Beli mantili pod zaštitom pendreka

Od 18. februara, policijske snage obezbeđuju zdravstvene ustanove širom Srbije. Kap je prelila čašu 16. prošlog meseca, nakon što je muž pacijentkinje u Ginekološko akušerskoj klinici Narodni front u Beogradu, fizički napao njenog ordinirajućeg lekara, pošto je žena koja se nalazila pred porođajem navodno poslata kući na lični zahtev. Lekar sa par masnica na licu, pričao je pred te-ve kamerama da je bio napadnut od muža pacijentkinje, objašnjavajući da klinika nije zatvor i da se u njoj niko ne može držati mimo sopstvene volje. Nije prošlo ni dan-dva od tog događaja, a na stranicama beogradske štampe pojavila se i druga strana ove priče, u kojoj muž otpuštene pacijentkinje tvrdi da je ustvari lekar napao fizički njega, da je njegova žena iz bolnice bila maltene najurena, pošto je bila seksualno uznemiravana i tako dalje itd. Muž nesrećne žene takođe je pred novinarima pokazivao svoje masnice, kao dokaz da je lekar fizički napao njega, nakon što se drznuo da brani čast supruge.
Kako god, stvar će se, sudeći po masnicama, morati rešavati na sudu. Ko je prvi potegao šaku nije nevažno, ali ni jedino meritorno. Što se pak same žene tiče, ne biva baš da žena koja je pred porođajem, bez puke potrebe napušta bolnicu. E sad, da li je doktor tu nešto hteo od dotične gospođe, pa je ljutiti muž odreagovao kao muškarac koji ima pravo i obavezu da zaštiti ženu od seksualnog napasnika, raspetljaće se valjda pred nadležnim institucijama. Istina je da incidentnih primera na relaciji između pacijenata i medicinskih radnika ima, ali moglo bi se reći da ona nije jednosmerna. Naravno, niko nikom ne daje za pravo da na bilo koga fizički nasrne, ali postoji tu i nešto što medicinski radnici ponekad zaboravljaju. A to je da se oni, kako to ima običaj da ponekad kaže direktor mitrovačkog Doma zdravlja dr Duško Madžić, bave uslužnom delatnošću, a da tu njihovu uslugu plaćaju pacijenti, koji za uzvrat ne očekuju lekarsku površnost i bahatost medicinskog osoblja. Posebno ne njihovu lenjost i „nemanje vremena“ za bolesnika, koja ide dotle da su „sestricama“ važnije vrckanja u tanga gaćicama i minićima, a vođenje računa o veštačkim noktima i šminki preče nego briga o zavojima i injekcijama. Da ne govorimo o maratonskim redovima i rokovima za zakazivanje najobičnijeg pregleda.
Ima, ruku na srce incidenata i u privatnim klinikama, potvrđuje direktor Poliklinike Perunović dr Dragan Šojić, ali to su retki slučajevi. Zato, treba pitati doktore i njihovo sestrinsko i drugo osoblje, šta ih to sprečava da napuste lagodan državni posao i odu u privatnike, ako već toliko ne mogu da smisle one od čijeg novca žive?
Beli lekarski mantil i bela konobarska bluza nisu isto, ali je princip sličan. Gost je uvek u pravu, pa makar to bio i pacijent. Konobari to vrlo dobro znaju, zato su retko izloženi napadima. Uostalom, zamislite da vam konobar donese nešto što niste naručili, to svakako ne može biti opravdanje da mu opalite ćušku. Jednostavno, promenite kafanu. To je vrlo prosto, a konobari najbolje znaju šta je život bez bakšiša. Zamislite da u svakoj kafani dežura policijska patrola, ko bi tamo izlazio. Uostalom, kakva je to država u kojoj one koji žive od našeg poreza, policija čuva od nas koji taj porez plaćamo!? Perverzno? Prilično!
Jedino rešenje je da isti tretman imaju i privatna i državna bolnica. Pa da pacijenti mogu da biraju gde će se lečiti za svoje pare i ko je prema njima ljubazniji. Čak bi i nosom-nebo-parajuće dežurne sestrice, više brinule o pacijentima nego o veštačkim noktima i onim konfetama od gaća. Tanga gaćice i veštački nokti jesu seksi, ali ne uz bolničku uniformu. Osim ako se one koje ih nose na poslu, ne slažu sa onim muškošovinističkim vicem da je sa dežurne sestre moguće skinuti jedino dežurnog doktora?