U nameri da se odbrani od čoveka koji je krenuo prema njemu, a koji ga je prethodno na grub način ‘’poslao u tri p…. materine’’, starac od skoro osamdeset godina, možda je u samoodbrani refleksno prekoračio crtu i šakom od sebe odgurnuo muškarca u punoj snazi, u njegovoj pedeset i nekoj godini. Reč je o sremskomitrovačkom penzioneru Slobodanu Stokanoviću, koji nakon verbalnog napada od strane ovdašnjeg lokalnog ‘’političara’’, odbornika u gradskoj skupštini i ‘’mangupa iz gotovo svih stranaka’’ Nenada Lemajića, došao s njim i u fizički kontakt. Stokanović kaže da ga Lemajić prvo prostački opsovao na samom ulazu u Gradsku kuću, a zatim u sledećem navratu krenuo mrmljajući prema njemu. Starac se uplašio da će ga ovaj odalamiti (jer šta čovek može očekivati od čoveka u punoj snazi koji ga usred bela dana šalje u majčinu, a zatim mrmljajući kreće pravo na njega?), pa je refleksno u samoodbrani reagovao šakom, nakon čega su ‘’političaru’’ spale naočari s lica.
Da li su te naočari ogrebale prpošnog ‘’političara’’ u punoj snazi Nenada Lemajića, nanoseći mu neznatnu ogrebotinu, koja se u sudskoj upotrebi naziva lakom telesnom povredom, to bi trebao da utvrdi Sud, s obzirom da je policija protiv penzionera Stokanovića na Lemajićev poziv, uz insistiranje na odborničkom mandatu, podnela prekršajnu prijavu.
Ovaj ‘’bliski susret’’ između Lemajića i Stokanovića, koji se završio „fatalnom“ ogrebotinom, ne može se smatrati ničim izazvanim. Ceo grad zna da Slobodan Stokanović smatra odgovornim Nenada Lemajića za tragičan kraj svoga sina Nikole Stokanovića, kome je ovih dana punih pet godina od smrti. Nikola Stokanović je umro od infarkta, a ožalošćeni otac Slobodan Stokanović kaže da je infarkt koji je ubio njegovog sina bio posledica stresa zbog političkih pritisaka od strane ljudi bliskih Nenadu Lemajiću. Stokanović, naravno, Lemajića ne okrivljuje direktno, ali svi znaju da je Lemajić već godinama kreator jedne nakazne i jajaroške ‘’politike’’ koja na duši nosi mnoge ljudske sudbine. No, to je tema za neku drugu novinsku stranu…
Sve to naravno ne opravdava da neko nekog udari. Sud je svakako merodavan da utvrdi ima li tu i koliko čije krivice. Ono što u celoj ovoj priči posebno smrdi i zbog čega pišem ovaj tekst jeste sam način na koji je Lemajić pribavio lekarsko uverenje za Sud, o nanetoj lakšoj telesnoj povredi. Kako saznaju M novine, lekarsko uverenje je Lemajiću izdao njegov partijski drug i kolega iz odborničke grupe Demokratske stranke dr Miroslav Kendrišić. Poznato je da su Kendrišić i Lemajić upetljani u aferu vezanu za zloupotrebu budžetskih sredstava i da o tome Tužilaštvo uporno ćuti, umesto da ispita slučaj i eventualno pokrene tužbu, ali to je već stvar tužilaštva bliskog Bojanu Pajtiću u Vučićevoj vlasti.
Zbog umešanosti u tu aferu, Lemajić i Kendrišić su povezani ‘’kao nokat i meso’’. Na naše pitanje (strane 4. i 5.) upućeno dr Miroslavu Kendrišiću ‘’zašto Lemajića kao pacijenta nije prosledio nekom od kolega na ORL odeljenju, gde je inače šef, kako bi izbegao sumnju zbog eventualne pristrasnosti’’, nije želeo da odgovori. Nismo mogli da čujemo da li je dr Kendrišiću njegova stranačka ‘’stvar’’ važnija od etike i lekarske objektivnosti? Ali dr Kendrišić već dugo izbegava da odgovori na pitanja koja mu na razne okolnosti postavljaju M novine.
Zato nam ostaje jedino da otvoreno pitamo dr Miroslava Kendrišića da li ga baš nikad nije, bar malo sramota? Jer, izgleda da mu je već odavno stranka važnija od obične ljudske etike?