VOLONTERKA RUŽICA JOVANOVIĆ IZ SREMSKE MITROVICE POMAŽE STARIJIM SUGRAĐANIMA

Čovek samo srcem dobro vidi

Mnogi od nas tragaju za suštinom života, od rođenja, pa sve do poslednjeg dana na zemlji. Suština je često nevidljiva, neopipljiva i nerazumljiva. „Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.“ Tako glasi poruka Malog Princa, Antoana de Sent Egziperija. Upravo je to odgovor o suštini života mitrovčanke Ružice Jovanović, koja se bavi humanitarnim radom. Ona kaže da su empatija i humanost biseri i proverene vrednosti čovečanstva, koje su večne i predstavljaju njen pokretač.

Ružica se u poslednjoj deceniji posvetila volontiranju. Jedna je od najstarijih volonterki, koja pomaže onima koji žive sami, a pretežno je reč o staračkim domaćinstvima.

– Predstavljalo mi je izazov da pomognem svom narodu. Odlučila sam to uz podršku Crvenog krsta, koji me je odmah prihvatio kao volonterku. Otišla sam da pitam da li mogu biti od pomoći, jer nemam mnogo privatnih obaveza, pa imam vremena da se posvetim volontiranju. Dali su mi rejon Sremske Mitrovice i Velikih Radinaca. Sve su to bile dobre osobe, kod kojih sam odlazila. Merila sam im nivo šećera u krvi, krvni pritisak, ali nekako je razgovor ono što je njima najviše prijalo, kaže Ružica.

Volonterka posećuje dve rođene sestre, Mitranu i Ljubu, koje su čak i u njenom komšiluku. Mitrana je mlađa i ima 84 godine, a Ljuba ima 86 godina. Mlađa sestra je vitalnija, a starija se teže kreće zbog doživljenog moždanog udara. Žive od penzije i pomoći koju im isporuči Crveni krst. Ružica i dve bake su postale dobre prijateljice. Naročito jer je i sama Ljuba u detinjstvu i mladosti bila volonterka i pomagala izbeglicama i ugroženima u teškom vremenu posle Drugog svetskog rata. Danas je i njima potrebna pomoć, a Ružica je uvek tu za njih.

– Volim Crveni krst kao organizaciju od vremena kada sam bila dete. Vezuju me sećanja za period posle Drugog svetskog rata, kada je Crveni krst imao mnogo posla. Moja sestra je bila volonter duže od pet godina. Svakoga dana je išla da pomaže i to od ujutru do uveče. Nije bilo samo sat ili dva, kako to biva danas, seća se Mitrana Zavišić.

Iako Ružica i njene koleginice volonterke nemaju obavezu da posećuju korisnike van planiranih aktivnosti Crvenog krsta, one im često odu u posetu.

– Meni mnogo znači kada vidim koliko su oni srećni i koliko se obraduju kada dođem. To je jedino veliko duhovno bogatstvo. Svaka osoba to doživljava drugačije, a u meni su oni oživeli osećaj da dolazim kao kod članova svoje porodice. Imali smo prekid poseta zbog korona – virusa, ali smo mi i dalje dobrodošli i rado viđeni gosti u domovima naših korisnika. Čovek se mnogo lepše oseća kada vidi da je od koristi i da je nekog usrećio, poručila je Ružica Jovanović i posavetovala mlade da se obrate Crvenom krstu, kako bi i oni doprineli da svako staračko domaćinstvo u gradu i selima dobije pažnju koja im je potrebna.

Ružica je divna žena

Ružica im mnogo znači u životu, jer Mitrana mora da brine o svojoj bolesnoj sestri, a i sama je već u godinama.

– Ružica je divna žena. Prijatna je i dobra, voli da pomaže svima. Zahvalne smo Bogu što još ima takvih žena. Ona ima osobine koje su potrebne da bi neko bio volonter, a to je da voli i stare i mlade ljude. Ko je mrzovoljnog karaktera, ne može biti volonter. Samo onaj ko je čestit i dobar trebalo bi da se priključi humanitarnim akcijama, smatra baka Mitrana.

Aleksandra Plavšić