Kul­tu­ra je oru­đe uni­ver­zi­tet­skih pro­fe­so­ra za pro­iz­vod­nju uni­ver­zi­tet­skih pro­fe­so­ra ko­ji će pro­iz­vo­di­ti uni­ver­zi­tet­ske pro­fe­so­re. Ne, ni­sam ovo ja smi­sli­la, , to su re­či Fran­cu­ski­nje Si­mon Vejl. Že­na se ba­vi­la fi­lo­zo­fi­jom, a umr­la je to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta bu­kval­no od gla­di u svo­joj 34. go­di­ni. Ni­sam upo­zna­ta sa stva­ra­lač­kim opu­som mad­ma­zel  Vejl, ali ova re­če­ni­ca, ko­ju sam ne­dav­no pro­či­ta­la, je do­volj­na da mi se že­na svi­di. Odav­no ni­sam na­ši­la na sa­že­ti­ji opis i kul­tu­re i uni­ver­zi­te­ta. Ma­e­stral­no.

Kad smo kod uni­ver­zi­te­ta, da li sa­mo u Sr­bi­ji po­sto­je ta­kvi uni­ver­zi­te­ti po­put Me­ga­tren­da? I da li li­ko­vi ko­ji se po­mi­nju kao vla­sni­ci i rek­to­ri ta­kvih uni­ver­zi­te­ta sa­mo kod nas mo­gu da op­sta­ju u jav­noj or­bi­ti, uz to da mla­te lo­vu do kro­va, ili ima to­ga još ne­gde pod ka­pom ne­be­skom? Tri­de­set go­di­na ha­ra­nja „na­uč­nom sce­nom“ ove na­pa­će­ne i po­lu­pi­sme­ne ze­mlje, a da to ni­ko ni­je za­u­sta­vio? A bi­lo je vla­sti sva­ko­ja­kih, i cr­ve­nih i žu­tih i pla­vih i ša­re­nih. I ni­šta. Osta Mi­ća bog. A ovih da­na se za­vr­teo spin ka­ko je Mi­ća, za ovu pri­li­ku zva­će­mo ga Mi­ća br. 1, svo­je če­do, tj. Me­ga­trend, pro­dao Mi­ći br. 2, od­no­sno iz­ve­snom De­ja­nu. Mi­ća broj 2 za raz­li­ku od Mi­će br. 1 ni­je ni­ka­kav he­do­ni­sta, to mu se vi­di i po fa­ci, ne­go strog i na­mr­go­đen čo­vek neo­bič­nih ide­ja gle­de rad­nog an­ga­žma­na svo­jih bu­du­ćih za­po­sle­ni­ka, od­no­sno uni­ver­zi­tet­skih pro­fe­so­ra. Pa ta­ko Mi­ća br. 2 ka­že: „Ja sam za­tvo­rio fi­nan­sij­sku kon­struk­ci­ju ta­ko što će pro­fe­so­ri kod me­ne ra­di­ti bez nov­ca, jer će im glav­ni mo­tiv bi­ti da uče stu­den­te, a ne da pri­ma­ju pla­tu. Ni­sam pla­ćao se­kre­ta­ri­ce, jer je tre­ba­lo da ra­de za ide­a­le, a ne za pla­tu.“ Kraj ci­ta­ta. Mi­ća broj 2 je moj idol, ma­me mi, dok se ne po­ja­vi Mi­ća broj 3 ko­ji će zah­te­va­ti da pro­fe­so­ri pla­ća­ju ka­ko bi dr­ža­li pre­da­va­nja na Me­ga­tren­du. To bi bio, što ka­žu klin­ci, vrh.

I pre ne­go što za­vr­šim, mo­ram da ka­žem da sam bi­la u pra­vu kad sam tvr­di­la da se da­na­šnjem se­lja­ku ko­ji ima 5-6 hek­ta­ra ze­mlje po­ljo­pri­vre­da mo­že is­pla­ti­ti je­di­no ako ga­ji ma­ri­hu­a­nu. I eto ga do­ma­ćin iz Sta­re Pa­zo­ve. Pro­bao sve, or­gan­ski pa­ra­dajz (pre­mi­jer­ki se zdra­vo do­pa­dao, a mi­ni­star Vu­lin ga lič­no brao), or­gan­ske rot­kvi­ce, kra­stav­ce, sa­la­tu  i ni­šta. Bi­lo tu i sub­ven­ci­ja mi­ni­star­stva, al’ ba­da­va. Sve to bi­lo or­gan­sko al’ gu­ra­va ra­bo­ta ta po­ljo­pri­vre­da.