Prolećna setva ove godine na teritoriji opštine Stara Pazova obavljena na 22.660 hektara a u setvenoj strukturi vodeća kultura je kukuruz koji zauzima 15.500 hektara, što je preko polovine od ukupno zasejanih površina, stoji u izveštaju Odeljenja za poljoprivredu. Ova kultura je dominantna kako kod poljoprivrednih preduzeća i zadruga tako i kod individualnih poljoprivrednih proizvođača, što potvrđuje i Zdenko Jašo, ratar iz Stare Pazove. Na 25 odsto površina seje soju, isto toliko suncokreta, dok kukuruz zauzima polovinu oranica koje obrađuje:

– Kod mene, kao i kod svih ostalih poljoprivrednika, bitan je plodored. Nikad ne znate s druge strane, koja će kultura imati dobru cenu. Prošle godine je na primer cena kukuruza bila 25 dinara, sad je 35 dinara a šta će biti do jeseni, to se ne zna, priča Zdenko Jašo, poljoprivrednik iz Stare Pazove

Ovogodišnja prolećna setva na poljima staropazovačke opštine je završena početkom maja, upravo setvom zlatnog zrna tako da su ispoštovani optimalni rokovi. Suncokret je posejan na 2.200, soja na 2.100 hektara, šećerna repa na 1.500, a najmanje je jarog ječma – svega 20 hektara:

– Karakteristika ove setve je prvenstveno povećanje površina pod kukuruzom, a sa druge strane neznatno povećanje površina pod suncokretom, površine pod sojom su u nekom višegodišnjem proseku i smanjenje površina pod šećernom repom, što je veoma čudno, ali bez obzira na to, što je prošle godine donela dobre profite sa dobrim prinosima, ona je veoma zahtevna kultura sa nivoom intenzitet proizvodnje, odnosno ulaganja, navodi Mihal Hric iz Odeljenja za poljoprivredu Opštine Stara Pazova.

Ulaganje u prolećnu setvu je veće za 40 odsto u odnosu prošlu godinu, najviše zbog povećanja cene goriva, đubriva, semena i zaštitnih sredstava. Trenutno stanje svih useva je dobro, ali se oseća se nedostatak padavina. Ukoliko ih bude uskoro, moguće je očekivati dobre prinose, jer kako ocenjuju u odeljenju za poljoprivredu, ratari iz staropazovačke opštine primenjuju visok nivo agrotehnike, koje doprinosi kvalitetu i kvantitetu roda.

Z. Kožik