Svet je čudno mesto, i menja se brže nego što bismo poverovali. Evo na primer, 21. vek je neobičan vek i mi, ljudi 20. veka, dakle, svi matori što smo na „vi“ sa raznim novotarijama (meni recimo viber stvara najviše nedoumica), teško možemo da pratimo pravac. Međutim, verujem da se svi pitamo „kud plovi ovaj brod“?

Recimo, protesti. Rekao bi čovek šta tu ima neobično i novo. Ali, nije to baš tako jednostavno. Nije u 21. veku. Dočim je u 20. veku bilo normalno i jednostavno. Izađu ljudi na ulice, ispred njih stane neka politička partija i oni lepo iznesu svoje zahteve. I onda to ide redom… A sve zavisi od prirode režima, ako je režim nervozan i što bi rekli „na kraj srca“, onda rade vodeni topovi, gumeni meci, izvode se konji i kerovi i tako dalje sve do tenkova, k’o recimo 9. marta. Zahtevi obično jasni i precizni – dole TV Bastilja, ili da se vrate pokradeni glasovi na lokalnim izborima 1996. ili 2000. I tačka! Zna se šta se traži, i zna se ko traži. Ali, to je bio mračni 20. vek.

U 21. veku u Srbiji ljudi tri meseca demonstriraju i šetaju po Beogradu i mnogim drugim gradovima. Režim ne izvodi ni kerove ni topove, jer nema potrebe. Niti se zna ko vodi demonstracije, a što se tiče zahteva, oni su u sferi naučne fantastike. Da A. Vučić podnese ostavku. Vidi bogati? On verovatno jedva čeka da udovolji tim zahtevima.

Ali, nisu samo ciljevi ovih protesta problematični. Više mi je neobična ta organizacija, za koju niko ne zna iz kog tačno centra ide. I ko će sesti sutra u fotelju A. Vučića, figurativno rečeno? Ovi što šetaju su mnogo probirljivi. Kao, traže se nova lica, a kad se pojavi neko novo lice, onda svi poviču „ma ko je on i gde njega nađoste“. Šetači i demonstranti bi voleli nekog visokomoralnog, neukaljanog, čistog i poštenog, što je legitimno, ali prilično infantilno. I da to ne bude neko ko bi samo da zasedne u fotelju. Ali, ako izabereš nekog ko neće da zasedne u fotelju, džabe ga biraš, zar ne? A ovi što hoće fotelju uopšte nisu po ukusu današnjih demonstranata. Plus, što su već bili u fotelji, pa se zna kakvi su kad zasednu. I tako, to je jedno vrzino kolo u kom se prepiliću želje i mogućnosti u Srbiji međ šljivama.

Ljudi svakako imaju pravo da jasno i glasno iskažu svoje nezadovoljstvo i na ulici, ali bi bilo mnogo bolje da to nezadovoljstvo iskažu na izborima. A ako ovako nastave da „razvlače pitu“, demonstranti će se umoriti pre ili kasnije. Nisam ja naročito pametna, ali to smo već videli sa demonstracijama u vezi rušenja Savamale. Bilo jedno vreme, pa prestalo. Počela sezona godišnjih odmora i letovanja. Ali, u Savamali nije bilo Boška.