MRTAV UGAO

Čudesni slučaj Kristijana Ronalda

Ostaće ovo Svetsko prvenstvo upamćeno po mnogo čemu. U vreme štampanja ovog broja M novina, koplja ukrštaju Argentina i Hrvatska u polufinalu. Ko bi rekao?

A šta tek reći o Marokancima. Sada će, pored odličnog hašiša, biti upamćeni i po sjajnoj epizodi na najvećoj svetskoj fudbalskoj smotri 2022. godine. Ko se kladio na početku Mundijala da će Maroko, i uopšte, bilo koja afrička zemlja doći do same završnice, taj se obogatio.

Na ovom Svetskom se opraštamo od reprezentativnih karijera nekih dobro poznatih imena. Na prvom mestu, naravno, Ronaldo i Mesi. O njima se najviše priča. Za njima ide Nejmar, dečak od 30 leta koji je sa pravom zabrinut da li će biti kadar da izgura još jedno Svetsko.

Oprostili smo se od Levandovskog, Suareza, Kavanija, Milera, Ugo Lorisa, Žirua, Buskeca… Spisak je poduži.

I da, tu je i omaleni Luka Modrić koji je svima očitao lekciju i pokazao da i đed od 37 godina ume i te kako da opali i da izgura 120 minuta paklenog tempa. Kapa dole u svakom smislu.

Ipak, nabrajajući sva ova imena, nekako se najviše pažnje okreće ka Mesiju, Ronaldu i Nejmaru. Ovaj prvi je u vreme pisanja ovog teksta još uvek bio u igri za boginju. Ne znam kako će se završiti duel sa Hrvatima, ali komšijama želim svu sreću. Ako omaleni Argentinac osvoji titulu prvaka sveta, to će svakako biti kruna njegove bogate karijere. Moglo bi se reći da je zaslužio to. Ipak, sa druge strane, Mesi svakako nije kroz sve ove godine pokazao liderstvo. Uvek je bio nekako tih i miran, ne ume da podvikne. Sreća njegova pa nastupa za jednu od najjačih selekcija na svetu. Nije on naučio da igra sa prosečnim igračima. Od malih nogu je tako. I ta činjenica će ga pratiti dok je živ.

O Nejmaru ne treba trošiti puno reči. Jedan od likova za koje niste sigurni da uživa simpatije i sopstvene majke, ostao je praznih šaka i na ovom turniru. A nije da se nije ložio. Čak se i izblajhao za tu priliku. Na kraju, poraz od Hrvata i lažne suze koje bude nagon povraćanja. Raskošan talenat koji će, po svoj prilici, ostati nenagrađen nekim velikim trofejima. Sam je za to kriv.

Na posletku, tu je Roki. Voleli ga ili ne, čovek je u centru pažnje fudbalskog sveta već godinama. Javnost je uglavnom podeljena u vezi podrške ovom vrhunskom fudbaleru. Broji milionsku vojsku fanova širom sveta, ali nešto tu ipak smrdi. Nije jasno kako je dozvolio da se ovako bogata karijera sunovrati na njenom zalasku. I to na kakav način. Doživeo je da ga svi odjebavaju. Niko ga više neće u ekipi.

Umesto da se skrasio negde gde će ga zasuti milionima i gde neće morati puno da se cima, Ronaldo je izgleda precenio svoje mogućnosti pa misli da i u poznim igračkim godinama može da vedri i oblači na najvećoj sceni.

Način na koji je otišao iz Mančestera bio je, u najmanju ruku, sramotan. I to je opšti utisak. Poneti se onako džukački, burgijati ekipu iznutra, davati intervjue u kojima blatiš trenera, mlade saigrače i kolege iz reprezentacije, napuštati utakmice samo zato što si na klupi… Zašto? Da bi Mančester raskinuo ugovor sa tobom i pustio te da otmeš lovu nekim tamo Arapima dok još možeš da stojiš na nogama. Fuj.

Elem, gospodin je neslavno završio karijeru i u reprezentaciji. Na vreme je selektor shvatio sa kakvim ego – manijakom ima posla, te ga je bacio na klupu i pustio neke nove klince da se dokazuju. Naravno, ovaj je žešće popizdeo, scenario sličan kao i u Mančesteru.

Ima svakako onih koji smatraju da je primadona morala da počne meč protiv Maroka, ali to su uglavnom latentni homoseksualci ili žene koje ga simpatišu iz njima znanih razloga. Realno, čovek je na zalasku karijere. Uostalom, kao i Mesi koji za razliku od njega može da se šlepa još neko vreme uz vrhunske saigrače. Ronaldu je ego toliko velik, da je na kraju bacio mrlju na sve što je do sada uradio u karijeri. Ostaće iza njega samo dobre brojke. Ljudski kvaliteti su upitni.

I uopšte, kakav je to fudbal? Kao da si pustio robote da pikaju loptu i samo ih kljukaš penalima, slobodnjacima, asistencijama… Kao da igraš igricu. Nema strasti, emocija, ljudskosti. I tu mislim na obojicu – i Mesija i Ronalda. Gde su Maradona, „pravi“ Ronaldo, Ronaldinjo, Ibrahimović? Ako mene pitate – za klasu iznad. Oni se nisu bavili brojkama. Igrali su fudbal i uživali u tome. A i mi gledajući njih.