MRTAV UGAO

Demonstracija sile

Ispratili smo i poslednje mečeve osmine finala Lige šampiona. Iako nije bilo toliko iznenađenja kao nedelju pre, videli smo sjajan povratak Juventusa protiv Atletika. To je i najveći utisak prošle nedelje.

Nisam očekivao da će Juve uspeti da se izvuče iz kanala u koji je upao posle utakmice u Madridu. Vijati zaostatak od dva gola protiv ekipe kakva je Atletiko Madrid, zvuči kao nemoguća misija. To je ekipa koja retko prima golove, a Dijego Simeone je zaista stvorio armiju koja gine na terenu i deluje utegnuto.

Ipak, desilo se čudo. U stvari, desio se Ronaldo. Portugalac ne prestaje da teroriše bivšeg gradskog rivala i posle selidbe na Apenine. Najavljivao je pobedu i prolaz dalje, ali čovek bi pomislio da su to samo otrcane fraze. Ne i u ovom slučaju.

Održali su Italijani lekciju Špancima, na isti način na koji su ovi njima u prvom meču. Jedina razlika – gol više. Isprašili su ih sa 3:0 i ispisali istoriju. Prvi put da je Juventus uspeo da se vrati posle dva gola zaostatka iz prve utakmice. Naravno, jedan čovek je najzaslužniji za to.

Kristijano Ronaldo, voleli ga ili ne, je po ko zna koji put demonstrirao silu i pokazao zašto je možda i najbolji fudbaler svih vremena. Kažu ljudi, pa zato ga je Juventus i pazario. I to dovoljno govori o njegovoj veličini i uticaju koji ima na ekipu. Uraditi i postići sve ono što je ovaj Portugalac uspeo za vreme svoje karijere zvuči nestvarno. Pri tom, čovek još igra i ne namerava da stane, iako je zagazio u 34. godinu. Strpao je Jorgandžijama tri komada i poslao svoj tim u četvrt finale.

Iskreno, nisam njegov fan i mislim da zna da bude prilično iritantna pojava onako zalizan i izdepiliran, pun sebe, objavljujući na društvenim mrežama isključivo svoje slike. Ali o ukusima ne treba raspravljati. Treba čoveku čestitati i priznati da je najbolji.

I da, mislim da je bolji od Mesija. Zašto? Pa zato što je u karijeri menjao nekoliko klubova za razliku od ovog malog koji se učaurio u Barsi i ne namerava da ode. Zato što je bio lider u svakoj ekipi za koju je igrao. Zato što je donosio titule svojim klubovima. Na kraju, uzeo je titulu prvaka Evrope sa svojom reprezentacijom koja je, priznaćete, jedna osrednja ekipa. Čovek piše istoriju i mi smo svedoci toga. Svaka čast.

Iste večeri, Siti je demolirao Šalke sa 7:0 u Engleskoj. Jednom rečju – ponižavanje. Neozbiljno je primiti sedam komada u bilo kom momentu, a kamoli u nokaut fazi Lige šampiona. Ruku na srce, nije da su se Nemci nečem nadali u revanšu posle poraza od 3:2 kod kuće, ali baš brojati do sedam. Smešno.

Liverpul je sledeće večeri odvalio Bajerna u sred Minhena. Moram reći da su me Englezi oduševili igrom i lakoćom sa kojom su stizali do Bajernovog gola. Posle krompira kod kuće, dobili su Nemce sa 3:1 i zasluženo prošli dalje. Potvrdili su kvalitet i, ono što je najbitnije, dobili vetar u leđa za finiš sezone. Čeka ih pakleni ritam i borba za titule u Engleskoj i u Ligi šampiona.

Bajern nije ličio na sebe u ovoj utakmici. Dovoljno je samo bilo videti trenera Kovača koji utučen sedi na klupi i ne reaguje. Kao da je digao ruke od svega. A možda i uprava digne ruke od njega. Videćemo.

Barsa je u revanšu dobila Lion sa 5:1. Može se reći, očekivan rasplet. Već sam pisao o tome da, ako se kod kuće branite, a najbolji igrač vam je golman, možete da očekujete da budete odvaljeni u revanšu. Barsa na čelu sa Mesijem je imala totalnu kontrolu. Na kraju je pukla petarda za ispraćaj Francuza svojoj kući.

Očekuje nas pauza do aprila, kada kreću mečevi četvrtfinala. Nema sumnje da dobijamo novog prvaka Evrope s obzirom na to da je Real ispao. Gledaćemo sva četiri engleska tima u završnici, Mesija i njegovu Barsu, Juventus i Ronalda, polemike oko VAR tehnologije… Spremite kokice.