lo­že­ni da nam po­mog­nu. Pro­ble­mi će bi­ti re­še­ni na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin, u skla­du sa za­ko­nom i za­kon­skim od­red­ba­ma.

Pe­ći­nač­ka op­šti­na je bi­la po­zna­ta kao deo par­ti­zan­skog Sre­ma i sad se u me­đu­vre­me­nu me­nja sve to, ka­ko su biv­ši ko­mu­ni­sti po­sta­li pra­vo­slav­ci. Sad se ne­ko se­tio da u Ši­ma­nov­ci­ma po­mi­nje i vla­di­ku Ni­ko­la­ja i na­vod­no ru­še­nje iz­mi­šlje­nog spo­me­ni­ka. Ka­ko to Va­ma iz­gle­da? Srem je­ste uvek bio uglav­nom pra­vo­sla­van, Cr­kva je ima­la svo­je me­sto. Ipak, da li ta­kve stva­ri Vi vi­di­te kao po­ku­šaj da se mo­žda mi­ni­mi­zi­ra ta ne­ka par­ti­zan­ska isto­ri­ja, od­no­sno gu­ra­nje u stra­nu par­ti­zan­ske pro­šlo­sti?
To ni­je bi­lo pi­ta­nje ni čet­ni­ka, ni par­ti­za­na, ni­ti ne­kih isto­rij­skih či­nje­ni­ca. Po­en­ta ce­le pri­če je­ste da je Op­šti­na uklo­ni­la ne­što što je ne­za­ko­ni­to po­sta­vlje­no na jed­noj jav­noj ure­đe­noj po­vr­ši­ni. To ni­je ni bio spo­me­nik ne­go sa­mo jed­na be­ton­ska plo­ča, za ko­ju se ni­je zna­lo če­mu slu­ži, ko je iz­lio, i ko­ja joj je na­me­na, bez bi­lo ka­kvih do­zvo­la i do­ku­men­ta­ci­je. Po­sto­ja­la je, da­kle, sa­mo jed­na plo­ča ko­ja ni­je ima­la ni­ti gra­đe­vin­sku, ni­ti bi­lo ka­kvu do­ku­men­ta­ci­ju i ona je uklo­nje­na. Su­šti­na ce­le te pri­če je da po­štu­je­te re­gu­la­ti­ve i da mo­ra­te ima­ti do­zvo­le da bi ne­gde ne­što po­sta­vi­li ma šta to bi­lo. Ali ta ce­la pri­ča, ko­ja go­vo­ri o ne­ka­kvom ukla­nja­nju spo­me­ni­ka je bi­la vi­še me­dij­ski „na­du­va­na“. Svi su po­mi­nja­li to na­vod­no „ukla­nja­nje“ spo­me­ni­ka kog ni­je ni bi­lo. Spo­me­nik ni­je ni po­sto­jao.

Ži­vi­mo u „svinj­skom Sre­mu“. Ima­mo ko­nač­no mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce. Pe­ćin­ci su bez ob­zi­ra na svo­ju in­du­stri­ja­li­za­ci­ju i na ve­li­či­nu op­šti­ne, uglav­nom po­ljo­pri­vred­ni. Ka­kve pro­me­ne oče­ku­je­te na pla­nu po­ljo­pri­vre­de ko­ji bi pro­me­ni­li ne­što? Šta mo­že­mo oče­ki­va­ti i ko­jom bi pro­ble­ma­ti­kom tre­bao da se po­za­ba­vi no­vi mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de u smi­slu da nam se­lo ne od­u­mre?
S ob­zi­rom da je go­spo­din Ne­di­mo­vić Sre­mac i da do­la­zi iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce, mi­slim da je ja­ko do­bro upo­znat sa tim šta ti­šti se­o­sko sta­nov­ni­štvo i ka­ko mo­že da po­mog­ne. Znam da je obi­la­zio sva se­la oko Mi­tro­vi­ce, raz­go­va­rao sa lju­di­ma, a ono što ti­šti mi­tro­vač­ke se­lja­ke, si­gur­no ti­šti i pe­ći­nač­ke i iri­ške i sta­ro­pa­zo­vač­ke. Svi ti se­lja­ci ima­ju jed­na­ke pro­ble­me i mo­ra­ju da se do­vi­ja­ju na naj­bo­lji na­čin ka­ko to da da se re­ši. Oče­ku­jem do­bru sa­rad­nju sa go­spo­di­nom Ne­di­mo­vi­ćem iz pro­stog raz­lo­ga, jer on po­ti­če iz ovih kra­je­va pa će­mo mo­žda i lak­še do­ći do nje­ga. Pri to­me ne mi­slim da će­mo bi­ti po­vla­šće­ni ili pri­vi­le­go­va­ni, ali mo­žda će­mo ma­lo lak­še da do­đe­mo do nje­ga.

Mi­ni­star Ne­di­mo­vić je ba­cio je­dan od ak­ce­na­ta na sto­čar­stvo, če­sto po­mi­nje Mi­tros. Da li oče­ku­je­te da se ne­što pro­me­ni ako bi Mi­tros po­čeo da ra­di u tom ka­pa­ci­te­tu u kom obe­ća­va da će ra­di­ti?
Ja to oče­ku­jem, Srem ima do­bar po­ten­ci­jal za ta­ko ne­što i ako za­i­sta Mi­tros bu­de ta­kav gi­gant ka­kav se oče­ku­je da će bi­ti, mi­slim da će pu­no ov­de na­ših, ma­lih za sa­da, pro­iz­vo­đa­ča, po­sta­ti ve­li­ki. Da će si­gur­no do­bi­ti ne­ki pod­sti­caj da svo­je far­me pro­ši­re i da će to bi­ti za­i­sta ne­što što će mo­ći da snab­de­va Mi­tros. Oče­ku­jem da će sve to mo­ći da se uz­ga­ja ov­de, a ne da se svi­nje na­ba­vlja­ju od­neg­de, jed­no­stav­no mi­slim da će se­lja­ci tu vi­de­ti ne­ku svo­ju šan­su i ne sa­mo za za­po­šlja­va­nje već i za za­ra­du.

Ima­te sre­će što su va­ša se­la bli­ža Be­o­gra­du. Ima­te se­la gde ako ni­su po­ljo­pri­vred­na tu ne­ma­te ži­vo­ta. Vi ste re­la­tiv­no bli­zu, ima­te do­bru ge­o­graf­sku ši­ri­nu.
Ima­ju i dru­gi do­bru ge­o­graf­sku ši­ri­nu, pa ni­su us­pe­li da se raz­vi­ju u toj me­ri kao Pe­ćin­ci. Pe­ćin­ci su se za­i­sta raz­vi­li u do­broj me­ri.

Vi sko­ro da i ne­ma­te pro­blem sa ne­za­po­sle­no­šću?
Kod nas ima ne­gde pet od­sto ne­za­po­sle­nih, pri to­me ne­ma­mo vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih pro­fi­la na če­ka­nju u slu­žbi za za­po­šlja­va­nje. Ima ne­kih pro­fi­la ko­ji ni­su tra­že­ni. Ovo što je sa Bo­šom na­pra­vlje­no, mi­slim na du­al­no obra­zo­va­nje, je za­i­sta jed­na do­bra ini­ci­ja­ti­va. Ta de­ca od­mah na­la­ze po­sao, Boš je do­bio rad­ni­ke ko­ji su ob­u­če­ni, ta­ko da je to obo­stra­na ko­rist. De­ca osta­ju ov­de, ne od­la­ze u grad. Ja sam za to da de­ca osta­ju ov­de, Op­šti­na je ta ko­ja po­ma­že ro­di­te­lje u ško­lo­va­nju, da­je sub­ven­ci­je za pre­voz i sve osta­lo, pa mi­slim da će se ta­ko na ne­ki na­čin vra­ti­ti dug Op­šti­ni. Tre­ba osta­ti ov­de, mi­slim da se mo­že na­ći jed­na­ko do­bar po­sao u stru­ci i ne tre­ba od­la­zi­ti u No­vi Sad, Be­o­grad ili ino­stran­stvo. Sr­bi­ja tre­ba da se rav­no­mer­no raz­vi­ja, a nje­na de­ca da osta­nu tu i da ne od­la­ze nig­de.
M. N.