Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju u Subotištu

Če­ti­ri go­di­ne raz­bi­ja­nja pred­ra­su­da

Dnev­ni bo­ra­vak za de­cu i mla­de sa smet­nja­ma u raz­vo­ju u Su­bo­ti­štu, u okvi­ru pe­ći­nač­kog Cen­tra za so­ci­jal­ni rad, u ja­nu­a­ru će sla­vi­ti če­ti­ri go­di­ne po­sto­ja­nja. To su, pre­ma re­či­ma onih ko­ji se bri­nu o ovoj de­ci, če­ti­ri go­di­ne raz­bi­ja­nja pred­ra­su­da i pri­hva­ta­nja oko­li­ne da dru­ga­či­ja de­ca ži­ve u na­šoj sre­di­ni.
Obje­kat Dnev­nog bo­rav­ka na­la­zi se uz osnov­nu ško­lu i vr­tić u Su­bo­ti­štu, ma­lom pe­ći­nač­kom se­lu. U pr­vim da­ni­ma oko­li­na ni­je ima­la raz­u­me­va­nja. Ve­ro­vat­no je u pi­ta­nju bi­lo sa­mo ne­zna­nje, jer to­kom če­ti­ri go­di­ne upo­zna­va­nja pre­đen je ve­lik put, od od­ba­ci­va­nja do pri­hva­ta­nja. To je, osim struč­nog ra­da sa ko­ri­sni­ci­ma, bio naj­va­žni­ji za­da­tak.
– Na­ma ni­kad ni­je bio pro­blem ra­di­ti sa ovom de­com, ve­ći pro­blem je bio uklju­či­ti ih u ši­ru za­jed­ni­cu. Lo­kal­na sa­mo­u­pra­va nam je uvek iz­la­zi­la i da­lje nam iz­la­zi u su­sret. Mo­ram re­ći da u po­čet­ku ni­smo bi­li pri­hva­će­ni. To je ve­ro­vat­no lju­di­ma u oko­li­ni bi­lo stra­šno. Ka­da smo u po­čet­ku na­šeg ra­da iz­la­zi­li na uli­cu da spro­vo­di­mo ak­tiv­no­sti na otvo­re­nom svi su nas obi­la­zi­li u ši­ro­kom lu­ku. Da­nas je to sa­svim dru­ga­či­je, i me­šta­ni i de­ca pri­la­ze na­ma i na­ša de­ca pri­la­ze zdra­voj po­pu­la­ci­ji, do­la­ze nam đa­ci iz osnov­ne ško­le i na­ša de­ca idu kod njih. Na­ši ko­ri­sni­ci ne mo­gu da sa­kri­ju svo­ja ose­ća­nja i iz­u­zet­no su is­kre­ni i otvo­re­ni i oni ne­ma­ju pred­ra­su­de. Za­to mo­že­mo re­ći da je u tom smi­slu naš za­da­tak is­pu­njen, jer ni­je cilj da bu­de­mo izo­lo­va­ni u na­šim pro­sto­ri­ja­ma – ka­že Iva­na Ni­ko­lić, ne­go­va­te­lji­ca, ko­ja je od osni­va­nja an­ga­žo­va­na u Dnev­nom bo­rav­ku.
Za ove če­ti­ri go­di­ne se vi­di ve­lik po­mak u ra­du sa ko­ri­sni­ci­ma, ka­žu za­po­sle­ni, a na pr­vom me­stu je osmeh na nji­ho­vim li­ci­ma. Pro­stor pun nji­ho­vih ra­do­va, cr­te­ža, skulp­tu­ra, ukra­snih pred­me­ta, a osim to­ga or­ga­ni­zo­va­ne su broj­ne grup­ne ra­di­o­ni­ce i in­di­vi­du­al­ni rad za sva­kog ko­ri­sni­ka po­na­o­sob. O nji­ma se bri­nu de­fek­to­log lo­go­ped, ne­go­va­te­lji­ca, me­di­cin­ska se­stra i vo­zač ko­ji je za­du­žen da ih sva­kog da­na u 9 uju­tro do­ve­ze do Dnev­nog bo­rav­ka i u 13 sa­ti vra­ti ku­ća­ma.
Je­le­na Ra­do­sa­vlje­vić, de­fek­to­log lo­go­ped Dnev­nog bo­rav­ka za de­cu i mla­de sa smet­nja­ma u raz­vo­ju Su­bo­ti­šte ka­že da bo­ra­vak tre­nut­no ima de­set ko­ri­sni­ka ko­ji do­la­ze iz Pe­ći­na­ca, De­ča, Aša­nje, Ku­pi­no­va i Su­bo­ti­šta.
– Ima de­ce ošte­će­nog slu­ha, sa men­tal­nom re­tar­da­ci­jom, sa ce­re­bral­nom pa­ra­li­zom. S tim u ve­zi sa sva­kim de­te­tom se po­red grup­nog, spro­vo­di i in­di­vi­du­al­ni rad. Grup­ne ak­tiv­no­sti su u vi­du kre­a­tiv­nih ra­di­o­ni­ca. Sve se ra­di kroz igru i uz dru­že­nje, pa su i re­zul­ta­ti ta­ko vi­dlji­vi. Iz­ne­na­di­li bi­ste se ka­da bi­ste zna­li ko­li­ko ima ta­len­to­va­ne de­ce me­đu na­šim ko­ri­sni­ci­ma. Sva­ko de­te je in­di­vi­dua za se­be sa svo­jim po­ten­ci­ja­li­ma ko­je u ra­du sa nji­ma odr­ža­va­mo i po­ve­ća­va­mo, ka­ko ne bi na­za­do­va­li. Tru­di­mo se da ne bu­du izo­lo­va­ni, da se za njih zna, da se raz­bi­ju pred­ra­su­de i da dru­štvo pri­hva­ti da ta­kva de­ca po­sto­je i da su me­đu na­ma – ka­že Je­le­na Ra­do­sa­vlje­vić, de­fek­to­log lo­go­ped.
Po­zi­ti­van pri­mer pri­hva­ta­nja da­li su mno­gi pred­stav­ni­ci dru­štve­ne za­jed­ni­ce u pe­ći­nač­koj op­šti­ni, od lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, Cr­ve­nog kr­sta i udru­že­nja že­na ko­ji re­dov­no po­se­ću­ju Dnev­ni bo­ra­vak i po­ma­žu nje­go­vo funk­ci­o­ni­sa­nje. Za­to se ko­ri­sni­ci tu ose­ća­ju kao kod svo­je ku­će. To se mo­že za­klju­či­ti čim pre­đe­te prag ove usta­no­ve. Ko­ri­sni­ci su sreć­ni ka­da ima­ju go­ste, po­nu­de vas ka­fom, ča­jem, spre­me vam po­klon ko­ji su sa­mi na­pra­vi­li na ne­koj od ra­di­o­ni­ca i ka­žu da ovo me­sto mno­go vo­le.
Dra­go­ljub Je­re­mić, Mi­li­ca i Dra­go­ljub Bo­žo­vić ni­su vi­še de­ca, svi ima­ju pre­ko 20 go­di­na i re­dov­ni su ko­ri­sni­ci Dnev­nog bo­rav­ka. Za njih je to me­sto pri­ja­telj­stva, dru­že­nja, sim­pa­ti­ja, osa­mo­sta­lji­va­nja u skla­du sa nji­ho­vi­ma mo­guć­no­sti­ma. A za ro­di­te­lje de­ce sa smet­nja­ma u raz­vo­ju Dnev­ni bo­ra­vak je spas. Ma­ri­ja Šte­ko svo­ju se­dam­na­e­sto­go­di­šnju ćer­ku Anu do­vo­di od osni­va­nja i za­jed­no sa njom tu pro­vo­di naj­ve­ći deo vre­me­na.
– Anu ra­ni­je ni­sam mo­gla da osta­vim ni tren sa­mu. Ov­de se na­vi­kla na dru­ge lju­de, po­bolj­ša­la je svo­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju i na­u­či­la je raz­go­vet­ni­je da pri­ča. Sa­da mo­gu na krat­ko da je osta­vim ov­de ka­ko bih oba­vi­la ne­ke svo­je po­slo­ve. A po­vrh to­ga, i sa­ma sam ot­kri­la ko­li­ko mo­gu da bu­dem kre­a­tiv­na, od ka­ko sam uklju­če­na u sve ak­tiv­no­sti Dnev­nog bo­rav­ka – ka­že Ma­ri­ja.
Dnev­ni bo­ra­vak za de­cu i mla­de sa smet­nja­ma u raz­vo­ju u Su­bo­ti­štu otvo­ren je kao deo za­jed­nič­kog pro­jek­ta če­ti­ri srem­ske op­šti­ne: Ru­ma, Sta­ra Pa­zo­va, Irig i Pe­ćin­ci, ko­ji je pr­vih go­di­nu i po da­na fi­nan­sij­ski po­dr­ža­va­la Evrop­ska uni­ja. Na­kon to­ga je i sa­ma Op­šti­na Pe­ćin­ci pre­po­zna­la zna­čaj po­sto­ja­nja Dnev­nog bo­rav­ka, ko­ji i da­nas funk­ci­o­ni­še kao pro­jekt­na ak­tiv­nost pod okri­ljem pe­ći­nač­kog Cen­tra za so­ci­jal­ni rad. Pred­sto­ji im li­cen­ci­ra­nje u okvi­ru no­vih za­kon­skih okvi­ra, što bi omo­gu­ći­lo da on po­sta­ne deo stal­ne uslu­ge so­ci­jal­ne za­šti­te i si­gur­ni­ji op­sta­nak Dnev­nog bo­rav­ka, ka­žu u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad Pe­ćin­ci.

So­fi­ja Be­lo­tić