Na izlasku iz sela Pavlovci nalazi se ogroman pašnjak gde ovdašnji meštani izvode stoku na ispašu. Tamo zatičemo Aleksandra Andrejića, koji je na ispašu doveo tridesetak koza.
Aleksandar je, meštani kažu, čuven i poznat u Pavlovcima, zbog toga što proizvodi kvalitetne mlečne proizvode od kozjeg mleka. On se, iz rodne Rume, preselio u ovo malo selo kako bi pronašao mir.
– Radio sam više od 20 godina kao auto-električar i to mi je dosadilo, da radim sa ljudima. Rešio sam da odem i živim u selu. Ovde je život super, samo je novca mnogo manje nego ranije kada se radilo privatno, ali verujem da će sve polako doći na svoje mesto, samo treba vremena. Već 20 godina imam koze, ali dok smo živeli u Rumi, nisam imao mogućnost da držim više od desetak. Kada su mi deca bila imala, ćerkica je imala bronhitis i lekari su preporučili da pije kozje mleko. Onda smo počeli da povećavamo broj, da bi danas došao do 35 komada. Najveći deo čine alpske, mlečne koze– priča Aleksandar Andrejić.
Na ispašu se koze vode svakodnevno, i to dva puta. Ako su velike vrućine, mora se poraniti, jer ove životinje ne vole da borave na suncu. Ako je hladnije, onda se izvedu oko devet sati ujutru. Dva bela pulina čuvaju koze dva sata pre i dva sata popodne, dok su na ispaši.
– Imam mnogo posla kući, jer držim još stoke. Treba sve nahraniti. Tek kada to obavim, izvodim koze na ispašu. Obično to bude dva, do dva i po sata ujutru i tako popodne, što ranije i što kasnije, jer ne vole da budu na suncu, a ko voli? Koza nije zahtevna životinja i jako teško se razboli. Ne može da dobije rak i upalu pluća i zato se mleko koristi za bronhitis. Svaka koza u proseku da po dve litre mleka, starije daju više, mlađe manje – dodaje Andrejić.
Aleksandar pravi i 12 vrsta sireva, jogurt i sapune od kozjeg mleka.
– Od mleka proizvodimo jogurt, razne vrste sireva, kao i sapune. Ima kupaca, uglavnom se proda sve. Nekad prodaja ide dobro, nekad lošije, leti uglavnom staje sve, pa i prodaja. Međutim, proizvodnja i tada traje. U poslednje vreme tražnja jogurta je u ekspanziji. Sapuni su bolje tržište našli u Beogradu i Novom Sadu. Prave se od kozjeg loja, koji se pretapa, stavlja u kalupe, gde se dodaju eterična ulja i mirisi, koji su na prirodnoj bazi i onda sledi proces sušenja, koji traje od tri do četiri nedelje. Što se tiče sira, u poslednje vreme proizvodim samo nekoliko vrsta i to sa mirođijom, kimom, aronijom… Što su blesaviji ukusi, to je traženije – ističe Andrejić koji sve što proizvede plasira na pijaci u Rumi, Vrdniku, Sremskoj Mitrovici i Inđiji. Tako da, ako već niste, prošetajte do vama najbliže pijace i odaberite sir za sebe.