Bajke o selu

Negde sam pročitala da u Srbiji ima 4.600 sela, a za 15 godina sa mape će nestati svako četvrto. Dalje, novine pišu da ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, da u 986 sela stanuje manje od po 100 meštana, a da se u toku 2016. godine u Beograd iz unutrašnjosti Srbije preselilo 16.086 ljudi.
Dalje, novine pišu i ovo: dok ljudi u gradovima nemaju šta da rade (danas u Srbiji ima oko 750.000 nezaposlenih), u selima nema ko da radi. U 86 odsto srpskih sela broj meštana konstantno se smanjuje, 40.000 kuća zvanično je napušteno, a još 145.000 je privremeno prazno.
I onda krene kuknjava o tome kako treba spasiti srpsko selo od izumiranja, jer to je zbog nečeg veoma važno. Pa nam pokazuju neke polusrušene kuće po južnoj Srbiji, pa kao nema smisla što ta napuštena imanja niko ne obrađuje, pa onda ide priča o tome kako je neopisiva šteta što taj potencijal za proizvodnju zdrave hrane ostaje ne iskorišten, jer mladi, eto baš neće da budu u selu (sram ih bilo), nego baš vole da idu u grad da se zlopate (tako im i treba), pa tradicija, pa ovo, pa ono… A svi ti umovi koji sede po Beogradima i hvale nam život na selu, svi ti akademici, pesnici i ostali narodni zabavljači, ustvari se sećaju bosonogog detinjstva, pa nas da izvinete zavitlavaju sa očuvanjem sela. Kog sela? Nisu srpska sela Laćarak, Veliki Radinci, Čalma ili Beška. Ne treba daleko da odete pa da vidite kako izgleda pravo selo u odumiranju. Evo, na primer Vizić. Mnogi i ne znaju gde je, a tu je na 40-ak kilometara vazdušne linije od Mitrovice, ama kao da je na 400. Vrat ćeš slomiti dok ne stigneš, a kad stigneš zažališ što si uopšte i dolazio. Selo koje administrativno pripada opštini Bačka Palanka ostavljeno da bude ni carsko ni spahijsko. Od uspostavljanja granice, a posebno od ulaska Hrvatske u EU, ovi ljudi se zlopate k’o niko njihov. Zamislite situaciju da morate sa pasošem kod lekara, ili u školu, ili na posao? Nezamislivo? Naravno da jeste, kad ne živite u Viziću. A da li je neko pokušao da reši problem tih dve stotine meštana Vizića? Pa bar da ih je administrativno prebacio da budu beočinska ili šidska opština? Da ne moraju da vade pasoš kad idu kod doktora? Ja ne znam da je bilo ičeg osima televizijskih emisija o njihovim mukama. A i ko bi se potrudio da reši muku 200 stanovnika Vizića? Da ih je 20.000 onda bi se nešto već uradilo.
Toliko o brizi za srpska sela.
I nije to od juče. I pre 30-40 godina smatralo se da je u životu uspela svaka devojka koja se iz Vizića uda u, na primer Ležimir, ili kad se iz Luga uda u Bingulu, o Erdeviku da ne govorim. Samo da se mlada prebaci na južnu stranu Fruške gore, sve ostalo je lako.
U bajke o tome kako se u selu lepo živi, lepo jede, lepo spava veruju samo oni koji nemaju nikakvog dodira sa selom. Zar mislite da su onih preko 16 hiljada sa početka teksta blesavi? Istina je da se danas se u srpskom selu (bar u većini kuća) lepo ne živi. Lepo se jede samo kad dođu slave ili gosti iz grada, a o čistoj prirodi ne vredi trošiti reči. Ali, kad se ispucaju svi argument kojima se deklarativno brani opstanak sela, onda se kaže da ne možemo svi živeti u gradu. Kao, mora neko da živi i na selu. Zašto mora? To niko ne zna, ali obično to potežu upravo oni koji su prvi kidnuli sa rodne uvratine na gradski asfalt.