Još jed­nom je pro­sla­vljen Đur­đev­dan, jed­na od naj­ma­sov­ni­jih sla­va u Sr­bi­ji, dan ko­ji je na­ro­či­to va­žan za Ci­ga­ne. U Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, u Uli­ci Ja­lij­ska 1, u pe­tak 6. ma­ja obe­le­že­na je ova sla­va me­đu ci­gan­skim ži­vljem, a tra­di­ci­o­nal­no, glav­ni do­ma­ćin bio je Re­džep Ali­ma­no­vić, zva­ni Re­dža.
– Još kad sam bio de­te do­pa­lo mi se sve u ve­zi na­še sla­ve, sad imam 62 go­di­ne. Tra­di­ci­ju sam uzeo od svog oca, a on od svog. Đur­đev­dan je naj­ve­ći i naj­va­žni­ji dan u ži­vo­tu nas Ro­ma. Mi lu­ta­mo po ce­lom sve­tu i ima­mo svo­je čer­ge i uvek smo po­red vo­de, ona nam je naj­po­treb­ni­ja – ka­že Ali­ma­no­vić.
Đur­đev­dan­skom uran­ku pri­dru­žio se gra­do­na­čel­nik Srem­ske Mi­tro­vi­ce Bra­ni­slav Ne­di­mo­vić. On je re­kao da je pri­o­ri­tet­no sa­ču­va­ti i ne­go­va­ti do­ma­ću tra­di­ci­ju.
– Da­nas je ve­li­ki dan za naš na­rod, jed­na od naj­ve­ćih sve­ti­nja i dra­go mi je da sam sa svo­jim ko­le­ga­ma bio kod Re­dže. Po­što­va­nje onog što je naj­sve­ti­je kod na­šeg na­ro­da mo­ra da osta­ne i mo­ra­mo da se tru­di­mo da to ne za­bo­ra­vlja­mo – re­kao je Ne­di­mo­vić.
Po­pu­lar­ni Re­dža ob­ja­snio je i ka­kvo zna­če­nje u nje­go­vom na­ro­du ima ri­tu­al­no đur­đev­dan­sko ku­pa­nje. Pre­ma ve­ro­va­nju Ci­ga­na, na taj na­čin se spi­ra greh i „umi­va du­ša“. No­se­ći na gla­vi is­ple­te­ne ven­ce oni ula­ze u vo­du bez ob­zi­ra na tem­pe­ra­tu­ru.
– Du­go ni­smo ima­li ku­pa­ti­la, pa kad je de­te bo­le­sno ku­pa­li smo ga hlad­nom vo­dom. Na­ša de­ca su zdra­va i iz­dr­žlji­va, jer za nas hlad­no­ća ne pred­sta­vlja pro­blem. Evo i sad trč­ka­ju go­li­ša­vi po uli­ci, ni­šta im ne­će lo­še bi­ti od to­ga. Svi se ku­pa­mo na Đur­đev­dan i Bog nam da zdra­vlja. Na­ma je vo­da bit­na jer spi­ra na­šu tu­gu i na­šu bo­lest… Umi­je­mo se i mo­li­mo Bo­gu, a Bog je je­dan na ce­lom sve­tu, sa­mo je­dan, ne­ma ih vi­še – rekao je Redža.
Romi su lju­di „slo­bod­ne du­še“, bez do­mo­vi­ne u vi­du na­ci­je, no­mad­ski na­rod, ko­ji je na ovim pro­sto­ri­ma de­lio i do­bru i lo­šu sud­bi­nu sa do­ma­ćim ži­vljem, na­ro­či­to ovu dru­gu, če­sto kroz ra­to­ve i si­ro­ma­štvo. Sud­bi­nu ka­kvu za­mi­šlja­mo sreć­nom, za ci­gan­ski na­rod če­sto pred­sta­vlja ne­što spo­red­no, na­ro­či­to sa ma­te­ri­jal­nog aspek­ta. Na­rav­no, nus­po­ja­ve u dru­štvu kao što su pre­zri­vi po­gle­di na et­nič­ke ma­nji­ne, stvar su per­cep­tiv­ne spo­sob­no­sti i kuć­nog vas­pi­ta­nja. Če­sto je ovaj na­rod iz­lo­žen i ne­prav­di. Ako ne­ko ne po­zna­je lju­de oko se­be, ne­ka ba­rem gle­da fil­mo­ve. „Dom za ve­ša­nje“ je kult­ni film i iz nje­ga mo­že do­sta da se na­u­či o Romima, ako već ne iz knji­ga. Ku­stu­ri­ca je po­sve­tio do­bar deo svog ži­vo­ta dru­že­ći se sa nji­ma. Iz­raz „Ro­mi“, mo­žda je sa­mo po­li­tič­ka ko­rekt­nost, ali ovi fi­ni lju­di se ne lju­te ni na „Rom“ ni na „Ci­gan“. Nji­ho­va du­ša je ge­net­ski ras­te­re­će­na zbu­nju­ju­ćih od­no­sa u dru­štvu, ona je ras­pe­va­na i set­na, va­tre­na i slo­bod­na.

Alek­san­dar Ćo­sić
FOTO: Željko Petras