Broj jedan

Novak Đoković je osvojio Australian open osmi put. Iznenađeni? Naravno da ne. Ovaj čovek – mašina je održao još jednu lekciju svojim kolegama i nastavio pisanje istorije.

Ima nečeg u tome kada gledate njegove mečeve. Jednostavno, svesni ste činjenice da prisustvujete obaranju sportskih rekorda koji će teško biti oboreni u narednim decenijama. Đoković je već sad obečežio tenis kao sport, a dobra vest je da ne posustaje iako mu je 32 godine. Trenutno, potrebno mu je još četiri gren slem titule da bi prestigao Federera na večnoj listi i zvanično postao najbolji svih vremena.

Činjenica je da je i sad po mnogima najbolji u istoriji, jer već godinama unazad redovno odvaljuje svoja dva najveća rivala – Nadala i Federera.

O samom turniru ne treba puno trošiti reči. Jednostavno, Đoković je na putu do titule odvalio sve svoje protivnike. Što bi rekli, pala je berba ušiju. Istina, u finalu se malo pomučio, ali je i tu dokazao zašto je broj jedan na svetu. Ljegovom protivniku je zadrhtala ruka u nekim bitnim momentima. Nije lako kada znaš ko je preko puta mreže.

Stiče se utisak da našem asu odgovara Australija. Nekako se oseća komotno. Verovatno zato što ima veliku podršku naše četničke emigracije i nekih novijih generacija koje su se obrele tamo. Ovo je, ustvari, jedini gren slem turnir na kojem je Novak tretiran kao šampion. Zato ga je i uzeo osam puta. Kapa dole.

Čupanje brkova

Ono što je Đoković  u svetskom tenisu, to je Liverpul u svetskom fudbalu. Ova ludačka ekipa neprikosnoveno gazi ka 19. tituli koju čekaju još od 1990. godine. Ako je u Melburnu pala berba ušiju, u Engleskoj je, može se reći, palo čupanje brkova.

Teško je rečima opisati šta ovi ljudi rade na terenu pod komandom Jirgena Klopa. Poslednja žrtva je bio Sautempton koji je popio četiri komada. Klop je napravio paklenu mašinu koja, već sada izvesno, osvaja titulu u Premijer ligi. Zanimljiv je i podatak da Mančester i Arsenal zajedno imaju manje bodova od Liverpula.

Nisu izgubili nijedan meč u prvenstvu, primili su 15 a strpali 60 golova na 25 utakmica. Impresivno. Trener Liverpula dokazuje svu svoju genijalnost u načinu vođenja ekipe. Stvorio je kaznenu ekspediciju koja je na psihološkom planu jača od svih svojih rivala za klasu. Sledi rasplet u Ligi šampiona i pohod Liverula ka drugoj uzastopnoj tituli prvaka Evrope.

Crna mamba

Prošle nedelje je svet ostao šokiran vešću da je poginuo jedan od najboljih košarkaša svih vremena. Kobi Brajant je obeležio jednu eru igrajući za Lejkerse, a skončao je tragično usled pada helikoptera. U nesreći je izgubila život i njegova 13-godišnja ćerka.

Ovakvi događaji uvek nateraju ljude da stave prst na čelo i da se zamisle o životu i njegovoj prolaznosti. Svako to iskusi kada izgubi blisku osobu, a odlazak planetarno poznate ličnosti za koju su svi bar nekad čuli, izaziva sličan osećaj i šok kod ljudi.

Da stvar bude gora, Brajant je bio mlad čovek, relativno sveže penzionisan košarkaš, otac četvoro dece. Posle košarke je nastavio da ulaže stečen novac, a njegova poslovna imperija je procenjena na dve milijarde dolara.

Ostaće upamćen kao jedan od najboljih šutera i kao lider na terenu koji je u nekom momentu svoje karijere dobio nadimak crna mamba. Voleo je da psuje na srpskom jeziku, što je verovatno posledica igranja sa našim Radmanovićem. Bio je blizak sa mnogim kolegama iz drugih sportova, između ostalih i sa našim Đokovićem. Sportski svet je ostao bez istinske legende. Prerano.